Srbija i Balkan
Nakon odluke Banjaluke o Ustavnom sudu BiH: Kad stranci dele pravdu, ona uvek bude na štetu Srba
Republika Srpska već duže vreme vodi borbu za zaštitu prava srpskog naroda da bude ravnopravno zastupljen u sudskoj grani vlasti, u čemu je sapliću i političari iz Sarajeva, ali i zapadni centri moći koji imaju uticaj na donošenje odluka u Sarajevu
Nezapamćeni slučaj na tlu Evrope da strane sudije tumače ustav neke zemlje dešava se već decenijama u Bosni i Hercegovini. Upravo u ovoj zemlji u Ustavnom sudu od devet sudija, troje su stranci koje bira Evropski sud za ljudska prava.
Takav dogovor trebalo je da važi samo tokom prvih pet godina nakon rata, ali su stranci ostali u sastavu suda više od tri decenije.
Odluke ovog suda, uz pomoć stranaca, donosile su se preglasavanjem srpskih sudija i često su bile na štetu srpskog naroda. Vrhunac takvog antisrpskog rada Ustavnog suda BiH bila je odluka koja se odnosi na državnu imovinu Republike Srpske, po kojoj nije priznato da je ona vlasništvo entiteta.
Da bi stala na kraj tome, Banjaluka je odlučila da povuče svoje sudije iz tog suda. Ustavni sud je onda ukinuo pravilo da sednice ne mogu da se održavaju ako ne prisustvuje najmanje jedan sudija izabran u Narodnoj skupštini Republike Srpske.
Do tada su se odluke donosile preglasavanjem, a sada se otvorio put da sud odlučuje i bez srpskih sudija.
Usledio je poziv iz Republike Srpske da se suspendovanje tog pravila ukine, ali kako to nije učinjeno, Banjaluka je povukla sledeći potez - usvojila je Zakon o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH.
Ko krši Dejton a ko ga brani?
Ambasada SAD u Sarajevu optužila je Banjaluku da je izvela bezobziran napad na Dejtonski mirovni sporazum i njime uspostavljen Ustav BiH, a kao odgovornog označili su predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Tim optužbama pridružili su se i drugi politički predstavnici u Sarajevu.
Izjave iz Sarajeva profesor bezbednosnih nauka iz Banjaluke Predrag Ćeranić vidi kao klasičnu zamenu teza koju je potrebno posmatrati u kontekstu geopolitičkog odmeravanja snaga velikih sila.
"Uobičajena je mantra da je za sve probleme u Bosni i Hercegovini kriv predsednik Dodik i da se on stalno on optužuje za kršenje i urušavanje Dejtona iako niko Dejton ne brani više od Dodika", kaže Ćeranić za RT Balkan.
Takozvana međunarodna zajednica pravi zamenu teza, pa od Dodika, koji je u stvari zaštitnik Dejtonskog sporazuma, pravi onoga ko ga urušava, kaže naš sagovornik.
Kako dodaje, oduvek su za kolektivni Zapad bili "mali Rusi", što je danas posebno izraženo.
Strane sudije koje sede u Ustavnom sudu BiH koje uvek preglasavaju i srpske i hrvatske sudije, i donose odluke na štetu Republike Srpske postale su kamen spoticanja u političkim odnosima Bosne i Hercegovine, kaže Ćeranić.
Oglasila se i ambasada Ruske Federacije u Sarajevu koja je saopštila da je odluka Narodne Skupštine Republike Srpske o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH na teritoriji Republike Srpske logičan rezultat nepravomernih akcija samog Ustavnog suda.
Sudeći po žurbi u kojoj je ukinut član 39. Pravila Ustavnog suda, ruska ambasada ne isključuje mogućnost spoljnog uticaja na članove suda.
Traže da reaguje Kristijan Šmit
Sve oči bošnjačkog Sarajeva sada su zagledane u Kristijana Šmita. Nadaju se da bi ovaj diplomata koji se predstavlja kao Visoki predstavnik mogao da nametne neku odluku protiv Republeik Srpske.
U zajedničkom saopštenju stranaka Trojke (SDP, NiP, NS) ističe se da na pravno nasilje koje se provodi u skupštini ovog entiteta nije moguće odgovoriti kompromisom te se poziva Kristian Šmit da zaštiti mir.
I Stranka demokratske akcija zatražila je od Visokog predstavnika da smeni odgovorne zbog, kako tvrde, prestanka važenja Dejtonskog sporazuma.
Međutim, Republika Srpska donela je još ranije odluku da neće u Službenom glasniku da objavljuje odluke Visokog predstavnika, pa ni Kristijan Šmit ne bi mogao da u ovom slučaju nametne svoju odluku Banjaluci.
"Ovo samo predstavlja jedno novo zatezanje političkih odnosa Sarajeva i Banjaluke. Još jednom je iskazana potreba da se o ključnim pitanjima ove države razgovara, dogovara i traga za rešenjem unutar Dejtonskog sporazuma", zaključuje Ćeranić.
Kancelarija Visokog predstavnika se oglasila navodeći da je odluka Banjaluke kršenje Dejtonskog sporazuma, a da je krivac za sve Dodik.
Šmit nudi političku saradnju "svim akterima u Republici Srpskoj kako bi se NSRS pomoglo da ispuni svoje zakonske obaveze, uz uslov potpunog poštovanja Dejtonskog mirovnog sporazuma".
"Prvi korak je odbacivanje bizarnog i avanturističkog podrivanja Dejtona i dejtonskih institucija od strane Milorada Dodika", kaže Šmit u saopštenju.
Po instrukcije u američku ambasadu
Politikolog i profesor Nenad Kecmanović kaže za RT Balkan će bošnjačko Sarajevo otići u američku ambasadu da pita šta da radi i istovremeno dići veliku medijsku dreku kako se Srpska već otcepila, a kolektivni Zapad spava.
"Dodaće, naravno, da 'veliki Rusi' napreduju u Ukrajini, a 'mali Rusi' u BiH, kako bi uzbunili Vašington i Brisel. Tamo je reis Kavazović ispred Mešihata preuzeo glavnu političku reč u Bošnjaka ne bi li alarmirao i svetsku umu od Maroka do Indonezije", kaže Kecmanović.
Zapad je u poslednje vreme povukao naizgled najjače poteze protiv Republike Srpske, dodaje Kecmanović.
"Tokom poslednjih izbora su po drugi put pokušali obojenu revoluciju i da naprave neku ujdurmu oko brojanja glasova. Zatim su tražili da se Srpska odrekne šuma, reka, plodnog zemljišta a pre toga i vojne imovine. Sada hoće da Ustavni sud BiH radi bez srpskih sudija, praktično da pored bošnjačkih i hrvatskih iz FBiH, Srpsku predstavljaju ona trojica stranaca. Najzad , prekinuli su i finansijske veze Srpske sa svetom", napominje naš sagovornik.
Kecmanović ukazuje na to ništa od tih poteza Zapada nije dalo rezultate, pa je teško predvideti šta bi mogli još da smisle.
"Zaista, nemam mašte da predvidim šta im još iole razumno može pasti na pamet, izuzev da izvrše desant na Srpsku, da Srpska kapitulira i da Dodika kidnapuju. Treba imati u vidu da je kolektivnom Zapadu, pogotovo nakon neuspeha ukrajinske kontraofanzive i Prigožinovog puča, potrebna neka kompenzacija na perifernom terenu Zapadnog Balkana", ukazuje Kecmanović.
Dodaje da Srbiji, koja je država u klasičnom punom kapacitetu, stežu omču povodom Kosova, a u BiH računaju da imaju protektorat, Ustavni sud BiH, više od pola zemlje i lojalnog stanovništva, oružane trupe, te smatraju da mogu da rade što god hoće.
Naredne korake Sarajeva najavio je predsedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Denis Zvizdić.
On je naveo da će u Predstavničkom domu odmah po stupanju na snagu Zakona uputiti apelaciju Ustavnom sudu BiH i zatražiti privremenu meru.
Bošnjački član Predsedništva BIH Denis Bećirović dao je rok od sedam dana međunarodnoj zajednici, a posebno, kako navodi, svedocima Dejtonskog mirovnog sporazuma, da zaustave "ubijanje" tog sporazuma.
Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić za RT Balkan kaže da od Sarajeva očekuje da napokon počne da reaguje pametno i da dođe do dogovora oko Zakona o Ustavnom sudu koji će regulisati način izbora sudija i rad samog suda.
"Ustavni sud BiH je jedini sud koji je radio po vlastitim pravilnicima, a ne po zakonu. Pamet koju očekujem će dovesti do mira i dogovora, kao i sve druge države imaćemo Ustavni sud koji je zasnovan na zakonu, u kojem se precizno zna kako se biraju sudije i kako se radi. A ne da imamo cirkus koji je zasnovan na tri bošnjaka i dva ratna lidera SDA", kaže Stevandić.
Komentarišući poziv Bećirevića da međunarodna zajednica reaguje, Stevandić kaže da su sve te izjave zapravo izjave nezrelih ljudi koji podilaze čaršiji, a ne razumeju globalne probleme, kao ni probleme u Bosni i Hercegovini.
Jedinstvo u Banjaluci važnije nego ikada
One stranke koje čine okosnicu političkog bića Republike Srpske, a to su SNSD i SDS stoje iza odluke Narodne skupštine i to je jako važno, kaže profesor Predrag Ćeranić.
"Potreban je jedan širi front koji čine i akademska zajednica i boračka udruženja, mogu i sportski klubovi, jedna šira koalicija aktera javnih politika u RS kako bi se sačuvala Dejtonska pozicija Republike Srpske", kaže naš sagovornik.
Da je jedinstvo u Banjaluci u ovom trenutku izuzetno važno smatra i profesor Nenad Kecmanović, naročito jer postoji pogrešna predstava da je Banjaluka zbog slabijeg izbornog rejtinga vlasti, opoziciono raspoložena.
"Glavni i najveći gradovi ili prestonice uvek i svugde su politički izrazito pluralističke sredine. Tako je u Turskoj, Rusiji, Srbiji, Srpskoj, pa Putin, Erdogan, Vučić, Dodik i njihove stranke ipak pobeđuju. Ali spoljni faktor uvek pokušava da tu nešto zakuva", napominje Kecmanović.
Ističe da je važno što je više od 300 članova akademske zajednice Republike Srpske potpisalo peticiju protiv odluke Ustavnog suda BiH da ukine pravilo o obaveznom prisustvu srpskih sudija.
"Važno je i što su se oglasili baš brojni profesori Univerziteta u Banjaluci jer, ne samo kod Srba važi da nisi pravi intelektualac ako ne napadaš vlast. Sigurno je da bi i ti po definiciji večito 'antiprotivni' stali u odbranu Republike i Predsednika, ali je važno da neprijatelj to uvek vidi i čuje",kaže Kecmanović.
Dodaje da bi bilo dobro Bilo da se oglasi i SPC i ANURS, lideri lokalnih zajednica i udruženja, kao što je "onomad bilo u Rusiji, jer i tamo spolja insinuiraju da je Putin bajagi izgubio podršku naroda".
