Propeti lavovi na italijanskoj svili za srpskog svetog kneza: 3D model Lazareve odore (VIDEO)

Ulica kneza Lazara broj 16 u Beogradu ima posebno mesto u ostvarivanju današnje zamisli da se najvredniji eksponat Muzeja Srpske pravoslavne crkve predstavi publici rekonstruisan i u tri dimenzije.

Povodom današnjeg praznika, Vidovdana, stručnjaci muzeja uradili su ZD model svečane odore svetog kneza Lazara – komada nacionalne istorije neprocenjive vrednosti koji je od razaranja, smrti i pohara Drugog svetskog rata bio sklonjen u privatni stan profesora Dušana Glumca. Na adresi koja je nosila ime srpskog kneza i svetitelja stradalog u Kosovskoj bici 1389. godine.

Iz manastira Ravanica, gde je prvobitno sahranjen, kivot s moštima svetog kneza Lazara tokom Velike seobe pred Arsenijem Trećim Čarnojevićem 1690. godine prenet je prvo u Sent Andreju, pa u manastir Vrdnik na Fruškoj Gori.

Tu je za odoru izrađen poseban kivot, koji se, uz onaj u kojem su počivale mošti svetitelja, čuvao u fruškogorskoj svetinji koja je u međuvremenu prozvana Sremska Ravanica. Po izbijanju Drugog svetskog rata, obe relikvije izmeštene su zbog bezbednosti, mošti u manastir Bešenovo, pa u Beograd, a odora u privatni stan profesora Glumca koji je proučavao relikvije Vrdnika i koji je u tajnosti čuvao tokom ratnih godina i Pohvalu knezu Lazaru monahinje Jefimije, pokrov za odsečenu Lazarevu glavu.

Profesor je u maju 1944. godine vratio Lazarevu odoru vrdničkom igumanu Longinu, on je predao srpskoj Patrijaršiji, posle čega su i odora i pokrov pohranjeni u Muzeju SPC, gde se i danas nalaze.

U svečanoj odori od skupocene italijanske svile sveti knez Lazar bio je sahranjen, a postojala su narodna predanja da je nosio i u Kosovskom boju. Zamenik upravnika Muzeja SPC istoričarka umetnosti Miljana Matić kaže, međutim, da je ova verzija priče malo verovatna.

"Iako imamo vrlo malo pouzdanih izvora iz tog perioda, gotovo je izvesno da takav odevni predmet nije mogao da bude nošen u jeku boja. Možda je sveti knez Lazar imao uz sebe, za potrebe susreta sa nekim diplomatama, na primer, ali i o tome možemo samo da nagađamo", kaže Miljana Matić za RT Balkan.

Odora kneza Lazara je napravljena od luksuzne brokatne svile iz italijanskog grada Luka, a svileni materijal potiče iz treće četvrtine 14. veka, pre Kosovske bitke. Kako objašnjavaju u Muzeju SPC, ovu svilu nosile su pape i bogata vlastela, a mnogi svetitelji širom Evrope bili su sahranjivani u njoj.

Na jednom od najskupocenijih komada odeće koje je posedovao srpski knez Lazar, s prednje strane bilo je našiveno 41 dugme, postojalo je i devet dugmadi duž rukava, a na samoj odori bili su prišiveni biseri. Odeća, međutim, ima jedinstveni pečat svog naručioca.

"Tekstura i tkanina ima odlike radionice iz italijanskog grada Luka. Međutim, izvesno je da se sveti knez Lazar odlučio da ona ima propete lavove kao motiv, da je njegova odluka bila da taj motiv mora da preovlađuje. Na samoj odeždi se vide i ždralovi i specifična floralna forma“, ističe Matić.

Završni pečat autentičnosti, kako dodaje, su dugmad na kojima je šlem sa volujskim rogovima.

"Takav šlem je on imao na svom pečatnom prstenu i na sopstvenom opštem pečatu koji je nedavno nađen na Rudniku. On se nalazi i na priprati manastira Hilandara čiji je knez Lazar ktitor. Sigurno je on želeo ove heraldičke simbole koji će dati potpis autentičnosti da je to apsolutno njegova odora", navodi naša sagovornica.

Odora je prvobitno bila porfirna (crvena), njena boja danas je izbledela i dobila bež osnovni ton, a biseri sa nje su poskidani. Takođe, vernici su decenijama sa nje uzimali fragmente, pa je ona oštećena, ali i dalje predstavlja eksponat velike vrednosti.

Danas je sama odora sa oštećenjima dugačka 142 centimetara, ali o visini srpskog kneza ne svedoči nam mnogo. Kako napominje Miljana Matić, nije izvesno da li je odora bila njenom vlasniku do članaka ili do kolena.

"Verovatno je da on nije bio čovek izuzetne visine, ali je bio korpulentne građe", dodaje Matić.

Zbog šest vekova duge i uzbudljive istorije ovog eksponata, kako navode u Muzeju SPC, počelo se sa projektom digitalne rekonstrukcije odore kneza Lazara čim su se za to stekli uslovi.

Grafička rekonstrukcija koja je izvedena u muzeju 2020. i 2021. godine pokazala je da je pravi kroj odore kneza Lazara kontuš, široka haljina koja se nosila u Moravskoj Srbiji za vreme dinastija Lazarevića i Brankovića. Sašivena je od šesnaest klinastih komada svilenog brokata, nekada je imala duge rukave, sužene do lakata, a bordura je izvezena zlatnim koncem.