Čim pređe prag trogodišnje škole, učenik odmah po dobijanju diplome može da računa na platu koja je veća od profesorske, neretko i od direktora obrazovne ustanove u kojoj se školovao.
Međutim, iako se zarade za profile pekara, mesara, tapetara, tesara, zidara ili zavarivača kreću od 80.000 dinara za pripravnike do 200.000 dinara za iskusnije radnike, ovi obrazovni profili i dalje ostaju manje popularni a čitavi smerovi vremenom se gase. Posledica je da godinama imamo problema sa deficitarnim zanimanjima i poslovima koje nema ko da radi.
Najviše izazova, čini se, prisutno je u građevinskoj struci, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu.
Građevini najteže
Direktor Građevinske škole na Zvezdari, Rade Zejak, za RT Balkan kaže da je njihov smer Operater osnovnih građevinskih radova (ranije su to bili pojedinačni smerovi za tesara, zidara i armirača), ostao nepopunjen.
"Ne može da se formira odeljenje, dva učenika nam se javilo. Slično je i sa profilom za montere suve gradnje, kao i dekoratere zidnih površina. Tako je već poslednjih 10-20 godina, iako su to tražena, dobro plaćena i perspektivna zanimanja", kaže direktor Zejak i dodaje da ti smerovi ne smeju da se ugase, jer postoje potrebe za tim kadrovima.
Potrebno je, kako kaže, napraviti dobar balans između obrazovne politike i jačati svest roditelja i dece kako bi upisivali zanate i "momentalno postajali gospodari svog života".
"Očekujemo migracije iz drugih škola i prekobrojnih odeljenja, smer ne sme da se ugasi", poručuje naš sagovornik.
Profesor montaže suve gradnje, Petar Rakas, pozvao je sve zainteresovane da popune odeljenje.
"Zanat ne može da izumre, neko mora da radi i zida. Zato nam sad dolaze ljudi iz bliskoistočnih zemalja, a naši odlaze u države Zapadne Evrope. Posla uvek ima, u ovom trenutku mogu odmah da zaposlim 200 kolega, a postoji i perspektiva za pokretanjem privatnog biznisa, preduzetničkih radnji itd.", kaže prof. Rakas za čiji obrazovni profil je ostalo slobodno 18 od ukupno 30 mesta.
Nataša Parezanović, direktorka Hemijsko-tehnološke škole na Banovom Bradu u Beogradu za RT Balkan objašnjava da pored svih projekata, promotivnih kampanja, međunarodnih priznanja, nagrada sa republičkih takmičenja, kontakta sa privredom, praksi i stipendija - ipak ne uspeva da popuni sva predodređena mesta.
"Što se trogodišnjih smerova tiče, nije sjajna upisna godina. Imamo puno odeljenje za školovanje pekara, ali je situacija sa mesarima katastrofalna jer nam je ostalo 20 mesta od ukupno 30. Jedva smo dovoljno imali učenika za jedno odeljenje kod četvorogodišnjeg smera prehrambeni tehničar. Tako je i sa školama u Obrenovcu, Grockoj i Krnjači, svi kuburimo u ovoj apsurdnoj situaciji. Očajni smo jer se škola lagano gasi, nestajemo kao prehrambena struka", kaže direktorka Parezanović.
Dodaje da bi država koja se bazira na zemljoradnji, poljoprivredi i proizvodnji hrane trebalo hitno nešto da preduzme.
"Gimnazije se šire, a meni gase odeljenje", tužno će ona.
Pedagog "Drvo art" škole u Beogradu, Biljana Knežić, za naš sajt navodi da su njima u međuvremenu ukinuli profil za školovanje tapetara.
"Četiri učenika je završilo školovanje ove godine. Neki od njih upišu četvrtu godinu, ali neki se odmah odluče za posao. U tom smislu im je zanimljiv i smer za stolara i drvorezbara, ali i operatera za oblikovanje nameštaja. Kod nas je sve to skoro pa popunjeno, nakon drugog kruga ostalo je samo pet slobodnih mesta", otkriva ona.
U Nišu traženi profil - bravar
Kada je u pitanju jug Srbije, direktorka Mašinske škole u Nišu Bojana Simović objašnjava da je situacija bolja nego prošle godine.
"Popunili smo kvotu za bravara-zavarivača. Oni su u dualnom obrazovanju, u stalnom kontaktu sa našim partnerskim kompanijama i zarađuju već za vreme školovanja. Tehničar optike je najmanje popularan, a ostalo je mesta i na smerovima za operatera mašinske obrade rezanjem i tehničara za kompjutersko upravljanje (CNC) mašina", kaže ona.
I u Mašinskoj školi "Nikola Tesla" u Nišu situacija je slična, ostalo je svega tri mesta koja će biti upražnjena u avgustu.
Kako je jedan direktor u Novom Sadu sve preokrenuo
A primer kako treba da se radi dao je direktor novosadske Mašinske škole, Vladimir Gavranić, tako što je uspeo da preokrene negativan trend.
"Situacija nije bila ovakva pre sedam godina, ali je saradnja sa privredom, gradom Novim Sadom, razvoj dualnog obrazovanja, drugačija organizacija rada, raznovrsnost projekata, promocija škole i postojanje kluba učenika, dovelo do pozitivne promene i do toga da nas bije dobar glas. Postali smo najbolja stručna škola u regionu i pokazali da mašinstvo može da bude dobar partner obrazovanju", navodi naš sagovornik.
To je dovelo ne samo da su popunili skoro sve smerove, već i da im dolaze odlični đaci.
"Ove godine smo oborili sve rekorde, imamo 300 prvaka. Najtraženiji su smerovi za instalatere vodovoda, grejanja i klima uređaja, mehaničare motornih vozila, operatere mašinske obrade rezanjem, dok je za bravare-zavarivače ostalo četiri slobodna mesta od 45", nabraja Gavranić ponosito.