Evropska unija preti "Kosovu" sankcijama, ali pušta srpske predsednike Aleksandra Vučića i Milorada Dodika da rade šta žele, piše uticajni nemački novinar Mihail Martens za "Frankfurter aglemajne cajtung".
Na Balkanu, krize se često stvaraju i tamo gde ih nema. Ipak, najnovije tenzije zapravo su zabrinjavajuće, navodi on.
Sukobi na severu "Kosova" lako su mogli da budu okončani smrtnim slučajem nekog NATO vojnika u okviru misije Kfora ili demonstranta, dok "lokalni srpski predsednik" Milorad Dodik ide korak dalje u svom "potkopavanju države" i više ne priznaje presude Ustavnog suda, piše Martens.
Bilo bi naivno posmatrati razvoj događaja u BiH i na "Kosovu" kao nepovezane, smatra on, navodeći da "Srbija isprobava koliko daleko može da ide (sa provokacijama)". Beograd nikada nije odustao od sna "Velike Srbije", piše Martens, koji se sada samo zove drugačije: "Srpski svet".
On kaže da je Srbija u svojim namerama nenamerno podržana od strane vlade tzv. Kosova, koja na trenutke "ne zna da čita signale". Odnosi između "Kosova" i Amerike su na najnižim tačkama u istoriji, a to bi moglo da se promeni sa samo malo fleksibilnosti u Prištini.
U Vašingtonu i Briselu dominira stav da bi se situacija na KiM mogla smiriti poprilično lako: Srpska manjina u "mladoj državi" bi trebalo da dobije zajednicu svojih enklava, kako bi mogle da samostalno organizuju svoj svakodnevni život.
"Jedan od Kurtijevih prethodnika, Hašim Tači, prihvatio je formiranje takve zajednice kao deo dijaloga u Briselu. Kurti je, s druge strane, kao vođa opozicije obećavao da takvu asocijaciju nikada ne bi formirao. Kao šef Vlade, ipak, on sada mora da od nekadašnjeg grčkog premijera Aleksisa Ciprasa, na kog pomalo liči, da nauči jednu stvar: pacta sunt servanda (obaveze se mora ispoštovati)", navodi autor.
U Prištini se pitaju šta bi oni dobili u zamenu za davanje dodatnih prava Srbima. Brige da bi takva zajednica mogla dovesti u pitanje funkcionalnost "Kosova" nalik na "novu Republiku Srpsku" su preuveličane, smatra nemački novinar. Malobrojnost srpske zajednice znači da oni nemaju kapaciteta da "unište kosovsku državnost", zaključuje on.
Martens je optužio Evropsku uniju za licemerje zato što "sankcioniše Kurtija, ali toleriše Dodika, Putinovog bliskog saradnika, koji rastura Bosnu". "Činjenica da Vučić navodi svoje siledžije napadaju NATO vojnike, za šta dobija samo blage prekore, podstiče ga da nastavi sa takvim avanturama", tvrdi on, dodajući da je Kurti bio spreman da potpiše sporazume ponuđene u Briselu.
Vučić je to odbio, zato što ima malo čega da se boji. On smatra da Zapadni Balkan svakako nema "evropsku perspektivu", tako da taj argument više nema snagu. Samim tim, sporazum neće biti postignut uskoro, zaključuje Martens.