"Militari voč": Kako je Srbija "zamalo" kupila ruski protivvazduhoplovni sistem S-400

Srbija je krajem prošle decenije bila u prilici da kupi ruski PVO sistem S-400, ali je zbog zapadnog pritiska morala da odustane od toga, piše "Militari voč magazin".

Srbija je modernizaciju svoje avijacije započela krajem prošle decenije nabavkom aviona MiG-29 iz Rusije i Belorusije, nakon čega je 2020. godine stigao i protivvazdušni sistem kratkog dometa "pancir-S". Migovi su modernizovani i Srbija sada raspolaže sa ukupno 14 takvih aviona, uključujući i starije verzije koje je Jugoslavija osamdesetih godina nabavila od Sovjetskog Saveza.

Iako srpska avijacija najverovatnije ne bi mogla da odigra ključnu ulogu u potencijalnom sukobu oko KiM zbog svoje malobrojnosti, njena sposobnost da asimetrično brani svoj vazdušni prostor upotrebom mobilnih protivvazdušnih sistema biće ključno pitanje, navodi taj portal.

Zato je od izuzetnog značaja to što je Srbija navodno bila zainteresovana za kupovinu sistema S-400, najsposobnijeg PVO sistema kojim raspolaže ruska vojska. Te spekulacije dostigle su vrhunac u oktobru 2019. godine, kada su oni bili raspoređeni na teritoriji Srbije tokom zajedničkih vojnih vežbi srpske i ruske vojske.

Sistemi S-400 su kičma ruske i beloruske protivvazdušne odbrane, i samo ruska vojska ima više od 60 pukova.

Oni su bili raspoređeni na vojnom aerodromu u Batajnici tokom vojne vežbe "Slovenski štit" održane 2019. godine, za koju je sprsko Ministarstvo odbrane reklo da je uključivala "korišćenje zajedničkih borbenih grupa u odbrani protiv neprijateljskih osmatračkih i ofanzivnih akcija".

U Ministarstvu su tom prilikom dodali i da će zajedničke vazduhoplovne vojne vežbe biti održavane u redovnim intervalima, kao i da će biti fokusirane na povećanje koordinacije između ruskih i srpskih snaga.

Vojne vežbe su organizovane nakon posete ruskog predsednika Vladimira Putina Beogradu u januaru 2019. godine. One su uključivale 14 srpskih aviona koji su imali ulogu neprijatelja, i S-400 ih je sve "oborio" za samo tri minuta, sa 26 ispaljenih raketa.

Pošto je taj PVO pravljen za suprotstavljanje avionima pete generacije, on je u stanju da bez većih problema zaštiti vazdušni prostor od letelica četvrte generacije, kakva je MiG-29. 

Tokom vežbi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pregledao je S-400 i izrazio nameru svoje zemlje da nabavi te sisteme ukoliko finansijska sredstva budu dostupna.

Sistemi S-400 smatraju se optimalnim za potrebe zemalja poput Srbije, navodi portal "Militari voč magazin", zbog svojih viskih performansi i relativno niske cene održavanja u poređenju sa avionima. Sistem je izuzetno mobilan i kompaktan, što mu daje prednosti u okršaju sa protivničkim letelicama u odnosu na avione poput MiG-29.

Srpski budžet vojni budžet iznosi oko 1,1 milijardi dolara godišnje, što znači da je kupovina tog sistema bila veliki izazov sa Srbiju. Pošto samo jedna baterija košta oko 500 miliona dolara, ona bi "isušila" srpski budžet za nabavku novog naoružanja tokom višegodišnjeg perioda.

Zato su se krajem prošle decenije proširile spekulacije sa bi Srbija te sisteme mogla da kupi kroz dugoročni kredit.

Ipak, iako je pitanje cene verovatno moglo da bude rešeno, problem je nastao zbog pritiska Evropske unije i SAD, koji su Srbiji zapretili usporavanjem integracija i ekonomskim sankcijama.

Nakon što je Vučić najavio mogućnost kupovine tog sistema, tadašnji specijalni predstavnik SAD za Zapadni Balkan Metju Palmer upozorio je da bi odgovor Vašingtona mogle da budu sankcije, što je klasičan odgovor za sve zemlje koje kupuju rusko naoružanje. Sankcije bi mogle biti sprovedene u skladu sa Zakonom o suprotstavljanju američkim protivnicima putem sankcija (CAATSA).

Nedugo nakon te izjave, Vučić je promenio mišljenje i rekao da Srbija ne planira da kupi te sisteme.

Dok je primarna svrha CAATSA bila da uskrati prihode ruskog odbrambenog sektora i proširi tržišni udeo za zapadne proizvođače oružja, postojali su i ključni strateški razlozi zbog kojih je Srbiju trebalo sprečiti da nabavi ruske PVO sisteme.

Za razliku od Turske, koja je takođe nabavila S-400, interoperabilnost Srbije sa ruskim snagama i korišćenje potpuno kompatibilne mreže protivvazdušne odbrane značili su da bi rusko vazduhoplovstvo moglo da iskoristi S-400 u jugoistočnoj Evropi za obezbeđivanje podataka o ciljanju i prikupljanje drugih informacija. To je posebno značajno zato što taj sistem raspolaže dometom od 600 kilometara.

Nakon što je potvrdio da Srbija neće kupovati taj PVO sistem, Vučić je ipak naglasio da je reč o "impresivnom oružju".

"Znate, kada imate takvo oružje, niko vas neće napasti. Ni američki, ni bilo koji drugi piloti ne lete tamo gde postoji S-400", rekao je on tom prilikom i najavio kupovinu sistema "pancir", koji se ne nalazi na listi sankcija.

I pored kritika za Zapada, Srbija je nastavila da kupuje protivvazdušne sisteme iz zemalja koje nisu članice NATO-a, niti su bliske sa tim savezom. Među njima se, pored Rusije, nalazi i Kina.

Srbija je tako početkom 2020. godine kupila kineski PVO sistem sistem HQ-22 koji, iako nije na nivou ruskog S-400, predstavlja značajno unapređenje u odnosu na dotadašnje alternative. Reč je o sistemu koji bi mogao biti komplementaran sa S-400, ukoliko se politička situacija u svetu bude promenila i kupovina tog sistema postane realna mogućnost.