Ruke pune rana od vezivanja, hematomi po glavi i telu, svuda vidljivi ožiljci od batina...
U ovakvom stanju oficir za vezu Dejan Pavićević zatekao je 20. juna Srbe zatočene u pritvorskim jedinicama u Grdovcu kod Podujeva i Gnjilanu, pišu današnje "Večernje novosti".
O svemu što je video i čuo od naših sunarodnika, Pavićević je sačinio podroban izveštaj, koji je pre dva dana u Briselu predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio šefu evropske diplomatije Žozepu Borelju i izaslaniku EU za dijalog Miroslavu Lajčaku kako bi im još jednom ukazao na zverstva i torturu kroz koje prolazi naš narod, navodi se u tekstu.
Oficir za vezu u Grdovcu kod Podujeva razgovarao je sa Milunom Lunetom Milenkovićem, Nemanjom Vlaškovićem, Milovanom Božovićem i Daliborom Spasićem, dok je u Gnjilanu posetio Radoša Petrovića i Dušana Obrenovića. Zatočeni u Grdovcu zamolili su za pomoć da budu prebačeni u "zatvor" u Kosovskoj Mitrovici kako bi porodice mogle lakše da ih posećuju.
Kako je napisao u izveštaju, skoro svima se na teret stavlja krivično delo širenja verske i nacionalne mržnje. A pripadnici tzv. kosovske policije, navodi se, prilikom hapšenja sve su vređali na nacionalnoj osnovi, psujući im pritom srpsku majku.
"Svim licima tzv. kosovski policajci i tužioci ponavljali su istu rečenicu - da su žrtve Srbije, da ih je država Srbija terala da vrše dela koja im se stavljaju na teret, da bi ih zatim pitali gde im je sada ta država, koja 'sedi i skuplja kajmak', a vi ćete da ležite deset godina u zatvoru", naveo je Pavićević, a čija zapažanja nakon susreta sa šestoricom Srba prenosi beogradski dnevni list.
Za Miluna Luneta Milenkovića u izveštaju se navodi da ima vidljive povrede na potiljku previjene gazom ispod koje se nalazi nekoliko "šavova" posle ušivanja povrede koju su mu pripadnici tzv. kosovske policije naneli udarcem kundakom puške.
"Vidljiv je hematom iznad desnog oka i obostrani hematomi na vratu i nad ključnom kosti, leđima i ispod rebarnog luka s leve strane. Na zglobovima šaka obe ruke vidljive su poderotine izazvane vezivanjem, koje zarastaju, a žali se i na oduzetost i trnjenje palčeva obe ruke kao posledicu dugotrajnog vezivanja".
Oficir za vezu je zatekao Milinkovića u izuzetno lošem psihičkom stanju, tokom posete je delovao vidno zbunjen, upadljivo anksiozan i bio je dosta utučen.
Po sopstvenim navodima, njega su pripadnici tzv. kosovske policije prilikom hapšenja udarali, maltretirali, vikali na njega, psovali i vređali na nacionalnoj osnovi. Po dovođenju u policijsku stanicu su mu rekli da ga vode u Bajgoru, a zatim mu pokazivali slike terorista tzv. OVK iz 1999, s namerom da ga zastraše i slome ne bi li dao izjavu koja njima "ide naruku".
Pošto nisu uspeli, rekli su mu da će "ležati" u zatvoru bar deset godina i da mu se na teret stavlja upad u prostorije tzv. CIK, bacanje eksplozivnih naprava na iste, te da imaju slike iz grada, kao i da imaju slike na kojima se vidi kako uzima bombe iz sanitetskog vozila.
Takođe, na teret mu stavljaju napad na vojnike Kfora u Zvečanu, iako on u Zvečanu kritičnog dana nije bio.
Milinković je naveo da su zatim počeli sa krvničkim iživljavanjem nad njim, udarajući ga kundakom od puške, rukama i nogama, sve dok su mu ruke bile vezane. Potom su ga podigli na stolicu da sedi, pa ga oborili na zemlju udarcem nogom u glavu, a zatim ga ponovo podizali na stolicu i udarce ponavljali.
To je sve trajalo dok nisu došli "inspektori iz Prištine", zatim je odveden u bolnicu gde mu je urađen CT glave zbog sumnje na prelom kosti lobanje, odnosno na krvavljenje u mozgu. Milinković je rekao da je sportista, da nikada u životu nije bio osumnjičen za bilo šta, te da se plaši za svoj ugled.
Za Nemanju Vlaškovića u izveštaju piše da nema vidljivih znakova fizičkih povreda, a on je rekao da su mu posle "hapšenja" pripadnici tzv. kosovske policije rekli da mu se na teret stavlja širenje nacionalne, rasne i verske mržnje, napad na novinare, uništavanje tuđe imovine, kao i "ilegalan prelazak državne granice".
Dalibor Spasić nema težih povreda. Oficir za vezu je uočio da su vidljivi hematomi na Spasićevim rukama, kao i poderotine na ručnom zglobu izazvane sredstvima za vezivanje.
Prema Spasićevim navodima, tzv. kosovski policajci su ga prilikom ispitivanja udarili nekoliko puta u predelu glave, konstantno ga pitajući ko su ljudi sa "fantomkama". Na to je on odgovorio da ne zna i da nije kriminalac, već medicinski tehničar koji je radio u "kovidu" mesecima, pomagao i Srbima i Albancima.
Takođe im je odgovorio da je on di-džej, čiju muziku slušaju i Srbi i Albanci. Oficiru za vezu je kazao da mu se na teret stavljaju napad na novinare (iako navodi da je branio snimatelja da mu ne slome kameru i telefon), kao i napad na Kfor.
Naveo je i da su ga na Jarinju, na dan hapšenja, posle polusatnog zadržavanja pustili da nastavi ka Raški, da bi ga tek u povratku uhapsili, posle čega su ga psovali i vređali na nacionalnoj osnovi.
Milovan Božić u "pritvoru" se nalazi već dva i po meseca i otuda nema vidljivih povreda, osim na nadlaktici desne ruke u vidu pucanja mišića, koja je nastala prilikom privođenja.
Prema sopstvenim navodima, on nije bio maltretiran, ali da su pripadnici tzv. kosovske policije primenjivali prekomernu silu prilikom hapšenja, kao i nakon hapšenja. Na teret mu se stavlja napad na službeno lice, ranjavanje policajca, paljenje automobila, pucanje na policiju, učestvovanje u organizovanoj kriminalnoj grupi.
Radoš Petrović naveo je da su ga uhapsili vojnici Kfora, koji su ga odveli sa protesta pre nego što je počeo sukob, što su dokumentovali i mediji, kao i nadzorne kamere, što bi automatski trebalo da ga oslobodi optužbe za dela koja mu se stavljaju na teret.
Prema sopstvenim navodima, nije bio maltretiran posle hapšenja, a na uslove u "pritvoru" se ne žali. Navodi da je od lekara tražio da mu se pojača terapija "protiv te nervoze". Takođe, rekao je da su ga obišli pripadnici MKCK, te da ga advokat i porodica redovno posećuju.
Za Dušana Obrenovića u izveštaju se navodi da ima vidljive ožiljke na glavi i licu, a tokom razgovora je oficiru za vezu pokazao i ožiljak na gornjoj strani karlične kosti sa desne strane. Prema njegovim rečima, ožiljci su posledica brutalnog prebijanja nakon hapšenja i odvođenja u stanicu tzv. kosovske policije.
Kako je rekao, i njega su priveli vojnici Kfora koji su ga odveli pre početka sukoba. Takođe, kaže da su ti isti vojnici prisustvovali njegovom prvom pojavljivanju pred tzv. sudijom, "nešto zapisivali", ali da tom istom tzv. sudiji nisu rekli da su ga priveli vojnici Kfora pre nego što se dogodio konflikt sa njima.