Srbija i Balkan

Dobrodošli na EKSPO u Beograd: Manifestacija koja je predstavila prvi telefon, računar i kokice

Tokom šest meseci manifestacije, u zemlji domaćina svoje programe nudi više stotina zemalja učesnica, a fokusirane su na jedinstvenu arhitekturu, kulturnu raznovrsnost i inspirativne inovacije
Dobrodošli na EKSPO u Beograd: Manifestacija koja je predstavila prvi telefon, računar i kokice© expobelgrade2027

Srbija će biti domaćin specijalizovane izložbe EKSPO 2027. godine, odlučeno je danas na Generalnoj skupštini Međunarodnog biroa za izložbe (BIE).

Beograd se tako našao na mapi gradova poput Londona, Pariza, Čikaga, Šangaja i Dubaija, koji su u proteklih 170 godina predstavljali pozornice za prikazivanje najvećih inovacija koje su oblikovale svet u kome danas živimo.

Tako je, na primer, prvi TV prenos napravljen uživo na Svetskom sajmu u Njujorku 1939. godine, a ultra HDTV debitovao je u Ekspo centru u Aičiju u Japanu 2005. godine.

Premijeru na Međunarodnoj izložbi industrije i umetnosti u Londonu 1862. godine je doživeo jedan od prvih mehaničkih računara, a sto godina kasnije u Sijetlu publiku je oduševio kompjuter koji je odgovarao na glasovne komande. Sličnu sudbinu su imali prvi telefon, kokice i Hajnc kečap.

Tokom šest meseci manifestacije, u zemlji domaćina svoje programe nudi više stotina zemalja učesnica, a fokusirane su na jedinstvenu arhitekturu, kulturnu raznovrsnost i inspirativne inovacije. Teme koje su zastupljene na specijalizovanim izložbama su pitanja održivosti, mobilnosti, umetnosti, muzike, sporta, biznisa, edukacije i zabave.

Izložbe se organizuju u različitim paviljonima, poput nedavne na kojoj je Srbija učestvovala u Dubaiju, gde je interesovanje za učestvovanje iskazalo više od 500.000 izlagača i više od 24 miliona posetilaca. Samo srpski paviljon za tri meseca posetilo je više od pola miliona ljudi.

Srbija je, inače, dugo prisutna na svetskim izložbama - od svog debija u Antverpenu 1894. do Astane 2017. godine. Ovo će, međutim, biti prvi put da domaćin manifestacije ovog tipa posle više od tri decenije bude region jugoistočne Evrope, a poslednja takva održana je 1991. godine u Plovdivu.

Međunarodni biro za izložbe (BIE), inače organizuje četiri stalne vrste izložbi: Svetske izložbe kapaciteta - kao što je prošlogodišnji EXPO u Dubaiju, Specijalizovane izložbe, Hortikulturalne izložbe i Trijenale u Milanu.

Beograd i Srbija su u januaru 2022. godine, zvanično podneli kandidaturu za domaćina Međunarodne specijalizovane izložbe EXPO 2027 sa temom "Igraj za čovečanstvo: sport i muzika za sve".

Na današnjoj Generalnoj skupštini Međunarodnog biroa za izložbe (BIE) odlučeno je u korist Srbije naspram Španije sa devet glasova više, a u konkurenciji su bili i SAD, Argentina, Tajland.

Na Tviteru zemlje članice te organizacije objavljeno je da su Srbiji dali devet glasova više nego Španiji.

"Zemlje članice BIE-a izabrale su Srbiju za zemlju domaćina specijalizovane EXPO 2027/2028 sa 81 glasom, dok je Španiji dat 71 glas. Čestitamo Beograde", navodi se u objavi.

U odredbi o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene koja je objavljena u "Službenom glasniku" pominje se da će se kompleks EXPO 2027, koji uključuje izgradnju Nacionalnog stadiona i pratećih smeštajnih, komercijalnih kapaciteta i izložbenog prostora, prostirati na oko 167 hektara.

Za izgradnju kompleksa EXPO 2027. predviđeno je 113 hektara, što je 70 odsto od predviđenih 167 hektara koji će biti iskorišćeni - za izložbeni prostor 83,1 hektar, za prateće smeštajne kapacitete 6,9 hektara, dok će se prateći komercijalni sadržaji prostirati na 22,9 hektara. Na ostatku zemljišta biće raspoređene saobraćajne, vodne, zelene i infrastrukturne površine.

"Kompleks EXPO 2027. je planiran kao multifunkcionalni prostor koji pored opremljenih prostora u funkciji osnovne namene za izložbeni prostor sadrži i prateće komercijalne i smeštajne kapacitete koji treba da obezbede logističku podršku kako bi predmetni prostor mogao da preraste u značajan ekonomski i turistički centar za Grad Beograd i Republiku Srbiju", piše u Uredbi.

Učešće bi na svetskoj izložbi moglo da uzme više od 100 zemalja, a očekuje se da Beograd tom prilikom poseti oko 2,6 miliona ljudi. Predikcije su da bi ukupan procenjeni ekonomski efekat mogao da iznosi 1,1 milijardu evra, direktnih 600 miliona evra i indirektnih 500 miliona evra.

image