Nastavni profili beleže sve manju popularnost u Srbiji, ali smer Opšte fizike koji školuje buduće nastavnike, ove godine oborio je sve rekorde - samo jedan učenik javio se na njihov konkurs za upis prve godine studija Fizičkog fakulteta.
Naime, iako je broj planiranih brucoša na ovoj studijskoj grupi 15, čitava katedra će, sudeći prema prvom upisnom roku biti prilagođena jednom studentu, od koga će zavisiti budućnost fizike i obrazovanje mlađih naraštaja.
Kako bi spasili prosvetu, kičmeni stub jednog društva, ali i vratili dostojanstvo nastavničkoj profesiji, osam dekana Filološkog, Matematičkog, Filozofskog, Hemijskog, Biološkog, Fizičkog, Geografskog i Fakulteta za fizičku hemiju, izradili su platformu. Prosledili su je Senatu i Rektoratu, odakle je stigla na adresu Ministarstva prosvete. Od tada, a prošlo je više od dva meseca, niko im se nije javio niti oglasio tim povodom.
RT Balkan istražuje šta država, odnosno resorno ministarstvo, planiraju da urade, jer je stvar urgentna - samo u ovom trenutku nedostaje 1.000 nastavnika matematike i informatike a javilo se 16 kandidata, 500 fizičara i verovatno isto toliko hemičara.
Dekan Fizičkog fakulteta Ivan Belča za naš portal otkriva da su već 2015. godine, odnosno pre osam godina, primetili pad zainteresovanih za upis nastavničkih fakulteta.
"Svesni smo ovog trenda, popularizacija fizike ide teško. Imamo kandidate za nauku i primenjenu fiziku još i nekako, ali za školovanje profesora teško. Doživeli smo ukupan pad od 10 odsto, nadam se da ćemo ispraviti to u drugom ispitnom roku", kaže dekan Fizičkog fakulteta u Beogradu.
Kaže da je aktuelna slika posledica nemara države prema obrazovanju, jer decenijama ne postoji volja da se nešto uradi.
"Potrebno nam je sistemsko, političko i dugoročno rešenje. Nema brzog odgovora, pa prve rezultate ne možemo da očekujemo odmah s obzirom na to da ciklusi u obrazovanju traju po 20 godina. Ali ako nešto ne uradimo, neće biti ni mladih ni države", smatra profesor.
Prof. Belča podvlači da će oni organizovati nastavu za tu jednu osobu, koja je inače dobar đak.
"Tehnički neće biti problema. Postoji dosta zajedničkih predmeta na prvoj godini studija, a imaće i samostalnu nastavu. Mi ćemo isto raditi za 10, kao i za 70 studenata", poručuje profesor.
Zakasnili smo, već nam nedostaje 1.000 matematičara
Dekan Hemijskog fakulteta prof. Goran Roglić za RT Balkan kaže da su uprave Prirodno-matematičkih fakulteta na nivou zemlje u čestoj komunikaciji, ali da ih niko drugi nije kontaktirao i odreagovao na predloge.
"Znamo kakva je situacija sa prirodnim naukama, mada situacija nije bolja ni kod humanističkih nauka, pre svega sa srpskim jezikom, istorijom i sociologijom. Od države smo u okviru platforme tražili da se uradi presek stanja po regionima, kako bi se utvrdio tačan broj i profil stručnog, nastavnog kadra koji nedostaje. Takođe, trebalo bi i uraditi analizu za narednih pet godina sa ciljem da se sazna koji broj prosvetara ide u penziju i dati projekciju ko će ih zameniti", navodi prof. Roglić i naglašava da je njihov predlog rešenja uključivao regionalne stipendije kao način da se stimulišu mladi da upisuju, završavaju, a kasnije se i vrate u svoje mesto da predaju.
Tu dolazimo do drugog važnog segmenta čitave priče - adekvatne zarade.
"Trenutna situacija je da je nastavnička plata u školi za 10 odsto niža od republičkog proseka. Mladi razmišljaju šta posle, gde ću se zaposliti i da li mi se isplati da radim za te pare. Naš predlog u tom smislu je da se obezbede plate za 30 do 50 odsto iznad prosečne zarade u RS, što bi bila ozbiljna plata i cilj koji se ne može ostvariti odmah", objašnjava dekan Hemijskog fakulteta.
Prema njegovim rečima, i status nastavnika igra važnu ulogu u oporavku prosvete.
"Nastavnici su pod pritiskom đaka, roditelja, uprave, silne administracije, pa dolazimo i do toga da ocene na kraju godine nisu realne a mnogi nastavnici nisu kompetentni za predmete koje drže. Zato imamo primer sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji po pravilu upisuju odlična deca, da od 1.000 brucoša koje primaju, čak 500 nije položilo prijemni", poručuje naš sagovornik.
U tom smislu, navodi, treba uraditi reviziju nastavnog plana i programa.
"Da vidimo šta je preobimno, da olakšamo, smanjimo, rasteretimo", kaže prof. Goran Roglić i zaključuje da se boji da smo zakasnili.
Iz Rektorata su rekli da daju punu podršku upravi i Senatu, ali da je sada red na Ministarstvo prosvete.
Ministarstvo: Novi Akcioni plan biće usvojen u julu
Iz nadležnog ministarstva za RT Balkan kažu da je nedostatak nastavnika određenih profila pitanje sa kojim se u većem ili manjem obimu suočava veliki broj država, te da se bave stanjem ljudskih resursa u obrazovanju, osnaživanjem nastavnika i stipendiranjem studenata za nedostajuća zanimanja, platnim razredima...
"Jedna od prioritetnih oblasti za osiguranje kvaliteta u douniverzitetskom obrazovanju i vaspitanju, koje predviđa Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine, je i opšte osnaživanje nastavnika, njihovog profesionalnog razvoja i napredovanja, kao i opredeljenje za dalje unapređivanje sistema u ovom segmentu", naveli su iz ministarstva.
"Kao vid podstreka, Ministarstvo svake godine raspisuje konkurs stipendiranje studenata druge i treće godine studija za nedostajuća zanimanja, poput matematike, fizike, informatike, engleskog, srpskog i nemačkog jezika. Novim Akcionim planom, biće promenjeni uslovi te će se ovi studenti stipendirati od prve godine i iznos stipendija biće povećan", saopštili su iz ministarstva.
Dodali su da je od dostavljanja platforme organizovano više sastanaka sa predstavnicima univerziteta, fakulteta, studenata KONUS, KASS, SKONUS i SKASS.
"Vlada je formirala Radnu grupu za izradu Nacrta zakona o finansiranju visokog obrazovanja, koji će biti rešen deo problema. Mere predložene Platformom su već bile deo predloga Akcionog plana za period od 2024- 2026 godine za sprovođenje Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine. Akcioni plan biće usvojen tokom jula na Vladi Republike Srbije", preciziraju u ministarstvu.