RT Balkan analiza: Zašto je važno tražiti hitno zasedanje SB, tela koje je donelo Rezoluciju 1244

Srbija će tražiti sazivanje hitne sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija zbog situacije na KiM i na njoj će pozvati da se odmah preduzmu mere da se zaštite životi Srba na Kosovu i Metohiji.

Najavljujući ovaj korak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić objasnio je da će biti zatraženo da se onemogući delovanje struktura privremenih institucija koje ugrožavaju bezbednost Srba, kao i da se u skladu sa Rezolucijom 1244 upravo ovog međunarodnog tela, izvrši demilitarizacija svih albanskih struktura. Predsednik Srbije dodao je i da se nada da će sednica biti sazvana, kao i da će joj lično prisustvovati.

Najavu ovog diplomatskog poteza pozdravila je Ambasada Ruske Federacije u Srbiji uz ocenu ambasadora Aleksandra Bocan-Harčenka da "postoje svi razlozi da se situacija razmotri na posebnoj sednici SB UN u cilju prave deeskalacije, okončanja progona Srba", kako je napisao u objavi na Tviteru.

Rusija je, inače, uz Sjedinjene Američke Države, Veliku Britaniju, Francusku i Kinu jedna od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN.

"Ako sve bude dogovoreno između Rusije, Kine i ostalih, predsednik SB mora da sazove sednicu", objašnjava za RT Balkan diplomata u penziji i nekadašnji ambasador Srbije pri UN Branko Branković.

Naime, u slučaju kada sednicu ovog tela traži zemlja koja nije članica Saveta bezbednosti UN, procedura podrazumeva da u njeno ime zahtev podnese neka od članica SB. Trenutno, ovim telom predsedava Velika Britanija, a uz pet stalnih članica, nestalne su Albanija, Brazil, Ekvador, Gabon, Gana, Japan, Malta, Mozambik, Švajcarska i Ujedinjeni Arapski Emirati.

"U ovom trenutku se postavlja pitanje pod kojom će formom i na koji način biti organizovana ova sednica, za koju očekujem da će biti sazvana. Svakih šest meseci SB razmatra izveštaj generalnog sekretara UN o radu Unmika na Kosovu i Metohiji, dakle, tačka dnevnog reda je stalno tu. Da li će pod tom tačkom razmatrati ili drugačije, stvar je dogovora", kaže Branković.

On napominje da će se na sednici raspravljati o onome što je Srbija tražila, a tiče se rada privremenih institucija u Prištini, demilitarizacije albanskih struktura i pre svega poziva da se poštuje i primenjuje Rezolucija 1244 ovog međunarodnog tela.

Kako dodaje naš sagovornik, na dnevni red ne postoji pravo veta, tačnije on se usvaja sa devet glasova.

Branković navodi i da o tome kakva će biti rasprava u Savetu bezbednosti ne bi sudio na osnovu toga što je deset članica ovog tela priznalo nezavisnost tzv. Kosova.

"I predstavnici zemalja koje su priznale 'Kosovo' insistiraju da se stvar na KiM smiri, da na potezu bude prištinska strana i ispuni svoje obaveze. Teško da zbog toga što su priznale 'Kosovo' mogu drugačije da kažu od onog što su inače predstavnici i EU i SAD rekli", kaže Branković.

Pitanje je kakva će biti diskusija i koji će biti rezultat sednice – nekadašnji srpski diplomata kaže da očekuje da će to najverovatnije biti predsedničko saopštenje po okončanju sednice.

"Sumnjam da će biti doneta nova rezolucija jer već postoji Rezolucija 1244 za koju mi tražimo da se sprovede. Nama druga u ovom trenutku ne treba. Ali u ovom trenutku treba 'gasiti požar' koji u Prištini stalno proizvode hapseći Srbe, maltretirajući ih, šetajući sa dugim cevima po severu KiM", navodi Branković.

Potrebno je da Savet bezbednosti UN kaže svoje i učini svoje, s obzirom da je evidentno da u ovom trenutku EU nije u stanju da to obezbedi, ističe naš sagovornik.

"Jako je važno da se ono što Srbija ima da kaže čuje na sednici jer kad je u pitanju Savet bezbednosti ne postoji zemlja koja ne gleda šta se događa u UN i SB. Sve zemlje članice direktno iščitavaju sve ono što se desilo, uključujući i debate", ukazuje Branković.

Uobičajeno je da se oko sednica, kako navodi naš sagovornik, ali i nevezano za njihovo održavanje, organizuje veliki broj bilateralnih sastanaka, to je praksa u UN koju Srbija kao članica ovog tela može da koristi u svakom trenutku.

"Ogroman broj bilateralnih susreta je nešto što je uobičajena praksa u UN. To niko ne sprečava, naprotiv svi su željni da se čuju", dodaje Branković.

O Kosovu i Metohiji Savet bezbednosti poslednji put je raspravljao u aprilu ove godine kada je predstavljan redovni izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu Unmika. Posle tog sastanka, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić ocenio je da je najvažnije za Srbiju bilo što su članice ovog tela jasno naznačile obavezu Prištine o formiranju Zajednice srpskih opština, kao i da je dobro bilo što su se svi stalno vraćali na Rezoluciju 1244.

On se osvrnuo i na izlaganje prištinske predstavnice Donike Gervale koja je rekla da je "Kosovo najdemokratskija zemlja u regionu", nazivajući to još jednom očiglednom laži Prištine poput onih o genocidu nad Albancima, Vučiću diktatoru ili njemu kao malom Slobi.

"Bićemo konstruktivni, ne plašimo se ničega, pretnji. Pre 10 godina bio sam ovde u SB UN. Bio je i Tači. Gde je sada on", retorički se upitao Dačić, govoreći o tadašnjem predstavniku Prištine koji se trenutno nalazi na suđenju u Hagu.