Rezultati popisa iz 2022: U Srbiji pola miliona stanovnika manje, raste broj Rusa

Srbija je u periodu između dva popisa - onog iz 2011. i poslednjeg iz 2022. godine izgubila 540.000 stanovnika, a realan minus bi mogao da bude još i veći, navodi "Blic".

Naime, popis iz 2011. godine bojkotovali su Albanci sa juga Srbije, zbog čega smo tada imali nešto manje od 6.000 Albanca u celoj zemlji, a sada ih je više od 60.000.

Osim toga, stvarno popisanih građana koji su dali podatke popisivačima bilo je bilo je 6.472.570, skoro 220.000 manje od zvanične brojke koju je izneo Republički zavod za statistiku. Ostatak od 218.317 građana dobijen je "dopunom iz administrativnih izvora", to jest, kako su rekli iz RZS, "reč je o licima za koja je utvrđeno da su u vreme sprovođenja Popisa 2022. živela u Republici Srbiji, a koja, iz bilo kog razloga, nisu popisana".

Rezultati su pokazali da je smanjenje broja stanovnika zabeleženo u svim regionima, osim u Beogradskom, gde je broj stanovnika povećan za skoro 1,6 odsto i iznosi 1.685.563. Najmnogoljudnije opštine su i dalje Novi Beograd i Palilula. 

Osim u Beogradu, broj stanovnika je porastao u Novom Sadu i Novom Pazaru, dok je najveći pad broja stanovnika zabeležen u Crnoj Travi, Gadžinom Hanu i Babušnici.

Od 6.647.003 stanovnika Srbije, 80,6 odsto se izjasnilo da su Srbi, nakon čega slede Mađari (184.442), Bošnjaci (153.801), Romi (131.936), Albanci (61.687) itd.

Interesantno je da je broj Rusa povećan sa 3.200 na 10.500, ali i Jugoslovena sa 23.000 na 27.000.

Srpski jezik je maternji za 84,4 odsto stanovnika Republike Srbije, a slede mađarski (2,6 odsto), bosanski (2,2 odsto), romski (1,2 odsto) itd.

Pripadnici hrišćanske veroispovesti čine 86,6 odsto građana Republike Srbije, od čega su 81,1 posto pravoslavci, a 3,9 odsto katolici. 

Pripadnici islamske veroispovesti čine 4,2 odsto stanovništva, dok se 1,1 odsto izjasnilo kao ateisti.