Srbija i Balkan
Dokle se stiglo s podelom diplomatsko-konzularne imovine SFRJ
Definisana je kvota za svaku zemlju sukcesora, a preostalo je da se raspodeli 16 objekata u 11 država od čega je najznačajniji objekat u Moskvi
Nakon više od dve decenije od potpisivanja Sporazuma o sukcesiji bivše SFRJ, zaključenog u Beču 2001, i dalje nisu podeljene sve od 123 nepokretnosti, a svih pet sukcesora (Srbija, Hrvatska, Slovenija, Makedonija i BiH) očekuje da će se taj posao okončati u naredne dve godine.
Posao podele rezidencija, ambasada i stanova u diplomatskim kvartovima širom sveta, a u vlasništvu bivše Jugoslavije, pripao je Mešovitom komitetu za raspodelu diplomatsko-konzularne imovine.
Definisana je kvota za svaku zemlju sukcesora, pa je tako Srbiji, kojoj je pripalo nepunih 40 odsto nepokretnosti, do sada dodeljeno 40 nekretnina u 25 država.
"Iako je svima u interesu da se proces raspodele diplomatske imovine što brže okonča, postoje brojni problemi zbog toga što je ponekad potrebno uraditi i odgovarajuće procene i pronaći odgovarajuću dokumentaciju, pristupiti odgovarajućim zemljišnim knjigama. Preostalo je da se raspodeli 16 objekata u 11 država od čega je najznačajniji objekat u Moskvi oko koga će, pretpostavljam, i biti najteži pregovori u pogledu njegove raspodele", izjavio je za RTS glavni pravni savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije prof. dr Aleksandar V. Gajić.
Prema Sporazumu Bosna i Hercegovina dobila je 15 odsto, Severna Makedonija osam procenata, a Slovenija 14 odsto nepokretnosti, uključujući zgradu ambasade u Americi.
"Ostalo je još nekoliko objekata. Jedno je objekat u Moskvi, kompleks koji je tako velik da je teško naći rešenje. Za sada ga koristi Republika Srbija, ali njoj nije u interesu da ima taj objekat u vlasništvu nego da se nađe rešenje da se podeli. Imate drugi kompleks, to su stanovi, nekretnine vojnih izaslanika, odnosno vojnih atašea koji treba da se rešavaju", objašnjava ambasador Slovenije u Srbiji Damjan Bergant.
Hrvatskoj je pripala gotovo četvrtina diplomatskih predstavništava, i to ambasade, između ostalih, u Parizu, Beču, Hagu, Lisabonu, Novom Zelandu i deo zgrade u Briselu.
"Hrvatska je došla u posed nekoliko rezidencija, Helsinki, Oslo, Stokholm, Madrid, Kartum ponovo u Sudanu. Dobili smo i dve zgrade generalnih konzulata Jugoslavije u Čileu i Torontu. Hrvatska je ostala pri svome stavu da se što pre sastane ta komisija", rekao je za RTS ambasador Republike Hrvatske u Srbiji Hidajet Biščević.
Bivše jugoslovenske republike četiri puta su delile imovinu, i to 2006. i 2012. rezolucijama u Zagrebu, kada je podeljeno 29 objekata. Zatim je 2019. u Beogradu podeljeno šest nepokretnosti, a tri godine kasnije, u Sarajevu, odlučeno kome će pripasti još pet nekretnina. Sve zemlje nastale raspadom SFRJ odlučne su da imovinu podele do poslednjeg kvadratnog metra i dolara.
Sledeći sastanak Mešovitog komiteta za raspodelu diplomatske i konzularne imovine najavljen je za kraj godine u Zagrebu.
