Sve veći broj odlikaša posledica je nerazumne ambicije roditelja, ali i slabosti prosvetara, kaže za RT Balkan Nenad Stojković, nastavnik fizičkog u Srednjoj medicinskoj školi u Leskovcu, gradu koji je više puta bio u centru pažnje javnosti zbog optužbi da u leskovačkim školama neopravdano štancuju Vukove diplome.
Na prijemnim ispitu na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu od 192 vukovca čak 46 njih nije prošlo upisni prag, a na Fakultetu organizacionih nauka više od 50 odsto testa nisu položila 106 od ukupno 399 kandidata sa svim peticama u đačkoj knjižici. Ovi poražavajući podaci zaintrigirali su struku i u prvi plan stavili pitanje ko je kriv što ocene više nisu odraz znanja učenika.
RT Balkan pokušao je da odgonetne od kada to nosioci Vukove diplome nisu najbolji među najboljima, odnosno šta su uzroci i posledice masovne produkcije vukovaca koja je u Srbiji prisutna deceniju i više.
"Dozvolili smo roditeljima da se za sve pitaju, od ekskurzije do nekih stvari koje ne bi trebalo da ih se tiču. Dobili su moć i osilili se, pa prvo imaju prigovor na predlog ocene, zatim se žale na sednici, onda zaseda komisija i na kraju im se izađe u susret i članovi komisije đacima nezasluženo daju ocenu više. Kolegi pred penziju, vrsnom stručnjaku, negodovali su zbog "smajlića" u dnevniku, a kamoli nešto više", kaže Nenad Stojković.
A kada jedan od prosvetnih radnika "pokaže zube" i ne želi da padne pod roditeljski pritiskom, o tome "bruji" čitav grad.
"U osnovnoj školi u Leskovcu jedan od nastavnika matematike držao je stav da učenik ne zna za pet i nije se osvrtao na urgiranja kolega, ni uprava škole, dakle, niko", navodi naš sagovornik.
Naglašava da aktuelna situacija odličnih đaka koji su loše uradili prijemne ispite na dva najtraženija fakulteta, ne ukazuje na tremu ili nedovoljnu pripremljenost, nego isključivo na neadekvatno zarađene ocene.
"Ako ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji", poručuje Stojković.
Olja Jovanović iz Društva istraživača u obrazovanju u Srbiji za RT Balkan kaže da ocene očigledno nisu merilo funkcionalne pismenosti đaka, ali da je trend devalvacije u vrednovanju učeničkog znanja prisutan duže vreme.
"Sad, pitanje je odakle toliki naglasak na ocenama umesto na postupak učenja i kasnije logičkih posledica. Kriterijumi na prijemnim ispitima su isti za sve svršene srednjoškolce, test je standardizovan, polažu ga učenici u istim uslovima, tako da može da ukaže na disbalans postignuća škola pojedinačno", kaže ona i podvlači da nam je potrebna i takva vrsta analize kako bismo imali kompletnu sliku.
Njena koleginica, istraživač Marina Videnović, naglašava da nisu svi maturanti vukovci podbacili na prijemnom.
"Kod nas na Filozofskom fakultetu, na odseku za psihologiju, deca sa svim peticama bila su bolja od onih sa odličnim i vrlo dobrim uspehom", ukazuje ona.
Kaže da se u istraživanjima pokazalo da varijabila školskog uspeha kao da nema neki značaj.
"To je zato što su ti kriterijumi prilično slabi, jer većina učenika postiže visoke rezultate i izrazito visok prosek. A to ne znači, kao što bi većina pomislila, da relaksira školski sistem. Naprotiv, dešava se suprotno, imate veliku tenziju i kod roditelja i dece. U sistemu u kome imate 25 petica i četiri četvorke, kao da ne pripadate tu i da nešto sa vama nije u redu ako rubrike u dnevniku ocenu nisu tako popunjene, pa tenzija postaje još veća", primećuje Videnović.
Podseća da i Ivo Andrić i Miloš Crnjanski nisu imali sve petice i nisu bili vukovci, a sada maltene deca koja ne postignu savršeni uspeh nešto nije kako treba.
"Svi smo negde pristali na to da učestvujemo u toj igri da ocena nije mera znanja, da ne verujemo da će se u školi nešto naučiti, a da ako se pokloni ocena, učenik neće nešto izgubiti, neće mu se učiniti medveđa usluga. Sve smo relativizovali, a kada pogledamo PISA ankete vidimo da 25 odsto učenika ne veruje da će im se škola isplatiti u životu. Živimo u sredini koja ne vrednuje znanje, izgubili smo osećaj da ta ocena ima neko značenje", poručila je ona i naglasila da je neophodna korenita promena u društvu.
Pad nije iznenadio
Psiholog i nekadašnji savetnik ministarstva prosvete za prevenciju nasilja u školama, Biljana Lajović, za RT Balkan kaže da je podatak o podbacivanju u znanju vukovaca na prijemnom ne iznenađuje.
"Normalno da su rezultati lošiji jer smo imali tri godine škole sa koronom, onlajn nastavom, kombinovanom nastavom i na kraju tragediju u Ribnikaru koja nas je sve poremetila. To je veoma mnogo stresova, neregularnosti, a tako ne bi trebalo da funkcioniše prosvetni sistem. Važan je kontinuitet obrazovanja i unapređivanje sistema, a nismo imali uslove za kvalitetnu obradu gradiva, standarde, nego neujednačene uslove rada", objasnila je Lajović.
Kaže da omasovljenost nosilaca Vukove diplome nije novi problem.
"Nastavnici se žale na roditeljske pritiske duži niz godina. Pre deceniju takvih situacija je bilo povremeno, izuzeci, a sada je dobilo neslućene dimenzije. Roditeljima je važnija forma, odnosno ocena od suštine, znanja. Nije jasno kako neko misli da je to dobro za dete. Šteta je višestruka kada ono dobije nagradu bez osnova, bez truda, bez radnih navika, samopouzdanja i poverenja u sebe i odgovornosti prema drugima", navodi psiholog.
Prema njenim rečima, škola i roditelji bi trebalo da počnu da sarađuju, da se vrate na pravi kolosek i zajedničku izgradnju sistema vrednosti koje će biti po meri deteta, ali i čitavog društva.
Prijemni na FON-u najlošije su uradili vukovci iz gimnazije u Novom Pazaru i maturanti gimnazija u Inđiji, Vranju, Bajinoj Bašti, kao i učenici srednje škole u Zubinom Potoku.
Najgore rezultate na Medicinskom fakultetu dali su učenici Treće beogradske gimnazije.