Popuštanje pod pritiskom ili taktički potez? Zašto je Srbija pustila na slobodu Kurtijeve specijalce

Trojica policajaca u plavim uniformama sa amblemima tzv. Kosova uhvaćeni su pre 12 dana na prostoru centralne Srbije. Ne samo što nisu smeli da se nađu na tom mestu, nego su još bili naoružani automatskim puškama, municijom, mapama i GPS uređajima.

Priština je odmah optužila Srbiju da je policajce otela na teritoriji južne srpske pokrajine, dok se Beograd branio da to nije tačno i da su uhapšeni daleko od administrativne linije.

Tih dana Priština je nemilosrdno hapsila Srbe, što čini i danas, pa je pitanje uhapšenih Albanaca postalo nova tema za međusobne optužbe Beograda i Prištine.

Mi uhapšenim Albancima kolače i voće, a oni naše Srbe vezuju, prebijaju i muče, čulo se danima iz Beograda koji je tražio da uhapšeni Srbi budu pušteni na slobodu.

Sa druge strane, Zapad je, preko Stejt departmenta i Brisela konstantno vršio pritisak da na slobodu budu pušteni uhapšeni kosovski specijalci. U priču su se umešali i albanski premijer Edi Rama, ali i mađarski premijer Viktor Orban.

Epilog čitavom slučaju danas je dao sud u Kraljevu koji je potvrdio optužnicu protiv trojice specijalaca i pustio ih da se brane sa slobode. Kako je navedeno u odluci suda u Kraljevu, specijalcima će se, umesto za pokušaj terorizma, suditi za nedozvoljeno držanje oružja.

Imajući u vidu da Priština ne namerava da pusti na slobodu uhapšene Srbe, za koje ne postoje dokazi da su izvršili bilo kakvo krivično delo, postavlja se pitanje zašto se Srbija odlučila na ovaj korak, kada postoji osnovana sumnja da se neće odazvati na dalja suđenja.

Nekadašnji predsednik Izvršnog veća Kosova Zoran Anđelković kaže za RT Balkan da je sud u Kraljevu doneo odluku kakvu bi doneo i da je procesuiran neko iz Kraljeva ko je nosio oružje.

"Ne bih da komentarišem sudske odluke. Sudski organi odlučuju šta je za pritvor, a šta za zatvor. Verovatno nema nikakvog razloga da budu u zatvoru. Oni su optuženi za nošenje oružja, to i nije za zatvor, to je za sudski proces", smatra Anđelković.

Na pitanje da li očekuje da tako po zakonu bude suđeno i Srbima uhapšenim na Kosovu i Metohiji, Anđelković kaže da ne očekuje.

"To nije nikakva pravna država, tamo Kurti saopšti imena, pa onda hapse, pa pišu optužnice", kaže Anđelković i dodaje da je Srbija pokazala da joj je pravosuđe treći stub vlasti na koji izvršna vlast nema uticaja.

Sa druge strane, politički analitičar Dragomir Anđelković ovu odluku vidi kao čisto političku, a ne sudsku.

"Ovo je evidentno politička odluka, Vučić ju je najavio pre nego što je sud doneo", kaže Dragomir Anđelković za RT Balkan.

Taktički potez ili novo popuštanje Srbije?

Srbija je ovaj potez taktički mudro načinila, smatra bivši diplomata Zoran Milivojević koji kaže da bi se tema hapšenja specijalaca koristila za pritisak na Beograd, a ne bi bilo nikakvog značaja da su policajci ostali u pritvoru.

"Oni nisu oslobođeni odgovornosti, nego su pušteni da se brane sa slobode. Optužnica postoji, postoji obaveza da se pojave pred sudom i to će imati normalan pravosudni tok", kaže Milivojević za RT Balkan.

Dodaje da je odluka doneta baš u danu kada se održava novi sastanak ministara spoljnih poslova Evropske unije, koji bi sigurno iskoristili tu priliku za novi pritisak na Srbiju.

Dragomir Anđelković potez Srbije ocenjuje kao novo popuštanje pod pritiskom Zapada, poput odluke Vučića da ode u Brisel, iako je rekao da nema o čemu da razgovara sa Kurtijem i da neće otići.

"Sve što smo uradili pod pritiskom dovelo nas je na prag kapitulacije. Nemamo više kud, ako nastavimo da popuštamo, onda potpuno gubimo KiM, nateraće nas da uvedemo sankcije Rusiji, nateraće nas da uđemo u NATO i šta smo onda uradili? Uništili smo svoju državnost", kaže Anđelkković.

Napominje da bi Srbija trebalo da prestane sa popuštanjem i pita čemu onda lažno opiranje, jer nas onda skuplje košta.

Koja je uloga Orbana

Srbija je već navikla na pritiske Zapada koji bezrezervno podržava Prištinu, ali se u ovaj slučaj iznenadno umešao i mađarski premijer Viktor Orban koji već duže vreme prkosi Zapadu.

On je nedavno boravio u Srbiji i tada je od Vučića zatražio da budu oslobođeni kosovski policajci. Zanimljivo je i da je Orban danas prvi objavio informaciju da mu je Vučić javio kako će specijalci biti oslobođeni.

Postavlja se pitanje otkud mađarski premijer u priči o oslobađanju prištinskih policajaca?

Orban oslobađanje tražio iz prijateljskih pobuda, jer je, kaže bivši diplomata Zoran Milivojević, znao da Zapad na osnovu tog pitanja namerno vrši pritisak na Srbiju.

"Želeo je da se time otkloni mogućnost za nove pritiske na Srbiju i izjednačavanje odgovornosti dve strane za eskalaciju. Orbanov stav je bio takav, jer na taj način Srbija otklanja mogućnost da bude i dalje pod pritiskom i optužena za eskalaciju. Sad više nema elemenata da Srbija bude optužena", kaže Milivojević.

Milivojević napominje da Orban ima informacije iznutra, jer je Mađarska članica NATO-a i Evropske unije.

Sa druge strane, Anđelković ocenjuje da je Orban pragmatičan političar koji ima prijateljske odnose sa Srbijom, ali gleda svoje interese.

"Baš kao što se predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan zaklinje u prijateljstvo sa Srbijom, a snabdeva albanske paravojne snage oružjem", navodi Anđelković.

Kako kaže Anđelković, i Orban i svi drugi partneri Srbije sa Zapada su nam "partneri samo kad nisu protiv nas, ali ne treba reći da su mnogo za nas".

"Jedinog pravog partnera Srbija u ovom trenutku ima u Rusiji", smatra naš sagovornik.

Dodaje da je Orban blizak američkim krugovima, posebno vojnim, odnosno Pentagonu, ma koliko se suprotstavljao onom delu američke administracije koji je vezan za Džordža Soroša.  

"Nas evidentno varaju i Zapad i Albanci, a očigledno u tome učestvuje i zvanični Beograd. Možete da pogrešite jednom ili dvaput, ali ako 100 puta grešite, onda tu nešto nije u redu", zaključuje Anđelković.

Da li je Srbija u ovoj situaciji bila onaj pametniji koji popušta, biće jasno do kraja ove sedmice. Naime, narednih dana biće održano više sastanaka u Evropskoj uniji na različitim nivoima, na kojima će se raspravljati o tenzijama na Kosovu i Metohiji. Da li će Zapad i dalje govoriti o odgovornosti obe strane ili će uvesti nekakve sankcije Prištini zbog eskalacije tenzija na severu južne srpske pokrajine, ostaje da se vidi.