Grad mrtvih i 70 metara rimskog vodovoda: RT Balkan na arheološkom nalazištu kod skupštine

Zaštitna arheološka iskopavanja kod Narodne skupštine privode se kraju i prvi put posle tri meseca daće nam kompletniju sliku prvog grada na ovim prostorima.

Šta sve krije arheološko nalazište na 3000 metara kvadratnih duž Vlajkovićeve ulice, koje priče otkrivaju artefakti u rukama arheološkog tima i šta će nam tek prezentovati kada se prašina slegne a nju zameni prvobitno isplanirana podzemna garaža, za RT Balkan objašnjava glavni arheolog na lokalitetu i rukovodilac za antički period u Muzeju grada Beograda Milorad Ignjatović.

Prema njegovim rečima,  oko nas se kao slojevi torte otkrivaju tri različita perioda - onaj međuratni, kada su u savezničkom bombardovanju 1944. godine stradale građevine na čije ostatke su sada arheolozi naišli, zatim iz 17. i 18. veka i perioda Ejnhenove mahale nazvane po istoimenoj džamiji (za koju se pretpostavlja da je u neposrednoj blizini jer je geofizička istraživanja ovog puta nisu detektovala) i na kraju iz 3. i 4. veka.

Upravo je taj istorijski period za arheologe najvažniji, jer će otkrivena nekropola dati uvid o ljudima koji su živeli na granici Rimskog carstva, njihovom staležu, ulogama, poslovima kojima su se bavili, šta su jeli itd.

"Antički Singidunum prostirao se na prostoru današnjeg Kalemegdana, od gradske biblioteke ka ušću i krajem prvog i počekom 2. veka predstavljao je veliki vojni logor Legije IV Flavije koja je u to vreme brojala 5.000 vojnika. Nedaleko odatle, članovi njihovih porodica, čiji je broj narastao do 25.000-30.000 stanovnika, duž glavnih puteva na izlazu iz naseobine podizali su gradove mrtvih, tj. nekropole, kako bi svojim bližnjim preko rituala i sadržaja grobnica odavali poštu i pokazivali svu raskoš. Smrt je bila njihova svakodnevnica", objašnjava Ignjatović i dodaje da je pored Singidunuma, Viminacijuma i Sirmijuma bilo još svega 20 gradova te veličine, te da je jedino Rim imao znatno više.

Stanovnici Singidunuma, nakon što su se dokazali kao ratnici, bavili su se poljoprivredom, izradom rimske opeke, a kasnije i razvitkom različitih manufaktura.

"Sadašnji Beograd bio je na granici carstva, gde je stvarana vojna aristokratija koja je krajem 3. i početkom 4. veka imala značajnu ulogu u tome šta će se desiti u Starom Rimu. Već tada imate rimske careve, koji su rođeni na ovim prostorima, čak 17 njih, nisu ni znali latinski jezik ali su se dokazivali kao branioci države. Jedino je Rim imao više a to govori nešto o tim ljudima koji su živeli na ovim prostorima, da nisu bili samo bogati nego su se i dokazivali kao ratnici", objašnjava nam arheolog.

Nabraja da su na nalazištu otkrili 16 grobnica, četiri sarkofaga, keramiku i vertikalno naslagano posuđe (što može da predstavlja preteču frižidera), šnalice i fragmente nakita, ostatke kostiju i 70 metara rimskog vodovoda.

"Jako je zanimljiv ostatak ove grobnice u ćošku, sazidane od velikih kamenih ploča za čiju gradnju su upotrebljeni i delovi starijih nadgrobnih stela sa zavetnim natpisima na latinskom jeziku. Na jednoj od tih stela nedostaje početni deo natpisa pa ne znamo ime pokojnika, ali smo dešifrovali nastavak, da je pokojnik odslužio vojni rok u trajanju od 30 godina i da je preminuo u 46 godini života. Spomen je podigla Klaudija Sabinusova, što je označavalo da mu je žena ili ćerka, koja je naznačila da "zavet postavlja svojevoljno svom veoma religioznom mužu", kaže Milorad Ignjatović i dodaje da je grobnica imala i biste, a da jedna od njih ima i ogrlicu oko vrata.

Smatra da je grobnica imala i olovni sanduk sa hrišćanskim simbolima, da je orijentisana istok-zapad, pa bi mogla da bude hrišćanska.

"Većina grobnica je opljačkana i znamo da se to nije radilo u rimskom dobu jer je bilo strogo kažnjivo, a zbog sujeverja su smatrali da je to veliki greh", otkriva nam arheolog.

Rukovodilac radova naglašava da je posebno značajno otkriće 70 metara dugog rimskog vodovoda.

"To je najveće dostignuće tog doba, jer je grad jedino mogao da funkcioniše sa zdravom vodom. Dovodili su je od mokroluških potoka i na ulazu u vojni logor postojale su cevi, kao i javne česme koje su išle u javna kupatila. Postojalo ih je tri u Beogradu, to znamo. Koristili su i vodeni točak, a ovaj hidrostatični malter postaje sve čvršći kako više vode protiče kroz njega. Služio je za oticanje otpadne vode, kao kišne kanalizacije danas", kaže Ignjatović.

Ostaje, kako otkriva, da se keramički nalazi operu, rekonstruišu, popišu, dokumentuju na osnovu uzoraka za analizu i tako dođe do novih podataka o ljudima koji su tu živeli.

"Značaj ovakvih arheoloških ostataka pozicionira Beograd na turističke mape sveta. Ovde imate takav potencijal. U ovom trenutku smo uputili zahtev gradskom Zavodu za zaštitu kulture da vrednuju ostatke sa istorijsko-arheološke strane, da propišu mere tehničke zaštite, kako bi investitor nastavio radove. Nadamo se da će ovaj spomenik kulture povećati arheološko nasleđe Srbije i da će se doneti odluka o čuvanju predmeta u okviru arheoparka Singidunum, gde bi se oni konzervirali i sačekali trenutak da se blagovremeno plasiraju javnosti", navodi Ignjatović.