Ustavni sud BiH čini devet sudija od kojih šest biraju parlamenti entiteta - Predstavnički dom Federacije Bosne i Hercegovine bira četiri, a Narodna skupština Republike Srpske dva. Preostale tri sudije su stranci, bira ih predsednik Evropskog suda za ljudska prava.
BiH je redak slučaj da stranci čine njen Ustavni sud. Prema prvobitnom planu, Evropski sud za ljudska prava trebalo je da pomogne u funkcionisanju suda u Sarajevu tokom prvih pet godina nakon rata, ali su stranci ostali u sudu više od 30 godina.
Iako u svom sastavu ima i hrvatske i srpske sudije, odluke su se uz strance donosile preglasavanjem. Preko stranaca, a uz podršku bošnjačkih sudija, odluke su donošene na štetu srpskog naroda u BiH, što je svojevrsan pritisak Zapada, pre svega na Banjaluku.
Vrhunac takvog rada Ustavnog suda BiH bila je odluka koja se odnosi na državnu imovinu Republike Srpske, po kojoj nije priznato da je ona vlasništvo entiteta.
Bio je to mini državni udar kojim su narušena prava Banjaluke i čime je naneta šteta srpskom narodu. Kao dogovor na to, Skupština Republike Srpske 26. aprila usvojila je zaključak po kojem se sudije iz reda srpskog naroda pozivaju da podnesu ostavke.
To se i desilo. Jedini srpski sudija Zlatko Knežević povukao se iz rada ovog tela.
Banjaluka se potom odlučila na to da ne imenuje nove sudije dok se ne donese novi Zakon o Ustavnom sudu BiH prema kojem stranci neće biti njegovi članovi.
Međutim, Sarajevo je donelo odluku kojom em krši Dejton, em ponovo krši prava srpskog naroda u BiH.
Prema pravilima rada Ustavnog suda, sednice se odlažu ako njima ne prisustvuju najmanje trojica koje je izabrao Predstavnički dom Parlamenta FBiH i najmanje jedan sudija izabranog u Narodnoj skupštini Republike Srpske. Sarajevo je odlučilo da tu odredbu izbriše.
Zašto je ovo državni udar?
Profesor geopolitike Srđan Perišić kaže za RT Balkan da je Ustavni sud BiH proteklih godina učinio više mini državnih udara, a sada prelazi u novu fazu, a to je da može da donosi odluke i mimo prisustva srpskih sudija.
"To je još jedan državni udar zato što su u Ustavu BiH tri naroda konstitutivna i ne može se nijedna odluka, u bilo kojoj grani vlasti na nivou zajedničkih institucija u Sarajevu, doneti bez prisustva sva tri naroda. Ako jedan narod nije prisutan u donošenju odluke, ta odluka ne može da se donese. To važi i za sudsku vlast, pogotovo za Ustavni sud", napominje naš sagovornik.
Kako kaže Perišić, Ustavni sud BiH je i do sada isključivao iz rada srpski narod preglasavanjem, ali sada prelazi na nov način, da im nije bitno da li su sudije iz Republike Srpske uopšte prisutne
"Praktično, zapadni faktor se sada snažno oslanja na Ustavni sud BiH i preko njega pokušava da ukine konstitutivnost naroda, pa će uz oslanjanje na takozvanog Visokog predstavnika verovatno nastaviti da deluje. Pošto Zapad ne može da utiče direktno na Republiku Srpsku pritiscima, pretnjama i sankcijama, već to čini preko Ustavnog suda BiH i takozvanog Visokog predstavnika", smatra Perišić.
Naš sagovornik nema sumnje da će Ustavni sud bez srpskih sudija u narednom periodu donositi štetne odluke i da će svaka naredna odluka biti državni udar.
"Republika Srpska ima svoje odgovore i smatram da je spremna na otpor. Ustavni sud Republike Srpske će sigurno pokrenuti i svoje procedure, kao i donošenje novog Ustava Republike Srpske", kaže Perišić.
Perišić dodaje da iza svega stoji Zapad, a na pitanje da li time samo dalje gura Republiku Srpsku ka traženju nezavisnost, sagovornik kaže da će to ići korak po korak.
"Republika Srpska i kad donese novi ustav, on neće biti formulisan kroz 'proglašavamo nezavisnost', već će ostaviti prostor za dijalog sa Bošnjacima i Hrvatima. Problem su najviše Bošnjaci koji se i dalje čvrsto drže Vašingtona i nemaju svoju politiku da bi se taj dijalog u budućnosti odvijao", smatra Perišić.
Zaključuje da Republika Srpska neće "lomiti stvar", već to svojim potezima čini Zapad. "Republika Sprska, za razliku od mnogih elita je spremna da pokaže otpor, za razliku od dela elite u Srbiji koja nije spremna da pruži otpor Zapadu", kaže Perišić.
Dara prevršila meru
I nekadašnji predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Dragan Kalinić iza poteza Ustavnog suda BiH vidi namere Zapada.
U izjavi za RTRS ističe da je bez obzira na izvorne principe Dejtona, koji su jasno definisali novu BiH kao zajednicu dva ravnopravna entiteta i tri konstitutivna naroda, Zapad postepeno - kroz instituciju Visokog predstavnika (OHR), zatim Savet za provođenje mira (PIK) i hibridni Ustavni sud BiH kao i slične nedejtonske tvorevine uključujući i famozna Bonska ovlašćenja - uspostavio sve instrumente kolonijalne vlasti i od tobože demokratske Bosne napravio protektorat u srcu Evrope.
"Ta pogibeljna zapadnjačka politika kulminaciju je dostigla instaliranjem nelegalnog i nelegitimnog Visokog predstavnika i njegovim nakaradnim odlukama kao i neustavnim odlukama Ustavnog suda BiH posebno kad je reč o imovini Republike Srpske", kaže Kalinić i dodaje: "Što bi na narod kazao - dara je prevršila meru".
Kalinić kaže da Republika Srpska može samostalno bez ovakve antiustavne BiH, ali Bosne kako je propisao Dejton jednostavno nema bez Srpske.
"Ostaće ono što je, da ga parafraziram, svojevremeno govorio Alija Izetbegović - teritorija koju možemo prosperitetno kontrolisati. E pa da bude jasno - Republika Srpska bez obzira na ono što joj je na silu stranim intervencionizmom oteto ima i materijalne i ljudske resurse s kojima možemo i mi 'prosperitetno' kontrolisati teritoriju koja nam je jedna kroz jedan pripala po izvornom Dejtonskom mirovnom sporazumu", smatra Klainić.
Kalinić napominje da niko ne sme da bude u dilemi da bi Republika Srpska mogla da popusti, pa dodaje da sve što na osnovu Povelje UN o pravu naroda na samoopredeljenje pripada biće uzeto u obzir sve dok Ujedinjene nacije budu postojale.
"A svet se menja drastično i unipolarne politike Zapada biće sve manje. A kako se u svemu ovome ponaša opozicija u Republici Srpskoj? Blaga je reč kalkulantski. Uopšte nije trenutak da svoje frustracije izazvane zaista državničkim ponašanjem i Milorada Dodika i Željke Cvijanović kao i vladajuće koalicije leče kroz infantilno ponašanje u trenucima koji su zaista prelomni za naš narod i njegovu budućnost na ovim prostorima. Neka se samo sete kako je ranih devedesetih državotvorni SDS okupio Srbe različitih provenijencija pod jedan krov i stvorio Srpsku koju je posle uspešno odbranio naš narod i Vojska Republike Srpske", poručio je Dragan Kalinić.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je juče, nakon sastanka sa predstavnicima gotovo svih stranaka, saopštio da Ustavni sud ima rok do petka u podne da vrati izbrisani član u Pravilima o radu Ustavnog suda.
Ako Sarajevo ne povuče ovaj svoj potez, Dodik je najavio da će biti zakazana posebna sednica Narodne skupštine Republike Srpske u utorak 27. juna, na kojoj će se doneti zakon o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda na prostoru Srpske.
Ova odluka Sarajeva deo je podmuklog plana uništavanja Republike Srpske, smatra Dodik.
"Ustavni sud se ponaša bahato i antisrpski. Smatramo da je ovo antiustavno i antidejtonsko ponašanje Ustavnog suda BiH", naveo je on.