Do sada neobjavljivane fotografije novinara i političara Randolfa Čerčila, sina britanskog ratnog premijera Vinstona Čerčila, prilikom boravka savezničke misije na Visu, 1944. godine, zatim retke slike Ive Lole Ribara, zarobljen italijanski tenk s nalepnicom Mikija Mausa i zbornik karikatura Borisa Jefimova iz 1945. neki su od novih vrednih artefakata Muzeja žrtava genocida.
"U pitanju su dva albuma sa gotovo 1.000 fotografija, od kojih se jedan odnosi na Prvu proletersku udarnu brigadu. Reč je o prvorazredniom istorijskom izvoru ako uzmemo u obzir ratni značaj ove brigade. Sadržaj fotografija obogaćuje i objektivizuje naše saznanje ne samo o borbenim dejstvima već i o počinjenim zločinima i uništavanju materijalnih i kulturnih dobara. Zbirka omogućava uvid u manje poznate trenutke odmora, svakodnevnog života i pratećih aktivnosti jedinice", kaže direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić za "Novosti".
Albumi bi tek trebalo da prođu ekspertizu, baš kao i štampana zbirka karikatura Borisa Jefimova, čuvenog sovjetskog karikaturiste i strip crtača, poznatog po kritičkim političkim karikaturama Adolfa Hitlera i drugih nacista. Jefimov je bio glavni ilustrator novina "Izvestija".
U albumu posvećenom Prvoj proleterskoj brigadi, koji je Muzej otkupio od jednog kolekcionara, nalaze se i fotografije neprijateljskih zločina, razrušene kuće na koje je Prva proleterska nailazila, života van fronta, odnosa sa stanovništvom i sl.
Muzej je došao i do još dve kolekcije dopisnica. Prvu čine dopisnice koje su razmenili oficir Kraljevske vojske Dušan Protić i njegova supruga Dana. Reč je o 25 dopisnica, koje su išle iz oficirskog logora Oflag 13b u Nirnbergu do nedićevske Srbije i nazad. Zanimljivo je da je Dušan dopisnice pisao na nemačkom, verovatno u strahu da u suprotnom neće stići na odredište, dok je Dana odgovarala na srpskom.
Drugi komplet čine 22 dopisnice, koje je oficir Božidar Bulbić 1944. slao porodici u Negotin, a naslovljene su na njegovog oca Dušana. Bulbić je bio zatočen u Oflagu 65, u Strazburu.
Ristić kaže da gotovo ne prođe dan a da građani i kolekcionari ne ponude vrednu građu. Pokloni stižu iz zemlje i inostranstva, a u mnogim slučajevima, posebno kada su u pitanju artefakti vezani za ustaške logore i zločine, stručnjaci Muzeja uspeli su da preteknu ustašku emigraciju, koja ne žali novac da bi otkupila originalna svedočanstva o zločinima i uništila ih.