Republika Srpska se našla pred pritiskom i pretnjama, zbog odluke Narodne skupštine o neobjavljivanju u "Službenom glasniku" odluka i zaključaka Ustavnog suda BiH, a jedna je stigla i od ministra odbrane u Savetu ministara Zukana Heleza, koji kaže da postoji plan "B", ukoliko visoki predstavnik Kristijan Šmit ne reši novonastalu situaciju.
"Pozivam i gospodina Šmita da iskoristi sva funkcijom mu dodeljena ovlašćenja i tako BiH oslobodi secesionističkog terora sa kojim se decenijama suočavamo, a time i jednom za sva vremena ugasi i svaki naredni secesionistički plamen, ma sa koje strane dolazio, i ma iz čije glave bio", napisao je Helez na Fejsbuku i dodao:
"Legalista sam, verujem da se nastala situacija može rešiti unutar institucija BiH. Ponavljam, želim da verujem da se nastala situacija može i hoće rešiti u skladu sa Ustavom i zakonima ove zemlje, ukoliko ne, u tom slučaju imamo plan 'B'. Samo svih 51.209 kilometara kvadratnih i nikako drugačije".
Prema njegovim rečima, Narodna skupština Republike Srpske je donetom odlukom "izvršila najgrublji udar na ustavno-pravni poredak Bosne i Hercegovine, a time i na Dejtonski mirovni sporazum."
On uverava da, kako navodi, "nećemo ostati nemi na secesionistička divljanja manjeg BiH entiteta predvođenog njegovim predsednikom (Miloradom Dodikom)".
"Pred nama su, reći ću, dva plana, a možda i scenarija. Plan 'A' je procesuiranje svih aktera koji su svojim odobravanjem učestvovali u udaru na ustavno-pravni poredak BiH", napisao je Helez i pozvao Tužilaštvo BiH da u skladu sa Ustavom i Krivičnim zakonom BiH radi svoj posao.
Ministri iz Banjaluke traže da Helez podnese ostavku
Ministri iz Republike Srpske u Savetu ministara BiH najoštrije su osudili "zapaljive ratnohuškačke" izjave Heleza zahtevajući da zbog medijskog "zveckanja oružjem" bude sankcionisan ili sam podnese ostavku.
Nenad Nešić, ministar bezbednosti u Savetu ministara izjavio je da očekuje sankcije za Heleza i da nadležna tužilaštva i policijske agencije utvrde ko je i kakve "A" i "B" planove krojio, koji šire strah, paniku i mržnju.
Nešić je u izjavi za Srnu nedopustivim ocenio Helezove pretnje i zastrašivanje i ističe da su ga od sinoć zvali brojni uznemireni i uplašeni građani Helezovom izjavom o nekakvim, kako kaže, "planovima za obračun sa Republikom Srpskom".
On je pozvao Heleza da pokaže principijelnost i podnese ostavku, ukoliko mu se ne dopadaju legitimni politički stavovi iz Republike Srpske.
"Podsetiću Heleza da ga je za ministra izabrao (predsednik Srpske) Milorad Dodik, pa kada već toliko ne voli Dodika evo mu prilike da pokaže otklon i kaže da neće da bude sa njim u koaliciji...", kazao je Nešić i istakao da "BiH ne ruši ni Republika Srpska niti njena Narodna skupština, nego je upravo ruše oni koji je 'brane'.
"Ruše je svaki put kada udare na konstitutivnost naroda i entiteta, a udarili su nebrojeno puta, i kada manifestuju svoju želju za dominacijom", naveo je, između ostalog, Nešić, koji je lider DNS.
Zamenik ministra odbrane Aleksandar Goganović je reagujući na izjavu Heleza ukazao da je krajnje vreme da se o tome oglasi međunarodna zajednica.
"Helezova izjava ima posebnu težinu kojom se naslućuje svojevrsni 'oružani sukob' na celoj teritoriji BiH, budući da on naglašava da se nalazi na poziciji ministra odbrane u BiH", upozorio je Goganović u izjavi za Srnu.
Podsetio je da nadležnost Ministarstva odbrane strogo definisana Zakonom o odbrani i da je jasno da su upotreba i angažman oružanih snaga van kasarni, odnosno vojno-kontrolisanog područja, u isključivoj nadležnosti Predsedništva BiH, koje odlučuje konsenzusom.
Goganović, između ostalog, kaže i da Helez ovom izjavom vrši pritisak na Tužilaštvo BiH i urušava celi sistem odbrane, te da negativno utiču na međunacionalne odnose u, inače, veoma složenom sistemu odbrane.
Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savetu ministara Staša Košarac poručio je ministru odbrane Zukanu Helezu da "zapaljive i ratnohuškačke izjave", kao i "medijsko "zveckanje oružjem i pretnje ratom, kojima on i većina drugih bošnjačkih političara ovih dana zasipaju sarajevske medije, mogu i treba da budu predmet rada pravosudnih institucija".
"Ministru Helezu treba da kažemo da se institucije Republike Srpske i politička i institucionalna borba Srba za Ustavom i Dejtonskim sporazumom garantovana prava ne mogu uhapsiti, niti procesuirati. Ali, ono što treba kažnjavati jesu lažne i ratnohuškačke izjave, koje Helez gotovo svakodnevno ispaljuje, a zbog kojih je već krivično gonjen i procesuiran", naveo je Košarac.
Ukazao je da je Ustavni sud BiH jedina institucija u BiH u kojoj predstavnici jednog naroda, zajedno sa strancima, mogu preglasati predstavnike druga dva konstitutivna naroda (Srbe i Hrvate).
"Tu činjenicu stranci i Bošnjaci ozbiljno su zloupotrebljavali na štetu Republike Srpske i srpskog naroda i mi to hoćemo da sprečimo i promenimo na institucionalan i zakonit način. Takvim radnjama se sudi samo u inkvizitorskim i totalitarnim režimima, kakve bi, očito, Helez i stranci koji ga kontrolišu hteli da nametnu Srbima i Republici Srpskoj", naveo je Košarac.
Poručio je da je "plan A" Republike Srpske da se ponudi usvajanje o Ustavnom sudu BiH u kojem ne bi više bilo stranih sudija i u kome se odluke ne bi mogle donositi bez saglasnosti predstavnika srpskog naroda.
"Zahtev da strane sudije odu iz Ustavnog suda BiH ima i EU, a mi, dodatno, želimo da sprečimo preglasavanje i zloupotrebu Ustavnog suda BiH u političke svrhe. Za razliku od Helezovih opasnih i besmislenih planova", rekao je Košarac i istakao da je "plan B" Republike Srpske da nastavi političku i institucionalnu borbu do ostvarenja ciljeva i unutar, kako je kazao, 50.000 i unutar 25.000 kvadratnih kilometara.