Snežana Paunović u "Relativizaciji": Vreme će brzo pokazati ko hrani Kurtijevu agresiju

U 32. epizodi emisije "Relativizacija" Ljiljana Smajlović razgovarala je s potpredsednicom Skupštine Srbije i predsednicom poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije (SPS) Snežanom Paunović, rodom iz Peći, odakle je otišla 1999. po povlačenju srpske vojske i policije, kada su terorističke grupacije s one strane Košara nesmetano ušle u grad u pratnji ili ispred pripadnika Kfora, i počele s hajkom na malobrojne preostale Srbe.

"Odlazili smo u kolonama, pokupili smo kese i izašli zaključavši vrata za sobom s uverenjem da ćemo se vratiti. Moj pokojni otac nas je dugo ubeđivao da treba da ostane, protiv čega smo bili svi jer smo znali šta će uslediti. Nažalost, ozbiljan procenat onih koji su ostali više nije među živima, za neke se i ne zna šta im se dogodilo, malo je onih koje je Kfor uspeo da skloni u Patrijaršiju i onih koji su sami uspeli da stignu do nje", kaže na početku razgovora Snežana Paunović.

Porodica je otišla u Berane, odakle posle nešto više od godinu dana, kada je postalo jasno da nema ništa od povratka, pošto su oni koji su pokušali tako sami sebi presudili, odlaze u blizinu Grocke gde im prijatelji ustupaju vikendicu na korišćenje.

"Nada poslednja umire. Ako me i danas pitate, ja ću reći da ću se pre ili kasnije vratiti uprkos tome što me tamo ne žele. Još imam prebivalište u Peći i neću ga promeniti. Albanci vas uopšte ne vide kao deo te priče, kao da nikada niste bili tu. Naša migracija je po centralnoj Srbiji i malo njih u Crnoj Gori, to su ljudi kojima će morati da se bave. U Peći je živelo minimum 30.000 Srba", dodaje sagovornica Ljiljane Smajlović.

Uvek je postojala težnja da se KiM etnički očisti od Srba

Komentarišući sadašnju situaciju na severu KiM, podsetila je da u srpskoj južnoj pokrajini nikad nije bilo dobro, te da je to na Metohiji bilo vidljivo otkad zna za sebe. Nikad nije prestao pritisak da se Srbi nateraju da odu s tog prostora. Sve je počelo mnogo pre 1981. godine, koja joj je ostala u sećanju pošto joj je tad brat od tetke s još nekim drugarima dobio ozbiljne batine jer je nosio srpsku nošnju po završetku školske priredbe.

"Strašne su se stvari dešavale, uvek je postojala težnja da se KiM etnički očisti. Sad je grozno, grozno je bilo 2004, setite se samo pogroma. Ovaj pritisak sada je intenzivan, čini mi se nikad intenzivniji, s ambicijom, koju stalno ističem, stvaranja 'Velike Albanije' kao njihovog finalnog koncepta", precizira Paunovićeva, te podseća da je premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti imao listu i na albanskim izborima.

"Njegova težnja nije lokalnog karaktera i ne odnosi se samo na Kosovo i Metohiju. On sebe vidi kao lidera svih Albanaca regiona i ovo što sad radi, nažalost preko Srba na severu KiM, jeste pozicioniranje upravo za to, da se nametne kao lider te 'Velike Albanije' koju su očigledno u velikoj meri već osmislili", ističe predsednica poslaničkog kluba SPS-a koja već nekoliko meseci nije bila na Kosmetu jer je dobila signale da je ne žele jer je "rušitelj njihovog ustavnog poretka".

I ona je, kako kaže, naivno poverovala da će Kurti biti racionalniji u odnosu na Ramuša Haradinaja jer nema problematičnu ratnu prošlost. Međutim, on ovakvim delovanjem pokušava da pokaže da je "veći Ramuš od Ramuša, vojnog komandanta".

"Danas su me vratili na ono što sam oduvek mislila – da je potpuno svejedno ko je lider tzv. Kosova. Njihov strateški cilj je samo jedan, i kako god se zvao taj koji dođe, on će morati samo to da radi, svako u svom vremenu onaj zadatak koji treba da završi. Aljbin Kurti bi danas na brzinu da uspe ono što nisu uspeli ni ratni komandanti, a to je da etnički očisti sever KiM", ističe Paunovićeva.

Svejedno ko je lider tzv. Kosova – njihov cilj je uvek isti

Još je važnije, podvlači ona, što Kurtijevu teoriju sprovode svi, on je samo najglasniji u tome.

"To što je on danas eksponent ne menja situaciju da će sutra neko drugi biti blaži od Kurtija ukoliko takav nalog ne dobije od Brisela i Vašingtona. Uspeli smo da pokažemo da je Aljbin Kurti ili dovoljno bezobrazan da ignoriše svoje mentore, ili njegovi mentori više nisu njegovi mentori, nego je našao neke druge, ili pak mi danas na Kosovu imamo sukob stavova između Vašingtona, Berlina, Brisela, Londona, Pariza. Izvesno je da sada svi oni ne misle isto", pojasnila je potpredsednica srpskog parlamenta.

Sagovornica Ljiljane Smajlović ističe da je vrlo važno ne nasesti na Kurtijeve provokacije jer je njegov cilj da Srbiju uvuče u rat.

"Ali ne u rat sa sobom, ne bi Kurti ratovao sa Srbijom nikada, već u rat s Kforom. Onog trenutka kada krenete u obračun s Kforom, to je rat s Ujedinjenim nacijama, s NATO-om, legalizovalo bi se sve ono što se dogodilo od bombardovanja naovamo. Sve je ovo svojevrsni pritisak u odnosu na nekoga ko je manji", precizirala je Paunovićeva.

Posebno je revoltirana što se stalno govori o ugroženosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine, dok Srbiju niko ne pominje.

"To nisu dvostruki aršini, nego princip – može mi se, jači sam, tako hoću. Oni koji su nam bombama tukli po deci sada brinu o ratu u Ukrajini. Trpela sam tu njihovu nepravdu, ona me je i dovela u Beograd, rekla sam im to, ali oni samo slegnu ramenima jer se radi o 'nezavisnoj državi'", istakla je gošća "Relativizacije".

Iritiraju je albanska sloga i jedinstvo kada su u pitanju njihovu nacionalni interesi i nasuprot njima – naša nesloga i nejedinstvo kada je reč o našim nacionalnim interesima.

"Ako prestanemo da se politikom bavimo na način da nam primarni cilj bude pet glasova više, možda ćemo doći do zajedničkih zaključaka dragocenih za ovu zemlju", zaključila je Snežana Paunović.