RT Balkan analiza: Zašto nam deca bolje znaju engleski nego srpski?

Osmaci u Srbiji su na nedavno održanom završnom testu ostvarili izuzetno slabe rezultate iz srpskog jezika: od ukupno 20 bodova, prosečan broj osvojenih poena jedva je premašio polovinu - bio je svega 10,73.

Mnoge je šokirala vest da je većinu malih maturanata iznenadilo pitanje na testu iz srpskog jezika - šta znači gord? - na koji nisu znali tačan odgovor. RT Balkan analizira šta je dovelo do ovako loših rezultata, tačnije kako se dogodilo da deca toliko loše znaju svoj maternji jezik.

Korona ostavila veliku prazninu

Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić kao glavnog krivca imenuje pandemiju korona virusa, koja je, kao i u ostatku sveta, poljuljala sve oblasti života, pa tako i prosvetu.

"Možda je trebalo malo spustiti kriterijume. Tri godine onlajn nastave i nedostatka neposrednog kontakta se decom ostavili su veliku prazninu, jer jezik je živa reč. Razlog za loše rezultate može da bude i to da su kriterijumi sada mnogo rigorozniji za razliku od prošle godine, jer se standardi menjaju, naš odnos je malo drugačiji", kaže Ilić.

Ona podseća na činjenicu da deca bolje barataju informatičkim, znakovnim jezičkim sistemom, a akcenat na srpskom jeziku i književnosti je znatno manji nego što bi trebalo da bude.

Deca slabo čitaju, komuniciraju, i nisu terminološki potkovani koliko su bile prethodne generacije, koje su bile upućene na knjige i lektire.

"Smatram da tu leži suštinski problem, a pogotovo jer srpski jezik još uvek nije dobio nacionalni status, trebalo bi povećati broj časova srpskog jezika u školama. Tu se onda otvara nova rasprava, isto to bi trebalo uraditi i sa fizičkim vaspitanjem. Deca su nam slabo razvijena, gojazna, pate od raznoraznih hroničnih bolesti", navodi naša sagovornica i iznosi neobičan podatak da su na testu iz hemije (izborni predmet) đaci u proseku dobili 16,06 bodova od ukupno 20 - znatno bolji rezultati nego na testu iz srpskog jezika.

Decu od malena moramo da učimo da cene svoj jezik

Ilić naglašava da je neophodno mlade generacije zainteresovati za izučavanje maternjeg jezika, jer "oni bolje govore engleski jezik kao maternji nego srpski".

"Treba više poraditi na metodologiji rada, a srpski više koristiti i isticati. Od završetka Drugog svetskog rata mnoge države sinhronizuju američke filmove na svoje jezike, mi smo upućeni na stranu kinematografiju ali i dan danas bez sinhronizacije. Decu od malena moramo učiti da cene jezik, nešto korenito mora da se promeni", objašnjava Ilić.

Kada su u pitanju srednjoškolci, od 270 mesta koje je država odobrila za upis brucoša na tri katedre za obrazovanje nastavnika srpskog jezika ili književnosti, posle prvog upisnog roka na Filološkom fakultetu u Beogradu popunjeno je nešto malo više od trećine - 97. Ilić smatra da je razlog loš status srpskog jezika, ali i loša primanja prosvetnih radnika i tragični događaji u poslednja dva meseca.

"Ljudi su uplašeni, neće da rade u školi. Mislim da, generalno gledajući, nešto sistemski mora da se promeni i da se nađe način da privučemo mlade ljude da uđu u škole. Mi kao sindikat smo toliko toga pokušali da uradimo, a u poslednja dva meseca, kada svi pričaju o školama, niko nas nije pozvao na razgovor", zaključila je Ilić

Članica Predsedništva Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Vesna Jerotijević kao jedan od razloga za loše rezultate na završnom testu navodi nagli završetak školske godine, nakon pucnjave u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru.

Haotično stanje nastavnog plana i programa

Drugi razlog može da bude to što novije generacije verovatno ne čitaju dovoljno i kažu da nisu usmereni na literaturu, već na digitalne medije.

"Kažu, koliko sam ja razumela, da im je najteže bilo, razumevanje pročitanog, to jest čitanje tekstova na završnom tekstu. Mi se iz godine u godinu suočavamo sa time da naša deca imaju sve lošije rezultate na PISA testiranju, što svakako može biti uzrok i reformi koje se uvode dve decenije unazad, koje nisu konstruktivne, već naprotiv. Imate haotično stanje nastavnog plana i programa, gde je samo veštom pripremom nastavnika moguće izbeći još poraznije i katastrofalnije rezultate", kaže naša sagovornica.

Ističe da su period pandemije korona virusa i onlajn nastava bili pogubni, jer nastavnici ni za to nisu bili pripremljeni, "ali za svetsku pandemiju verovatno niko nije mogao biti pripremljen, a to je ostavilo posledice".

Deca imala samo jednu regularnu školsku godinu

"Sadašnji osmaci su išli u peti razred kada je školska godina prekinuta u martu, i kada se prešlo na onlajn nastavu. U šestom razredu su jednu nedelju išli u neposrednu nastavu, jednu su pratili onlajn, kao i dobar deo sedmog razreda. Imali su možda samo jednu regularnu školsku godinu, a to je bio sedmi razred, jer se i ova ne može nazvati normalnom zbog tragičnih događaja u maju mesecu", dodaje.

Napominje da se poslednjih godina beleži opšti trend pada upisa na fakultete koji imaju nastavničke smerove, a da to znači da profesija prosvetnog radnika i obrazovni sistem kakav je trenutno u Srbiji apsolutno nije prijemčiv za mlade ljude koji su vrlo praktični.

"Svesni su da stalni radni odnos ne mogu da zasnuju u dogledno vreme, jer je još 2013. uvedena zabrana zapošljavanja za stalno i konkursi se sukcesivno odobravaju, a prijemni je vrlo nezgodan, mali broj ljudi dobije posao za stalno", kaže Jerotijević.

Navodi da mlade, trenutno, od profesije prosvetnog radnika odbija i nepovoljna materijalna pozicija. Ističe da su zarade prosvetnih radnika u Srbiji ispod republičkog proseka, dok su one u evropskim zemljama i državama u okruženju 30 odsto iznad prosečne.

Naša sagovornica smatra da su ugled i dostojanstvo prosvetnih radnika apsolutno devastirani i napominje da se upravo oni moraju vratiti profesiji, kao na primer u Finskoj, gde je prosvetni radnik cenjen i poštovan kao inženjer ili lekar, što u Srbiji nije slučaj.

"Još jedan razlog što se mladi neće opredeliti za ovu izuzetno lepo zanimanje je porast nasilja, kako vršnjačkog, tako i prema prosvetnim radnicima. Ljudi koji održavaju prosvetni sistem u životu su oni prosvetni radnici koji su ga birali iz ljubavi i tako ga i dan danas rade", zaključuje Jerotijević.