Najpoznatiji čuvar Zejtinlika Đorđe Mihailović sahranjen je danas pored svog oca Đure i dede Save na srpskom vojnom groblju, koje su i oni za života čuvali.
On je na večni počinak ispraćen uz himnu "Bože pravde". Sahranjen je sa svojom šajkačom od koje se nije odvajao.
Kako prenose "Novosti", veliki broj ljudi je došao kako bi se oprostio od Đorđa Mihailovića.
Sahrani je prisustvovala zvanična delegacija Srbije, u kojoj je bio ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Nikola Selaković, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i državni sekretar u Ministarstvu odbrane Mile Jelić. Pored njih, na pogrebu su bili i predstavnici naše Ambasade u Atini i Konzulata u Solunu, kao i predstavnici Grčke i grada Soluna.
Na poslednjem ispraćaju čuvara Zejtinlika bili su predstavnici i naše i grčke Počasne garde, a po dogovoru, garda zemlje u kojoj je deda Đorđe rođen, 1. maja 1928. godine, ispalila je plotune.
Ministar Selaković je, kako su ranije pisale "Novosti", poneo tri tegle sa srpskom zemljom – iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, kako bi ih simbolično prosuo na deda Đorđev grob.
Zemlju je iz RS poslao Banjalučanin, Siniša Vidović, zamenik predsednika stranke Ujedinjena Srpska i savetnik predsednika Narodne skupštine RS, a iz Crne Gore direktor Direktorata za plaćanja u Ministarstvu poljoprivrede i šumarstva CG Vladislav Bojović.
"Đorđe Đurov Mihailović, imao je samo jednu želju - da počiva ovde, gde ćemo ga danas položiti, kraj oca Đura i dede Sava, i među svojojm braćom i zemljacima, vojnicima slavnih srpskih pukova. U životu nisam upoznao koji su Srbiju voleli više od njega i dičili se svojim srpstvom do poslednjeg dana. Njegovo srce stremilo je kao u pesmi -uvek negde tamo daleko, daleko od mora, ka neostvarenim životima svih naših junaka i mučenika sahranjenih na Zejtinliku, rekao je ministar Selaković, prenosi "Blic".
Država Srbija će snositi sve troškove sahrane.
Mihailović pripada trećoj generaciji čuvara Zejtinlika.
Punih šest decenija on je brinuo o više od 7.000 grobova srpskih vojnika, izginulih na Solunskom frontu.
Bio je aktivan sve do prošle godine, kada zbog bolesti, više nije mogao da siđe do groblja.
Tada ga je zamenio Krstimir Copas, po ocu Grk, po majci Srbin, koji je u Solun došao devedesetih godina prošlog veka iz Surdulice.
Sada će Krstimir čuvati i trećeg, poslednjeg muškog potomka iz loze Mihailovića – deda Đorđa.