Konačni rezultati vanrednih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori još nisu objavljeni, ali su nezvanični dogovori o sastavu nove vlade počeli da se odvijaju.
Nakon što rezultati budu proglašeni, do 26. juna u ponoć, teče rok od 15 dana da bude sazvana konstitutivna sednica Skupštine, što će se najverovatnije desiti 10. ili 11. jula.
Od konstituisanja Skupštine predsednik Crne Gore ima rok od mesec dana da nekome dodeli mandat za sastavljanje vlade. Što znači da bi mandatar 10. avgusta mogao da krene u sastavljanje Vlade Crne Gore, za šta ima rok od 90 dana.
Dakle, prema svim rokovima, nova, 44. vlada Crne Gore mogla bi da bude formirana tek u novembru. Taj rok važi ako se svi procesi budu odvijali nesmetano, odnosno, ako ne budu uloženi prigovori i žalbe na izborni proces o kojima mora da odluči sud, za šta je potrebno dodatno vreme i što bi moglo da produži rok za formiranje vlade.
Iako bi tek krajem godine moglo da bude jasno ko će činiti novu vlast u Crnoj Gori, već prilikom formiranja Skupštine i podele funkcija rukovodstva u tom telu, od predsednika do potpredsednika i njenih odbora, biće jasno da li već postoji nekakav dogovor o podeli vlasti.
Imajući u vidu da i funkcije u Skupštini ulaze u konačni dogovor o podeli vlasti, stranke već pokušavaju da načine prve korake u stvaranju vladajuće koalicije.
Očekuje se da će mandat za sastav nove vlade biti dodeljen nosiocu liste Pokreta Evropa sad (PES) Milojku Spajiću, jer je ta lista osvojila najviše glasova. Prema navodima podgoričkih "Vijesti", iz PES-a računaju da su već obezbedili 43 glasa podrške.
Podsetimo, za izbor vlade potreban je 41 glas, od ukupno 81 u parlamentu.
Postoji pregršt mogućnosti i kombinacija o vladajućoj koaliciji, a kako pišu "Vijesti", PES, koji će imati 24 poslanika u novom skupštinskom sazivu, kao buduće partnere vidi 10 poslanika svih stranaka manjinskih naroda, sedam Demokrata i dva Socijalističke narodne partije (SNP).
Dodaju da to nije ukupna brojka na koju računaju, s obzirom na to da ciljaju veću podršku i da su najavili da su otvoreni za razgovore s koalicijom "Za budućnost Crne Gore" (ZBCG), koja će imati 13 poslanika.
Prema nepotvrđenim informacijama, ako do navedenog dogovora dođe, Demokratama bi mogla da pripadne pozicija šefa Skupštine, koju je njihov lider Aleksa Bečić obavljao od jeseni 2020. do februara prošle godine.
Nosilac liste "Za budućnost Crne Gore" Milan Knežević rekao je da ne može da potvrdi da su počeli pregovori oko formiranja 44. vlade, ali da postoji nezvanična komunikacija na tu temu. Kako kaže, biće veoma kompleksno u narednom periodu doći do nekog optimalnog rešenja koje bi trebalo da zadovolji sve, a opet i da pomiri razlike koje postoje između političkim subjektima koji su prošli cenzus.
"Potrebno prvo naći zajedničke imenitelje u radu te vlade. Prvi i osnovni imenitelj je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, koja je i usko vezana za proces evrointegracija. Mi značajno tapkamo u mestu naročito u poglavljima 23 i 24, i taj rok pristupa se produžava", rekao je Knežević i naglasio da je to "nemoguće bez demontaže Đukanovićeve zaostavštine koja je prisutna u svim porama sistema od tužilaštva, sudova preko državne uprave".
Kako kaže, nije ni za kakve revolucionarne metode, niti da se prebrojavaju politička krvna zrnca ali smatra da je potrebno da oni koji budu u novoj vladi preuzmu odgovornost za to.
"Važno je da nam se ne ponovi to što je bilo nakon 30. avgusta 2020, da se oni koji nisu izabrani voljom naroda nađu na pozicijama koje podrazumevaju odgovornost sa institucionalnog nivoa a ne podrazumevaju njihovu ličnu odgovornost", zaključio je Knežević.
Lider Socijalističke narodne partije Vladimir Joković, koja je u koaliciji sa Demosom osvojila dva mandata, kaže da je ta stranka napravila takva kolosalna dela koja će ostati zabeležena za budućnost.
"SNP će biti deo ili poželjan deo sledeće vlade", ubeđen je Joković.
Uprkos sukobu sa Spajićem, Abazović tvrdi da je relaksiran
Iako su na izborima učestvovali zajedno u koaliciji, Demokrate i GP URA bi mogli odvojeno da pregovaraju o ulasku u vladu. Razlog tome je što je lider GP URA i sadašnji premijer Dritan Abazović došao u sukob sa Spajićem nakon što je pre izbore pokrenuo aferu Do Kvon. Abazović je objavio da je uhapšeni kralj kriptovaluta iz Južne Koreje Do Kvon u pismu spomenuo Spajića i svoju saradnju sa njim, čime je pokušao da nanese političku štetu Spajiću.
Zbog toga je Spajić u izbornoj noći rekao da u novoj vladi ne vidi Demokratsku partiju socijalista i GP URA.
Sa druge strane, Abazović kaže da je potpuno relaksiran i da je Spajić pokušao od sebe da napravi žrtvu, što mu nije pošlo za rukom.
"Što se tiče vlade, ako ima legitimitet da je sastavi, neka je sastavi. Treba nam i dobra vlast i dobra opozicija. Ja mislim da smo postavili odlučan temelj i smatram da bilo ko ko dođe može da radi kako treba i da nema probleme", poručuje Abazović.
Demokrate Alekse Bečića kažu da nisu još počeli pregovori, ali da očekuju da ih vodi Pokret Evropa sad i da nema saradnje sa DPS-om.
Iz DPS-a kažu da ne postoji opcija da daju manjinsku podršku novoj vladi, kao što su to učinili dok je premijer bio Dritan Abazović. Kako su naveli, ili će biti deo nove vlade ili konstruktivna opozicija.
"Za razliku od svih njih, nikad nikoga iz DPS-a niste čuli 'nećemo s ovima ili onima'. Mi možemo da razgovaramo s bilo kim, ali zna se na kojim osnovama", kazao je Nikola Janović iz DPS-a.
Niko od manjina nije do sad govorio o eventualnim pregovorima o ulasku u vladu.
Za sada je poznato da će u pregovorima o novoj vlasti Albanski forum i Hrvatska građanska inicijativa nastupati zajedno. Iz HGI, koja je osvojila jedan mandat, kažu da neće podržati ulazak koalicije "Za budućnost Crne Gore" u vladu.
"Imali smo i nekoliko telefonskih razgovora sa Spajićem za kojeg očekujemo da će biti mandatar, ali nije došlo do konkretizacija pregovora. Vreme je pred nama i mislim da ćemo u narednom periodu konkretizovati pregovore", rekao je lider HGI Adrijan Vuksanović.