Srbija i Balkan
RT Balkan istražuje posledice akcedenta na Dunavu: Koliko je opasna nafta u vodi
Ta toksična jedinjenja mogu biti opasna za sav živi svet, biljke, ribe, pa i čoveka, kaže profesor hemije životne sredine
Na Dunavu kod Čelareva juče je došlo do ozbiljnog akcidenta kada se izlilo 350 tona pogonske nafte. Iz vodoprivrednih preduzeća saopštili su da čekaju na rezultate analize uzorkovane vode, ali da ne očekuju veće ekološke posledice, te da će nastaviti da prate naftnu mrlju i pokušati da spreče njeno dalje širenje.
Jovan Vignjević, rukovodilac službe za zaštitu voda "Voda Vojvodine" izjavio je danas da je javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode" sinoć razvuklo mrežu kod Batajnice i ostavili je tokom noći kako bi mrlja bila prikupljena sa površine Dunava.
"Uzeti su uzorci sa dva lokaliteta kod samog bugarskog broda gde je došlo do izlivanja i u Sremskoj Kamenici, kod Novog Sada. Nakon toga ćemo identifikovati količinu zagađenja", rekao je on za Tanjug i dodao da je u trenutku uzorkovanja, mrlja već bila otišla.
Vignjević je naglasio da će se u narednim danima videti kakve će biti analize površinske vode i o kojoj količini zagađenja je reč.
Do tada na snazi ostaje zabrana kupanja kod Čelareva, ali i na novosadskom Štrandu. Pomor ribe za sada nije uočljiv.
Snaga Dunava veća od snage zagađivača
Momir Paunović, rukovodilac odeljenja za hidroekologiju i zaštitu voda Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković", za RT Balkan kaže da je posredi veliko zagađenje, ali da je Dunav velika reka koja može da razblaži sve potencijalne zagađivače.
"Ne verujem da će biti vidljivih i merljivih posledica, osim neprijatnog mirisa. Dobra stvar je što se mrlja nije vezala za obalu, kada bi je bilo znatno teže ukloniti", navodi naš sagovornik i dodaje da je trenutno najvažnije da se naftni ostaci pokupe sa vodne površine.
Branimir Jovančićević, redovni profesor više predmeta iz organske geohemije i hemije životne sredine na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, za RT Balkan otkriva koliko je nafta opasna po živi svet kad a se nađe u reci.
"Nafta kao fosilno gorivo je složena smeša ogromnog broja organskih jedinjenja. Neka od njih mogu biti toksična i manje toksična, neka su rastvorna u vodi a neka nisu. Mnogo je veća količina onih jedinjenja iz nafte koja nisu rastvorljiva u vodi i koja će ostati na površini i plutati u obliku nekih kapljica, globula ili kontinualnih baza. Ukoliko se odlučimo na čišćenje vode, to je izvodljivo samo mehaničkim sredstvima", naglašava prof. Jovančević, inače član skupštinskog odbora za zaštitu životne sredine.
Šaran i som najugroženiji
Hemičar ističe da je velika opasnost od onog dela nafte koji se rastvaraju u vodi.
"To su tzv. polarna azotsumpor-kiseonička jedinjenja. Kada se jednom rastvore u vodi, njih je gotovo nemoguće ukloniti iz vode i na taj način postaju dugotrajno zagađujuće supstance prelazeći u kategoriju otrova jer će trajno ostati u vodenom sistemu u kom se nalaze. Ta toksična jedinjenja mogu biti opasna za sav živi svet, biljke, ribe, pa i čoveka", napominje naš sagovornik.
Kada su ribe u pitanju, najviše stradaju vrste koje su pri dnu vodenih sistema, poput šarana i soma, za razliku od površinskih kao što je mrena, grkuša itd.
"Povoljno u ovoj situaciji je što se toksične materije ne zadržavaju u mišićnoj masi riba koja se inače koristi kao hrana, nego u unutrašnjim organima, u repu i u glavi, koje čovek pri ishrani baca. Svakako je da će jedan manji deo toksičnim materija doći i do mišićne mase, pa postoji preporuka da se ribe iz reka dobro očiste pre nego što se konzumiraju", podvukao je sagovornik RT Balkan.
Na kraju razgovora kaže da je proces sakupljanja naftne mrlje skup i i zametan posao.
"Vrlo retko se i prebegava takvoj proceduri osim kada se mora. U većini situacija se takav posao prepušta kapacitetu prirode".
