Lideri država i vlada Evropske unije će na predstojećem samitu raspravljati o situaciji na Zapadnom Balkanu i potvrditi posvećenost proširenju na region, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Evropski predsednici i premijeri će na samitu koji će biti održan 29. i 30. juna u zaključcima podsetiti na deklaraciju sa Solunskog samita, kada je pre 20 godina potvrđeno da su vrata EU otvorena i za zemlje regiona.
"Evropski savet ponavlja svoju punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u EU i svoju podršku ubrzanju pristupnog procesa", piše u nacrtu zaključaka u koji Radio Slobodna Evropa imao uvid. Ove zaključke će lideri usvojiti na kraju samita.
Da će se raspravljati i o regionu, to je potvrdio i predsednik Evropskog Saveta Šarl Mišel u pozivnici koju je uputio liderima za okupljanje u četvrtak i petak.
U okviru rasprave o situaciji u regionu, premijeri i predsednici 27 država članica EU će se posebno pozabaviti napetostima između Beograda i Prištine.
S tim u vezi očekuje se da osude nasilne incidente na severu Kosova i pozovu na hitnu deeskalaciju situacije.
"Strane treba da stvore uslove za prevremene izbore u četiri opštine na severu Kosova. Neuspeh deeskalacije tenzija imaće negativne posledice", poruka je iz zaključaka čije se usvajanje očekuje.
Lideri EU će takođe istaći važnost nastavka dijaloga i brzu implementaciju sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, uključujući i osnivanje Zajednice srpskih opština.
Tenzije na Kosovu i dijalog koji vodi EU o normalizaciji odnosa tema su razgovora na nekoliko sastanaka na visokom nivou u EU ove nedelje, a započeli su na susretu ministara spoljnih poslova u ponedeljak, 26. juna.
Šefovi diplomatije država članica EU u ponedeljak su razmenili mišljenja o dijalogu Beograda i Prištine, u svetlu nastavka i povećanja tenzija na severu Kosova".
Članice EU spremne su da preduzmu nove mere, ukoliko ne bude napretka u pravcu deeskalacije na severu Kosova, potvrdio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj u ponedeljak. To se, kako je rekao, naročito odnosi na pitanje organizovanja vanrednih izbora za četiri opštine na severu.
Nije bilo formalnih zaključaka, ili odluka na ministarskom sastanku, osim rasprave o merama koje evropski blok može preduzeti kako bi uverio strane da odmah preduzmu korake za smanjenje napetosti.
Specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak i generalni direktor Evropske komisije u Direkciji za proširenje Jan Kopman učestvovali su i u utorak, 27. juna, u Evropskom parlamentu u raspravi o najnovijim dešavanjima u odnosima između Kosova i Srbije.
Briselske rasprave o Kosovu održavaju se nakon hitnog kriznog sastanka koji je održan 22. juna u Briselu, kada je Borelj odvojeno razgovarao sa liderima Beograda i Prištine kako bi se pronašlo rešenje za napetosti na severu Kosova. Ovaj sastanak nije doneo nikakav rezultat.
Dan nakon ovog sastanka, evropski šef diplomatije je u petak 23. juna saopštio da se eskalacija na severu Kosova nastavlja i postaje opasna, te da EU neće to tolerisati. Borelj je na Tviteru naveo da je "veoma uznemiren situacijom na severu Kosova".