Srbija i Balkan

Sonja Biserko i Helsinški odbor: Srbija zarobljena, za sve su krivi "srpski svet" i Rusi

Predsednica Helsinškog odbora Sonja Biserko ocenila je da je Srbija opredelivši se za politiku nacionalizma i prekomponovanja Balkana, izgubila trku sa vremenom i istorijom
Sonja Biserko i Helsinški odbor: Srbija zarobljena, za sve su krivi "srpski svet" i Rusi© Amir Hamzagic/ATAImages

Srbija trideset godina nakon raspada Jugoslavije nije postala stabilna zemlja, a tokom poslednjih deset vratila se nacionalističkoj ideologiji kroz izgradnju "srpskog sveta", optužuju Sonja Biserko i "Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji".

Uz to, Srbija je odustala od sučavanja sa prošlošću uz legitimizaciju zločina i zločinaca i - uz pomoć desničara oslonjenih na Rusiju - generiše ekstremizam kroz otvoreno kosovsko pitanje, konstantno destabilišući Balkan, rečeno je na predstavljanju Izveštaja o ljudskim pravima i slobodama: "Srbija - zarobljeno društvo", koji je objavio Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, prenosi "Glas Amerike".

Predsednica Helsinškog odbora Sonja Biserko ocenila je da je Srbija, opredelivši se za politiku nacionalizma i prekomponovanja Balkana, izgubila trku sa vremenom i istorijom, pa tako i mogućnost da racionalno promišlja sopstvene realne interese i da traži rešenja u skladu sa zahtevima vremena:

"Nakon pokušaja da se orijentiše ka reformama nakon 2000. godine, Srbija se poslednjih 10 godina kreće u pravcu autoritarnosti koji razara javno polje i sferu kritičke javnosti. Uspostavljen je autokratski sistem u kom su institucije uništene iznutra, mediji potlačeni, pravosuđe blokirano, a opozicija diskreditovana. To je obesmislilo svaku ideju o konceptu građanstva."

Biserko, predstavljajući navode u izveštaju, kaže da je aktuelni režim legitimisao zločine i zločince, falsifikovao prošlost i da drži ceo region pod stalnim tenzijama: "Represivni aparat se uglavnom fokusira na nezavisne novinare i istraživačke organizacije koje se kritički odnose prema korupciji i organizovanom kriminalu."

"Ono što karakteriše kulturnu strategiju Srbije jeste neka vrsta žrtvenog nacionalizma. Takav pristup opterećuje pristup prošlosti i prevazilaženje njenih tamnih stranica, jer se zločinci kriju iza nacionalnog sećanja na žrtve", rekla je ona.

Vlast u Srbiji je, nastavlja, ponizila i ostale građane Srbije, obesmislila svako angažovanje, bahato se uzdigla iznad svih i spustila Srbiju na nivo zapuštene i nekompenentne države i društva.

Uloga Srpske pravoslavne crkve

Biserko je rekla da Srbija ima sve neophodne instrumente koji obezbeđuju poštovanje ljudskih prava, ali njihova primena ne samo da je neadekvatna, nego za to ne postoji ni politička volja. Društvena atmosfera ne pogoduje integraciji manjina, posebno onih koje su teritorijalno kompaktne poput Albanaca u Preševskoj dolini i Bošnjaka u Sandžaku, dok su malobrojnije manjine u opasnosti od asimilacije.

Posebno je skrenula pažnju na odnos između političke elite i Srpske pravoslavne crkve, koji je prerastao u sinhronizovanje i koordinaciju.

"Antizapadnjaštvo SPC podrazumeva i određeni koncept države i društva, što pretpostavlja njihovu organsku celinu. To je i osnovna poveznica sa Ruskom pravoslavnom crkvom, otpor liberalnim vrednostima, uključujući i idelogiju ljudskih prava", kaže Biserko ukazujući i na izgradnju tenzija sa susedima i uvođenje maksime "srpski svet", za šta postoji podrška akademske zajednice, SPC, velikog dela opozicije i dela civilnog sektora i medija, prenosi "Glas Amerike".

Biserko ocenjuje da je Srbija uspešno realizovala svoje ciljeve - integraciju Srba u regionu u kulturni, duhovni, informacioni i ekonomski prostor.

"Republika Srpska i od nedavno Crna Gora, najbolja su ilustracija te politike", kaže ona i naglašava da SPC ima glavnu ulogu u sprovođenju te strategije, kao jedina legitimna prekogranična institucija u regionu i most između matične države i "tzv. dijaspore".

Ekstremizam, "Kosovo" i maligni ruski uticaj

Izvršna direktorka Helsišnog obora Izabela Kisić rekla je da je jedan od osnovnih generatora ekstremizma u Srbiji otvoreno kosovsko pitanje, koje aktuelna vlast ne želi da reši. Vlast ne želi da sprovede postignute sporazume, radeći već godinu dana "intenzivno na radikalizaciji javnosti":

"Vlast je uradila sve da pripremi javno mnjenje da se sporazum koji je nedavno prihvaćen u Ohridu - odbije", ocenjuje Kisić.

Desničarske grupe su se pojavile na barikadama na "Kosovu" u decembru, podseća Kisić, a tamo su viđene sve grupe koje su povezane sa Rusijom. Pomenula je poimence Narodne patrole, Srpsku akciju, bajkerske grupe, grupu "Kormilo" i ostale.

"Ove desničarske grupe su grupe širenja malignog ruskog uticaja i evidentno je da... imaju uspešnu saradnju sa ruskim grupama (...) koje je Stejt department proglasio za globalnu terorističku pretnju."

Desničari su, kaže Kisić, eksplicitno govorili da su odlazili u Rusiju da bi obezbedili podršku te zemlje u slučaju zaoštravanja situacije na "Kosovu". Ona dodaje i da su u te odnose gotovo uvek uključeni i predstavnici SPC, ali i predstavnici vlasti.

Kisić ukazuje i na opasnost koju predstavlja organizovanje nekoliko kampova za decu: Jedan od njih je organizovan u maju 2022. u okolini Kruševca.

"I u tom slučaju se uočava saradnja između Rusije i desničarskih organizacija... a finansiranje kampa pomoglo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije", dok se za rad kampa "vezuje jedan pripadnik ruske obaveštajne službe".

Uloga ekstremista je, nastavlja, da napadaju političke oponente, aktiviste civilnog društva i nezavisne novinare - sve one koji se bore za ljudska prava. Legitimitet, tvrdi, crpe iz Srpske pravoslavne crkve, koja je postala jedan od "glavnih generatora protiv ljudskih prava".

Kako navodi, to je eskaliralo nakon dolaska patrijarha Porfirija na čelo SPC, a dodatno brine sve veća uloga SPC u sferi prosvete u Srbiji, kao i, tvrdi Kisić, jačanje antisemitizma.

Koautorka izveštaja Jelena Krstić rekla je da je tokom posednjih 10 godina došlo do potpunog odustajanja od suočavanja sa prošlošću i da se odustalo od bilo kakavog kritičkog sećanja na ratove devedestih godina, iako je ovo bio period kada su mogli da se naprave ključni iskoraci na tom polju.

"Umesto toga je došlo do izgradnje novog narativa, koji odgovara povratku na nacionalističke pozicije srpske elite, što uključuje i vlast i kulturne elite", rekla je ona.

"Došlo je do gradnje novog narativa koji je pogodniji i zapravo odgovara sveukupnom povratku na nacionalističke pozicije srpske elite, koje uključuju i vlast i kulturnu elitu", naglašava.

image