Srbinu iz Vitomirice Miloradu Đokoviću (55), koji je već godinu dana u zatvoru na Kosovu i Metohiji, pre mesec ili dva komšije Albanci su ne srušili, nego do temelja sravnili kuću, zaravnili je sa zemljom. Đokoviću je kuća srušena taman pošto je stigla presuda Višeg suda u Prištini kojom mu je, posle godina suđenja priznato pravo na imovinu a kuća upisana na njegovo ime. Đoković tako, sad ima presudu, ali, nema ni kuću ni slobodu pošto je juna prošle godine uhapšen, osumnjičen da je "učestvovao u ratnom zločinu".
Na mestu gde je bila Đokovićeva kuća biće, na zadovoljstvo komšija, lokalni put kao i autobusko stajalište koje nisu mogli da sagrade nigde na drugom mestu, nego baš tu, na temeljima Miloradove kuće.
Možda bi, a prilike na Kosovu i Metohiji trenutno su takve, sve bilo obrnuto. Milorad bi imao slobodu, njegova kuća ne bi bila srušena, samo da je odustao, samo da se nije borio za svoju imovinu, da jednom kad su ga pitali što to radi, što se bori za svoje, nije rekao: "Šta da radim, ne mogu da se predam!"
Milorad je, inače, uhapšen posle navodne "višemesečne istrage jedinice za istraživanje ratnih zločina". Predmet se odnosi na "7. maj 1999. kada je u regionu Peći ubijeno devet civila albanske nacionalnosti a nestalo još pet osoba". Začudo, hapšenje, istraga i sumnja, poklopili su se upravo sa namerom lokalnih vlasti da mu otmu imovinu i sudskim procesima koje je Đoković vodio i koje je dobio.
Milorad se u Vitomiricu vratio pre 15 godina. Po povratku, albanska porodica Prekaj, koja je koristila njegovo imanje, optužila je Milorada da je on ubio njihovog oca. Posle se ispostavilo i da je nesrećni Sadrija Prekaj poginuo posle rata u saobraćajnoj nesreći, ali džaba. Ubrzo, 400 meštana susednog sela Dubovo potpisali su peticiju kojom su Đokovića optužili da je – "vojska kralja Nikole na placu koji je vlasništvo Đokovića 1913. ubila 12 Albanaca"! Nađena su i dva svedoka za optužbe za "ratne zločine". Jedan je čak svojim očima video kako Milorad ubija Esata Morinu.
Neosnovane tvrdnje
Milorad Đoković iz Vitomirice jedan je od devetorice Srba sa juga i centralnog dela Kosova i Metohije zatočenih u kosovskim zatvorima. Sem Milorada, po osnovu pritvora, pravosnažnih sudskih presuda robijaju i Zoran Kolić iz Dobrotina, Nenad Arsić iz Čaglavice, Duško Arsić iz Matičana, Goran Stanišić iz Slovinja, Zoran Đokić iz Peći, Zlatan Krstić iz Nerodimlja kod Uroševca, Gavrilo Milosavljević iz Istoka i Dragiša Milenković iz Gračanice.
Zoran Kolić (45) iz Dobrotina, uhapšen 2011. godine, osuđen je na 14 godina zatvora, a na teret mu je stavljeno da je 1999. kao zatvorski čuvar "na smrt pretukao nekog Albanca robijaša". Džaba što su se i ovde pojavili dokazi da je zatvorenik koga je navodno prebio Kolić, preminuo od posledica ranjavanja pošto ga je u zatvoru Dubrava pogodio geler NATO bombe tokom bombardovanja ove ustanove.
Kolićeva supruga Danijela pre nekoliko godina novinarima je ispričala da su posle bombardovanja zatvora Dubrava kod Istoka tokom 1999. zatvorenici prebačeni u Lipljan, da je među njima bio i zatvorenik Albanac koji je teško ranjen od NATO bombe, da je ubrzo preminuo i da njen suprug sa smrću Albanca nema baš nikakve veze.
Posle hapšenja ispostavilo se da su Zorana prijavili neki zatvorenici, da su rekli kako su ga videli kako bije druge robijaše, ali, tokom prepoznavanja, ni jedan od njih nije znao ko je Zoran.
U pritvoru jer ne žele da prodaju imovinu
Nenad Arsić iz Čaglavice osuđen je na šest godina zatvora takođe zbog "ratnog zločina". Arsić je, kako je "utvrdio" sud, tokom rata na Kosovu nečovečno postupao prema Jakupu i Skenderu Šalji tako što ih je tukao, terao ih da piju rakiju i pevaju "Oj Srbijo mila mati..." Posle presude, advokat Dejan Vasić izjavio je da "Specijalno tužilaštvo nije dokazalo optužnicu i da nije utvrđena Nenadova odgovornost". Sam Arsić ustvrdio je da su ga braća Šalja optužila jer – nije želeo da im proda deo svog imanja...
Duško Arsić iz Matičana kod Prištine uhapšen je decembra 2021. na Jarinju i, takođe, optužen za "ratne zločine protiv civilnog stanovništva tokom 1999. godine". Osumnjičen je da je "od januara do juna te godine u dosluhu sa pripadnicima srpske policije i paravojnih formacija učestvovao u proterivanju građana iz Prištine, u pljačkanju i paljenju kuća Albanaca". Posle hapšenja, branioci uhapšenog izjavili su da je Arsić uhapšen pošto je podneo tužbu zbog uzurpacije svoje imovine, u selu Matičane kod Prištine.
I sam Arsić, odgovarjući na pitanje tužiteljke Durine Hamiti rekao je da je u privoru zbog imovine koja je nelegalno prodata.
"Zaglavio sam u zatvoru zbog svoje zemlje", kazao je Arsić i dodao da je prijava za navodni ratni zločin protiv njega podneta tri dana pošto je podneo tužbu za utvrđivanje ništavnosti ugovora kojim je njegova imovina prodata na osnovu falsifikovane dokumentacije.
Goran Stanišić iz Slovinja kod Lipljana osuđen je oktobra 2021. na 20 godina zatvora pošto je proglašen krivim za ubistvo 13 civila u selu Slovilje kod Lipljana.
Suđenje bez dokaza
Zoran Đokić iz Peći osuđen je na 12 godina zatvora zbog "zločina koji je aprila i marta 1999. počinio nad Albancima u Peći". Učestvovao je, utvrdio je sud, "u psihičkom i fizičkom zlostavljanju i proterivanju Albanaca iz svojih kuća". Advokat Ljubomir Pantović izjavio je posle izricanja presude da je Đokić osuđen bez i jednog dokaza da je počinio bilo kakav ratni zločin, te da je presuda izrečena na osonovu "lažnih izjava pojedinih svedoka kao i da su istraga i suđenje sprovedeni mimo zakona, te da su svi izvedeni dokazi jasno govorili da Đokić nije kriv".
Advokat je tada još dodao da "za Srbe nema pravde u kosovskom pravosuđu". Pantović je tada izjavio da je ključni svedok tužilaštva rekao da Đokić nije učesnik zločina ali su "tužilac i advokati oštećenih naknadno, mimo rokova, za vreme glavnog pretresa angažovali nove svedoke".
Zlatan Krstić iz Nerodimlja osuđen je marta 2021. na 14 i po godina zatvora zbog "ratnih zločina protiv civila albanske nacionalnosti u Nerodimlju, opština Uroševac". Krstić je uhapšen 2019. u Uroševcu, a porodica uhapšenog uzalud je tokom procesa tvrdila, nudila dokaze da je Zlatan u vreme kad je počinjen navodni zločin živeo u - Kragujevcu.
Porodica Krstić duže vreme živi u jednom naselju kod Kragujevca, u Nerodimlju im je svima ostala imovina, Zlatan je često išao da obiđe zemlju, kuće, a uhapšen je kada je otišao po lična dokumenta u opštinu Uroševac.
"Nevin je, znamo da je nevin, nepravedno je otužen", uzalud ponavlja njegova porodica.
Gavrilo Milosavljević iz Istoka već duže od pola godine je u pritvornom centru visoke bezbednosti u Podujevu pod sumnjom da je počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Gavrilo je više puta dolazio u Istok u pokušaju da povrati vlasništvo nad stanom koji je pripadao njegovoj majci koja je 1999. odbila da napusti Istok i za koju je, od tada, za 23 godine jedino uspeo da sazna da je na zverski način ubijena. Jedinica za ratne zločine uhapsila ga je pošto je sporni stan uspeo da posle 23 godine uknjiži na svoje ime.
Pre desetak dana u selu Kišnice kod Gračanice uhapšen je Srbin Dragića Milenković (51). I njemu se na teret stavljaju navodni ratni zločini na Kosovu i Metohiji, 1999. godine.