Da li Zapad sprema smenu Dodika: Sve glasnije pretnje jer ne želi da bude poslušnik

Nakon što se bošnjački član Predsedništva BiH Denis Bećirović tokom tekuće posete Londonu kod tamošnjih vlasti založio za smenu Milorada Dodika, i pojedini mediji došli su do saznanja da se u zapadnim zemljama navodno razmatra mogućnost smene predsednika Republike Srpske od strane (ne)imenovanog visokog predstavnika Kristijana Šmita.

Saznanja o mogućoj smeni objavila je TV N1, koja je izvestila da su vodeće zemlje Zapada prvi put počele ozbiljno da razvijaju scenarije o tome kako bi Srpska mogla da izgleda bez Milorada Dodika, što je, kako se navodi, jasan znak podrške Kristijanu Šmitu da smeni Dodika s pozicije predsednika RS i da mu zabrani političko delovanje.

S tim u vezi, britanski premijer Riši Sunak, u odgovoru na pitanje parlamentarke Ališe Kerns, naveo je da će "Velika Britanija preduzeti mere protiv svih koji budu ugrožavali suverenitet i integritet Bosne i Hercegovine".

Milorad Dodik odgovorio je na Tviteru: "Verujem da je tu mislio na službenike svoje vlade, koji skoro 30 godina podrivaju suverenitet BiH".

Nešto bliže prognoze iznete su u analizi "Zidojče cajtunga". List piše kako bi Nemac koji je postavljen za visokog predstavnika mogao teoretski da smeni Dodika, ali da bi takva odluka morala da se sprovede vojnim putem.

U autorskom tekstu nemačkog medija podseća se kako je nakon završetka rata u BiH bilo stacionirano 60.000 vojnika NATO-a, ali da se danas mirovna misija koju predvodi EU sastoji od samo 1.100 vojnika, što je autora teksta navelo da zaključi da će Dodik "moći još duže da nastavi sa opstrukcijom".

Spekulacije o navodnoj smeni Dodika deo su komplikovane situacije u BiH i krize koja je počela pre nekoliko meseci, podseća "Politika". Tada su se pojavile prve sumnje sprskih predstavnika da zapadne zemlje spremaju preknjižavanje dela državne imovine u Srpskoj da bi je ustupile organima BiH, što je suprotno odredbama o teritorijalnom razgraničenju iz dejtonskog sporazuma.

Sumnje Banjaluke poslužile su kao povod Skupštini RS da usvoji dva zakona.

Njima su kroz adekvatna zakonska rešenja na teritoriji Srpske suspendovane sve buduće odluke visokog predstavnika, kao i Ustavnog suda BiH, ali je (ne)imenovani supervizor Kristijan Šmit oba zakona poništio i intervencijom proširio Krivični zakon BiH, propisavši kazne za one koji se ogluše o njegove odluke, koje uključuju i otkaz sa posla.

Srpska je na to odgovorila škakljivom najavom da bi u RS mogle da se suspenduju i ingerencije Suda i Tužilaštva BiH, kao i policijske agencije Sipa, uz mogući referendum o statusu, nakon čega su se pojavile spekulacije o mogućnosti Dodikove smene.

Bivši predsednik opozicionog SDS-a Mirko Šarović rekao je da Dodik ima veliku podršku javnosti i glasača, zbog čega veruje da su velike šanse da Šmitova poslednja odluka neće biti primenjivana u Srpskoj.

Šarović očekuje da će u narednom periodu biti povučeno još teških političkih poteza.

Predsednik Skupštine RS Nenad Stevandić pita zašto neko želi da BiH bude nestabilna i da se narodi, odnosno vlade, ne dogovaraju i da jedni drugima problematizuju imovinu.

"Ako osoba koja nema legitimitet Saveta bezbednosti UN donosi akta, ni ta akta nemaju legitimitet. Srpska je to pravno rešila, a Federacija BiH nije, jer se nada da će joj neko pomoći da ovlada Srpskom. kada bude postojala svest da treba da se dogovaramo, onda će BiH moći da opstane", kaže Stevandić.

Zanimljiva zapažanja o eventualnoj primeni Šmitovih propisa iznosi pravnik Ognjen Tadić.. On kaže da svaki tužilac koji bi hteo da podigne optužnicu i svaki sudija koji bi hteo da je potvrdi mora da ima dokaz da je nepoštovanje Šmitove volje nepoštovanje volje visokog predstavnika.

"Svaki osumnjičeni ima pravo da traži da se izvede dokaz da je Šmit visoki predstavnik, jer ako takvog dokaza nema (znamo šta piše u Aneksu deset dejtonskog sporazuma i kakav je stav Ustavnog suda BiH o tome kako se postaje visoki predstavnik), onda nema ni krivičnog dela zbog nepoštovanja Šmitove volje", piše Tadić u tekstu za "Glas Srpske".