Srbija i Balkan
RT Balkan analiza prijava na fakultete: Zašto su Poljoprivredni i Šumarski ostali poluprazni?
Mladi tu ne vide svoju perspektivu, u startu su osuđeni na nipodaštavanje i propast, zaključak je nekadašnjeg savetnika predsednika Privredne komore Srbije za poljoprivredu
Najviše slobodnih mesta za upis na fakultete Univerziteta u Beogradu u prvom roku u odnosu na broj odobrenih mesta ove godine zabeleženo je na Poljoprivrednom, Rudarsko-geološkom i Šumarskom fakultetu.
Za upis na Poljoprivredni fakultet broj odobrenih mesta iznosio je 790, broj prijavljenih 369, što znači da je ostalo slobodno još 421 mesto.
Kada je reč o ustanovi koja obrazuje stručnjake za geologiju i rudarstvo, broj odobrenih mesta bio je 316, prijavilo se 116, a ostalo neupražnjenih 200.
Na Šumarskom fakultetu od 340 odobrenih, popunilo se 148, a za prijavu je ostalo 192 slobodna mesta.
Pored ova tri fakulteta, najmanje prijava bilo je na Fakultetu za fizičku hemiju 39/100, Fizičkom fakultetu 58/155 i Tehničkom fakultetu u Boru 79/240.
Takođe, slobodnih mesta ostalo je i na Tehnološko-metalurškom (121), Pravoslavno-bogoslovskom fakultetu (104), Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (29), Učiteljskom (2), Geografskom fakultetu (30).
Sa druge strane, među najtraženijima ove godine su Fakultet organizacionih nauka (FON), Stomatološki, Medicinski i Filološki fakultet.
Miloš Turinski, menadžer za odnose s javnošću kompanije "Infostud", za RT Balkan kaže da ovi rezultati nisu iznenađenje.
"Mladi i njihovi roditelji napokon su se opametili, počeli su da razmišljaju pet koraka unapred. Pre nego što odluče šta će studirati, vode se šta je profitabilno i gde će moći da se zaposle. Tako je slab odziv za određene profile, poput profesora, pravnika i ekonomista, pre svega jer su loši uslovi u prosveti, ili nema slobodnih mesta na tržištu rada", objašnjava Turinski.
Naš sagovornik navodi da FON, Mašinski fakultet i Elektrotehnički, prate trendove i da su kurikulumi tih fakulteta ozbiljni i moderni, pa ne čudi što godinama vlada velika potražnja za njihov upis, a kasnije i za zaposlenje.
"Medicina, stomatologija i farmacija takođe su tražene grane, pre svega jer se posle završenih studija lako pronalazi posao u inostranstvu, ali i otvara privatna praksa i biznis", objašnjava menadžer "Infostuda".
Nekadašnji savetnik predsednika Privredne komore Srbije za poljoprivredu Vojislav Stanković za RT Balkan poručuje da aktuelna situacija u domaćoj poljoprivredi, mogućnosti države i globalno stanje u agraru, nisu atraktivni za mlade.
"Poljoprivredni fakultet nije lak, iziskuje dosta vremena i znanja, tehnologija brzo napreduje, a mi smo prema rezultatima analize upotrebe zahtevne agrotehnike na 91. mestu, posle Somalije i Avganistana, po korišćenju hemije, đubriva, navodnjavanja, infrastrukture itd. Država ne vodi brigu o seljaku, ne bavi se demografskim promenama i obezbeđivanjem podmlatka u poljoprivredi, a poljoprivredna grana više nije kao 90-ih, osnovni stub održanja srpstva i Srbije. Mladi tu ne vide svoju perspektivu, u startu su osuđeni na nipodaštavanje i propast", zaključak je našeg sagovornika.
Vlada Srbije donela je ranije odluku da u akademskoj 2023/24. godini u prvu godinu studijskih programa osnovnih strukovnih, osnovnih akademskih i integrisanih studija na državnim univerzitetima i fakultetima u njihovom sastavu, na teret budžeta budu upisana 17.822 studenta na nivou cele zemlje.
Za prvi krug upisa ove godine se prijavilo 18.088 kandidata.
O trošku države u prvu godinu studijskih programa master akademskih studija može se upisati 6.618 studenata, a na prvu godinu doktorskih akademskih studija njih 954. U odnosu na prethodnu godinu, to je za 169 više. Na strukovne studije, iz budžeta, može se upisati 4.721 student.
