Profesor sa Kembridža i savetnik vlade "Kosova": Briselski dijalog ide ka kolapsu?

Izlazak iz sadašnjeg ćorsokaka u pregovorima o Kosovu i Metohiji neće biti lak. EU se saterala u ćošak svojim nepokolebljivim zahtevima u vezi sa Zajednicom srpskih opština (ZSO), smatra Mark Veler, profesor međunarodnog prava sa Kembridža i savetnik prištinskih institucija.

U podužem i na momente bizarnom tekstu "Da li se briselski dijalog bliži kolapsu" za "Priština insajt", Veler ocenjuje da će biti potreban kreativan i nov i uravnotežen pristup da bi se proces nastavio.

Veler u autorskom tekstu podseća da Beograd i Priština više od deset godina pregovaraju o "normalizaciji odnosa" i navodi da je jednostrano proglašena nezavisnost "Kosova" bila u skladu sa međunarodnim pravom, ali da je po Prištinu došla "uz cenu" - morali su da ponude "daleko veća prava za manjinske zajednice na Kosovu nego što je to bilo koja druga država u Evropi uradila i dodelili su posebno proširena ovlašćenja samouprave opštinama sa srpskom većinom".

Prema rečima savetnika "vlade Kosova", Beograd nije potpisao takozvani "Ahtisarijev sporazum", nazvan po dogovoru koji je izdejstvovao izaslanik UN Marti Ahtisari, ali je svejedno "unovčio ove ustupke", dok je tzv. Kosovo "u potpunosti ispunilo svoj deo dogovora".

"Ishod je bila stalna nestabilnost na severu Kosova, gde je Srbija zadržala paralelne strukture vlasti koje se upravljaju daljinski iz Beograda. Ovo odsustvo saglasnosti je takođe sprečilo kampanju Kosova da dobije univerzalno priznanje i članstvo u ključnim međunarodnim organizacijama, poput UN", objašnjava profesor.

Veler podseća da su Francuska i Nemačka prošle godine ponudile novi plan zasnovan na sporazumu dve Nemačke, da bi vrlo sličan predlog kasnije uputila i EU. Taj nacrt je bio praćen aneksom u kome se od Prištine zahteva da formira Zajednicu srpskih opština, navodi se u tekstu na "Priština insajtu".

Profesor sa Kembridža podseća da je "Kosovo" 2013. pristalo na formiranje SZO, ali da nikada nisu ispunili obećano "iz straha da bi formiranje ZSO ojačalo paralelne strukture preko kojih Beograd daljinski upravlja severom Kosova, gde većinski žive Srbi. Ipak, dalja autonomija, fokusirana ne na pojedinačne opštine, već manifestovana u jednom pravnom licu na severu u obliku ZSO, mogla bi na kraju dovesti do odvajanja teritorije od Kosova."

Uprkos uveravanjima Zapada da formiranje ZSO neće imati izvršna ovlašćenja niti će biti "vlast u malom", Priština je oklevala da pristane. Na kraju krajeva, Aljbin Kurti je na vlast došao zaklinjući se da nikada neće dozvoliti formiranje ZSO, podseća se u tekstu.

"Kosovo" je na kraju ipak pristalo da potpiše nemačko-francuski tekst sporazuma u Briselu ali je "na obeshrabrivanje EU posrednika" odustalo od toga. Navodno jer Srbija nije bila voljna da potpiše sporazum. Na samitu u Ohridu, gde je dogovor trebalo da bude formalizovan i finalizovan, sve je otišlo dođavola.

Naime, piše Veler, kasno uveče pred samit u Ohridu, EU je tzv. Kosovu predstavila revidirani nacrt Aneksa za implementaciju predloženog sporazuma koji je u potpunosti oborio prethodnu verziju o kojoj se razgovaralo sa stranama oko četiri meseca.

Aneks je iznenada prerastao sa jedne sažete stranice na tri, a od osam sažetih članaka u 18. Bio je to iznenađujući potez, iznet dan pre polaska, pomerajući stavke u potpunosti u korist Srbije.

Veler insistira da su Prištini nametnute značajne promene, koje su, kako on tvrdi, uključivale "pretvaranje razgovora između Srpske pravoslavne crkve na KiM i Kosova u pregovore između Kosova i Srbije, ukidanje obaveze Srbije da ne prigovara kandidaturi Kosova za članstvo u UN i prepuštanje funkcija nelegalnim paralelnim strukturama na severu, odnosno ZSO. Time bi se taj mehanizam ipak pretvorio u veliki izvršni organ".

Uprkos svemu, poetski piše Veler, Kurti je bio spreman da pregovara, ali ne i srpski predsednik Aleksandar Vučić koji je glat odbio da potpiše sporazum.

"Začuđujuće, ovome se EU nije usprotivila. Izgleda da se to očekivalo i bilo planirano. Umesto da pritisnu Srbiju da promeni svoj stav, u neverovatnom potezu, kosovskom premijeru je ponuđena blanko stranica za potpis i pritiskan je da potpiše. Pametno, odbio je", piše Veler.

Veler navodi i da je potom Vučić izašao pred medije i rekao da nije ništa prihvatio i potpisao vezano za KiM. Realnost, u Velerovim očima, je drugačija.

"Srbija je dosledno tvrdila da nije obavezana sporazumom u vezi sa Kosovom i da će sprovoditi samo delove teksta koje izabere. Očigledno, ona je odabrala samo elemente koji nameću obaveze drugoj strani, Kosovu, posebno neposrednu primenu mehanizma člana 7 (ranije ZSO). Kosovo je lišeno prednosti opšteg, obavezujućeg sporazuma koji njegove odnose sa Srbijom postavlja na osnovu međunarodnog prava – ključni element koji ga je ubedio da prihvati sporazum. Bez formalnog potpisa, poništava se njegov nameravani efekat privlačenja dodatnih trećih država da priznaju Kosovo i postizanja članstva u daljim međunarodnim organizacijama", piše Veler.

"Umesto da insistiraju na tome da Srbija mora da se izjasni da li je u sporazumu ili van njega, EU i SAD sada zahtevaju da Kosovo mora da ispuni mehanizam iz člana 7, koji se ranije zvao ZSO. U tom cilju je vršen ogroman diplomatski pritisak", navodi on i dodaje da je izaslanik EU "bez srama" Prištini poručio da će razmisliti da li je se držati onoga što je "dogovoreno" i nije želeo da razmotri "pravne žalbe" tzv. Kosova.

Veler se žali da je međunarodna zajednica odjednom vrlo otvorena za sve što je "prihvatljivo" za Srbiju koja može da "birka" šta želi iz briselskog sporazuma, dok "pozicije i interese Kosova i principe sprovođenja izbalansiranih i fer pregovora, ignoriše".

Razlog za tu "popustljivost" prema Beogradu, Veler vidi u Rusiji i želji EU da "namami Srbiju u zapadni kamp, što je mnogo veća lovina od razgovora o Kosovu".

"Naravno, Kosovo u potpunosti podržava ciljeve EU. Međutim, u ovom procesu je u pitanju njegova budućnost. Vlada Kosova mora da deluje u ovim pregovorima kao predstavnik naroda Kosova, čuvajući njihove suštinske interese", navodi savetnik "vlade Kosova".

"Beograd mora da ispoštuje sve obaveze sadržane u sporazumu. On nema luksuz da odredi koju obavezu može ili ne mora da sprovede, dok zahteva da Kosovo prvo ispuni svoje najteže i najbolnije obaveze. Ako to za Srbiju nije moguće, onda EU mora da preispita svoj sveukupni pristup procesu normalizacije" odnosa, smatra Veler.

On je pozvao EU da "umesto da pokazuje imperijalni stav, sasluša i uzme u obzir interese i brige obe strane" i navodi da pretnje "merama i sankcijama neće imati mnogo uticaja na ovu sadašnju vlast".

Možda je potrebna kreativna pauza da bi se olakšalo mirno razmišljanje i tiha diskusija tokom vrelih letnjih meseci, zaključuje Veler.