Dodik: Ustavni sud BiH ne može da menja ustavni poredak; Iz Sarajeva stižu prve pretnje

Ustavni sud BiH ne može da menja ustavni poredak, poručio je na posebnoj sednici Narodne skupštine predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

"Ja ću biti taj koji će opet predložiti da se zabrani delovanje SIPA Tužilaštva i Suda BiH u Republici Srpskoj, dok se te institucije ne vrate u ustavne okvire - rekao je Dodik na posebnoj sednici gde se raspravlja o Predlogu zakona o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH u Srpskoj.

Istakao je da se Srpska u kontinuitetu bori da očuva svoju ustavnu poziciju.

"Ustavni sud BiH krši Ustav masovno. Potpuno se delegitimisao i doveo se do apsurda", jasan je Dodik.

Naglasio je da Ustavni sud promoviše centralističku bošnjačku politiku uz podršku stranaca.

"Suština Dejtonskog sporazuma je decentralizacija", podvukao je predsednik RS.

Dodik je rekao da Ustavni sud u kontinuitetu krši Ustav.

"I ova odluka koju su doneli pre nekoliko dana takođe je neustavna", izjavio je on.

Dodik je istakao da narod nema poverenja u Ustavni sud BiH jer tamo sedi dvoje istaknutih članova SDA i troje stranaca koji nemaju dobre namere prema Srbima i Republici Srpskoj.

"Znam da i ovde u Narodnoj skupštini ima različitih mišljenja. Ova Republika je dovedena pred zid i može sada samo da ide napred. To znači odbacivanje intervencionizma. Pokušaćemo sesti sa sadašnjim partnerima na nivou BiH koji žele da ovo stavimo na dnevni red", pojasnio je Dodik.

On je rekao da je najveću grešku u pogledu Ustavnog suda BiH napravila Narodna skupština izborom sudije u taj sud - Miodraga Simovića - koji je, prema Dodikovim rečima, učestvovao u odlukama koje su bile na štetu Republike Srpske.

Govoreći o imovini, on je ponovio da je to rešeno pitanje, te da je imovina već uknjižena na Republiku Srpsku.

Dva velika faktora nestabilnosti u BiH su Ustavni sud i OHR, rekla je na posebnoj sednici Narodne Skupštine Republike Srpske srpski član i predsedavajuća Predsjedništva Željka Cvijanović.

Kako Cvijanovićeva dodaje, usvajanje ovog zakona nije konačno rešenje problema, ali jeste početak rešavanja problema.

Cvijanovićeva je napomenula da postoji želja za donošenjem zakona kojim će se urediti delovanje Ustavnog, suda kako bi on konačno postao kredibilna ustavna institucija.

"Jel treba da pognemo glave i kažemo da je to u redu? Nije. Ovde ništa nije buntovničko ni agresivno, koristimo ovu Narodnu skupštinu da kažemo da je ovo otišlo predaleko", istakla je Cvijanovićeva. 

Ističe Cvijanovićeva, da ona smatra da je ovo ispravan put.

Prve pretnje iz Sarajeva

Pravnik i zamenik člana Venecijanske komisije za BiH Nedim Ademović rekao je da bi usvajanje zakona u Narodnoj skupštini Srpske o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH "predstavljalo državni udar", te da bi trebalo "poslati vojsku na ulice, a one osobe koje ne poštuju državu privesti i procesuirati".

On je rekao da će, ukoliko NSRS danas usvoji zakon o neprimjenjivanju odluka Ustavnog suda BiH,to značiti "početak pravne secesije entiteta od države".

U tom slučaju, kako je ocenio, BiH će se naći u najdubljoj krizi od Dejtonskog mirovnog sporazuma i moraće da reaguje, kao i međunarodna zajednica.

"Prvi put se suočavamo sa situacijom da dio BiH usvoja pravne akte kojima će početi pravna secesija od BiH jer se počinje negirati monopol države, što je sasvim normalna od postoji. Ako Republika Srpska krene putem usvajanja ovih zakona izazvaće se najdublja kriza posle potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma koja će zahtevati reakciju BiH, ali i međunarodne zajednice kakva do sada nije bila", rekao je on za N1.

Savetnik srpskog člana i predsedavajuće Predsedništva BiH Željke Cvijanović Saša Aulić izjavio je da je osnovna misija Ustavnog suda da štiti, a ne da prekraja Ustav jedne zemlje i da u svakoj pravnoj državi ova institucija mora da funkcioniše prema određenim pravilima, a ne da ih ad hok kreira sama sebi.

"Kao što Ustavni sud BiH donosi političke odluke, tako i takozvani sarajevski eksperti za ustavno pravo koriste političke, a ne pravne argumente", rekao je Aulić za Srnu, komentarišuću izjavu pravnika Nedima Ademovića..

Prema Aulićevim rečima, ako bi Oružane snage ikada trebalo da budu na ulicama, to je onda kada Ustavni sud donese neustavnu odluku i time baci pod noge i Ustav i Dejtonski mirovni sporazum.

"Budući da sa odobravanjem gleda na pravno nasilje odmetnutog Ustavnog suda, te da bez zadrške priziva nelegalne sankcije OHR-a zvaničnicima Srpske, onda bi bilo primerenije da izjave potpisuje kao politički agitator, a nikako kao ekspert za ustavno pravo", naglasio je Aulić.

NSRS danas o Predlogu zakona o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda

Narodna skupština Republike Srpske danas će održati dve posebne sednice. 

Na prvoj sednici se raspravlja o Predlogu zakona o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH u Srpskoj, a na drugoj će se, kako navodi RTRS, odlučivati o vetu srpskog člana i predsedavajuće Predsedništva BiH Željke Cvijanović na određene sporazume potpisane u okviru Berlinskog procesa.

Sednici prisustvuju predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i srpski član i predsedavajuća Predsedništva Željka Cvijanović.

Ustavni sud BiH nije dao nikakav odgovor nakon zahteva iz Republike Srpske da povuče spornu odluku o brisanju člana 39 Pravilnika tog suda.

Cvijanovićeva je nedavno dva zaključka Predsedništva BiH proglasila veoma štetnim po vitalne interese RS.

Radi se o proglašenju zaključka za usvajanje Akcionog plana za ispunjavanje 14 ključnih prioriteta iz mišljenja Evropske komisije o zahtevu BiH za članstvo u EU, kao i o proglašenju zaključka za hitno usvajanje nekoliko sporazuma.

Reč je o Sporazumu o slobodi kretanja sa ličnim kartama na Zapadnom Balkanu, Sporazumu o priznavanju stručnih kvalifikacija doktora medicine, doktora dentalne medicine i arhitekata u kontekstu Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini i o Sporazumu o priznavanju kvalifikacija visokog obrazovanja na Zapadnom Balkanu.

Član 39. odnosio se na pitanje obaveznog odlaganja sednice i njime je bilo propisano da sednicama, na kojima se odlučuje o pitanjima ustavnosti zakona donesenih na nivou BiH ili nižim nivoima, mora prisustvovati najmanje jedan sudija iz RS-a i tri sudije iz Federacije BiH.

Ministar pravde Republike Srpske Miloš Bukejlović rekao je da Predlog zakona o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH, koji Narodna skupština razmatra prema hitnom postupku, predviđa da se odluke ovog suda neće primenjivati i izvršavati na teritoriji Srpske dok Parlamentarna skupština BiH ne donese zakon o Ustavnom sudu BiH.

Obrazlažući ovu tačku dnevnog reda u Narodnoj skupštini, Bukejlović je rekao da ovaj predlog zakona predviđa da se lica koja su dužna da postupaju prema odredbama ovog zakona izuzimaju od krivične odgovornosti propisane krivičnim zakonodavstvom BiH, u pogledu krivičnih dela u vezi sa izvršenjem ovog zakona i biće zaštićena od institucija Republike Srpske.

Kada je reč o odlukama Ustavnog suda BiH o imovini Srpske, Bukejlović je rekao da to nije nadležnost navedene sudske instance.

"On, umesto da štiti ustavno-pravni poredak, služi kao instrument za sprovođenje određenih želja, pritisaka i direktiva, i to usmerenih protiv jednog entiteta u BiH", rekao je Bukejlović i istakao da bi usvajanje zakona o Ustavnom sudu BiH doprinelo da se bolje i pravičnije uredi njegovo delovanje.

Bukejlović je rekao da strane sudije treba da odu iz Ustavnog suda BiH i pozvao poslanike da jedinstveno usvoje navedeni akt.

Želim danas kao predstavnik Republike Srpske, na nivou zajedničkih institucija da pozovem sve poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srpske, da budemo jedinstveni, rekao je na konferenciji za novinare delegat u Klubu Srba u Domu naroda PS BiH Radovan Kovačević.

"Svaki drugi dan možemo biti različiti, da se delimo, da donosimo odluke o tome, na koji način vidimo da treba Republika Srpska da izgleda ili gde treba da se kreće, ali danas moramo da budemo jedinstveni", istakao je Kovačević.

Kako je naveo, ono što danas se dešava u Narodnoj skupštini Srpske, je činjenica da je Republika Srpska krenula u odlučnu odbranu protiv napada koji Ustavni sud BiH vrši prema Ustavnom poretku u BiH.

"Uloga Ustavnog suda BiH je da štiti Ustav BiH, a to znači da štiti i Republiku Srpsku, ali to nije slučaj. Donositi odluku da vam Srbi u Ustavnom sudu BiH nisu potrebni, znači da donosite odluku da vam ne treba Republika Srpska u BiH, niti Srbi u BiH", zaključio je Kovačević.