Svi su nezadovoljni kako Aljbin Kurti vodi tzv. vladu u Prištini - i Amerika i domaća opozicija i Edi Rama. Ipak, niko još ne pomišlja da ga smeni.
Kritike i saopštenja raznih partija stizale su danima, posebno otkad su Vašington i Brisel pokazali, makar javno, protivljenje svojeglavim postupcima Kurtija.
Tek nedavno je jedino Ramuš Haradinaj, lider Alijanse za budućnost Kosova, javno predložio da vlada Aljbina Kurtija bude smenjena i da se napravi nekakva prelazna u kojoj bi bilo Samoopredeljenje, ali bez njenog lidera Kurtija.
Koliko je ta opcija realna i može li se Kurti smeniti iznutra, sa Kosova i Metohije?
Ko može da smeni Kurtija iznutra
Kurti baš i nema sreće sa premijerskom funkcijom. Kada je postao premijer prvi put, 2020. godine, na toj funkciji izdržao je jedva 50 dana.
Leđa mu je tada okrenuo njegov koalicioni partner Demokratski savez Kosova. Svemu je kumovao Hašim Tači, koji je kao predsednik lažne države poljuljao odnose u vladajućoj koaliciji jer je tražio da se uvede vanredno stanje zbog pandemije koronavirusa. Tome se Kurti usprotivio, tvrdeći da njegova vlada drži situaciju pod kontrolom. Zvezda sukoba u vlasti bila je Vjosa Osmani, dotadašnja funkcionera DSK-a, predsednica skupštine, koja je glasala protiv smene vlade i osnovala svoj pokret.
U premijersku fotelju seo je po drugi put u martu 2021. godine. Ovoga puta njegova stranka u koaliciji sa Pokretom Usudi se Vjose Osmani ostvarila je apsolutnu pobedu, osvojivši više od 50 odsto glasova, odnosno 58 mandata. Od tada na Kosovu nema ni Kurtijevog najvećeg političkog protivnika - Tačija, koji se nalazi u pritvoru u Hagu.
Kurtija je moguće smeniti iznutra ako bi u skupštini bila pokrenuta inicijativa za izglasavanje nepoverenja vladi. Za to su potrebni glasovi 40 poslanika, što opozicija može sa lakoćom da učini.
I bez Srpske liste, poslanika manjina, Demokratska partija Kosova, koja je najveća opoziciona stranka, Demokratski savez Kosova i Haradinajeva Alijansa za budućnost Kosova imaju 42 poslanika.
Dakle, Kurtijeva vlada mogla bi vrlo lako da padne, ali zašto onda već nije?
Čeka se signal iz Amerike
Kurtijevu vladu je moguće smeniti jedino i isključivo ako bi Amerika insistirala da se to dogodi, a oni još nemaju takav zahtev prema prištinskoj opoziciji, kaže za RT Balkan predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša.
"Svedoci smo da je Demokratska partija Kosova pre dva dana donela odluku da zamrzne glasanje u parlamentu za bilo koji zakon. Nakon toga je isto to uradila Haradinajeva Alijansa za budućnost Kosova, i sad je ostalo da se vidi šta će se dogoditi sa Demokratskim savezom Kosova. Oni insistiraju da Kurti sam da ostavku, što je u ovom trenutku nezamislivo", kaže Beriša.
Nije teško srušiti Kurtijevu vladu, ako bi opozicija želela da sarađuje sa Srpskom listom, napominje naš sagovornik, ali je to Haradinaj isključio kao mogućnost.
"Ali ne žele da sarađuju sa Srpskom listom jer će automatski biti kažnjeni od glasača, jer je u pitanju odnos sa Srbima", ocenjuje Beriša.
Postoji mogućnost i da Kurti ostane bez podrške u svojoj partiji, ocenjuje Beriša. Potvrdu da je to moguće vidi u odluci tri poslanika da napuste Samoopredeljenje, što bi mogli da učine i drugi.
"Postoji procena da oko 15 ljudi u samoopredeljenju koji bi mogli da u nekom trenutku glasaju protiv Kurtija", kaže Beriša.
Predsednik skupštine tzv. Kosova Glauk Konjufca, iz redova Samoopredeljenja, već je pokazao neposlušnost Kurtiju. Iako je premijer rekao da neće da se sastane sa albanskim premijerom Edijem Ramom, Konjufca će to učiniti.
"Glauk Konjufca je taj na koga u ovom trenutku treba gađati da bi mogao da napusti Kurtija", zaključuje Beriša.
Da li je Haradinaj vođa opozicije
Profesor političkih nauka iz južnog dela Kosovske Mitrovice Nedžmedin Spahiu kaže za RT Balkan smatra da ne veruje da je moguće da smeni Kurtija.
"I kad bi opozicija srušila Kurija, njegov rejting uveliko raste jer opozicija ne uspeva da usmeri kritiku prema Kurtiju na pravi način. Oni koji ga drže na vlasti i koji podižu njegovu podršku među glasačima su upravo njegovi protivnici", smatra naš sagovornik.
Veći problem za Kurtija, od pozicije, predstavljaju njegovi korumpirani i nesposobni ministri, kaže Spahiu.
"Oni ga svakim danom uništavaju i kompromituju, ali se Kurti drži zahvaljujući opoziciji koja svojom požudom za vlašću daju kredit Kurtiju", kaže Spahiu.
Haradinaj već duže vreme sebe nameće kao lidera opozicije koji bi mogao da je predvodi u slučaju pada Kurtija sa vlasti, posebno imajući u vidu njegove odnose sa Vašingtonom.
"Ne treba zaboraviti da je Haradinaj svojevremeno izjavio da Kosovo nema svoju spoljnu politiku, nego je to politika Amerike", kaže Beriša, ali napominje da veruje da bi mogao da se pronađe i neki lider iz Demokratskog saveza za Kosovo, jer su najjača opoziciona stranka.
Spahiju pak ne smatra da bi Haradinaj mogao da bude vođa opozicije.
"Haradinaj traži prelaznu vladu jer smatra da Amerikanci ne žele Kurtija i tu vidi svoju priliku. Ali je pitanje da li ga Amerikanci žele ili ne", kaže Spahiu.
Spahiju smatra da je verovatnije da će se politička kriza u Prištini rešiti kompromisom između Kurtija, Vučića i međunarodne zajednice i to verovatno krajem jula kada će, kaže naš sagovornik, stvari doći na svoje mesto.