Skupština Crne Gore usvojila je noćas, posle celodnevne zaoštrene rasprave, izmene Zakona o predsedniku Crne Gore kojim parlamentarna većina želi da primora predsednika države Mila Đukanovića da predloži mandatara za sastav nove Vlade. Za zakon je glasao 41 od 42 prisutna poslanika skupštine, koju čini 81 poslanik.
Protiv predloga Demokratskog fronta (DF) bile su Demokratska partija socijalista (DPS), Socijaldemokratska partija (SDP) i Socijaldemokrate (SD), Bošnjačka stranka (BS) i Demokratska unija Albanac (DUA), koje nisu prisustovale glasanju.
Zakon su pored DF, podržale stranke parlamentrane većine, Demokrate i Građanski pokret URA, premijera u tehničkom mandatu Dritana Abazovića.
Usvajanje izmena zakona koje otvaraju put da kandidat parlamentarne većine, poslanik i diplomata Miodrag Lekić(Demos), bude imenovan za mandatara, DPS je okarakterisala kao "ustavni puč", nazvala uvodom u "političku radikalizaciju" u zemlji i pozvala tužilaštvo da reaguje i preispita da li u postupanju parlamentarne većine i rukovodstva Skupštine ima elemenata krivičnog dela.
Izbor nove vlade, na čijem bi čelu bio Miodrag Lekić je javni interes, a odbijanje predsednika države Mila Đukanovića (DPS) da mu da mandat je kršenje Ustava.
Tako bi se u najkraćem rezimiralo objašnjenje poslanika Demokratskog fronta o predlogu izmena Zakona o izboru predsednika, koji predviđa da propis važi u slučaju septembarskog političkog dogovora da Lekić bude mandatar nove vlade - odnosno retroaktivno. Predlog, koji je inicirao Demokratski front, a koji je dobio većinsku podršku znači, kako je objasnio Predrag Bulatović (DF), da bi kabinet Miodraga Lekića mogao biti izabran krajem novembra ili u decembru.
Jedno od osnovnih pravnih pravila, sadržano u Ustavu, je da propisi ne mogu važiti za događaje koji su bili pre nego zakon počne da važi. Izuzetak je međutim predviđen u slučaju kada to zahteva javni interes:
"Zakon i drugi propis ne može imati povratno dejstvo. Izuzetno, pojedine odredbe zakona, ako to zahteva javni interes utvrđen u postupku donošenja zakona, mogu imati povratno dejstvo", piše u Ustavu.
Đukanović je krajem septembra završio konsultacije sa partijama, nakon čega nije dao mandat Lekiću. Tome je prethodilo višednevno pogađanje stare - nove većine oko sastava vlade, neodazivanje na konsultacije Đukanovića i neprilaganje pisane podrške 41 poslanika za Lekića u propisanim rokovima - što je bio argument Đukanoviću da ignoriše očekivanje poslanika koalicija koje su pobjedile na avgustovskim parlamentarnim izborima 2020. godine.
Insistirajući na pravu da Lekić dobije mandat za sastav vlade, DF se u predlogu izmena Zakona o predsedniku pozvao na odredbu Ustava, koja propisuje javni interes kao izuzetak rektroaktivne primene.
Slične ocene o kršenju ustava saopštile su i ostale partije, koje su se oštro protivile predloženim izmenama.
Poslanik DPS-a Andrija Nikolić tvrdi da parlamentarna većina "iz straha od izbora pribegava flagrantnom kršenju" Ustava, i da je "srušen parlament u pokušaju da se sruši institucija" predsednika države.
Prema Ustavu Crne Gore, isključiva nadležnost predlaganja mandatara za sastav nove Vlade pripada predsedniku države. Ovim izmenama parlamentarna većina želi da taj proces prenese na Skupštinu.
Obaveza za sve buduće prdsednike
Predlagač zakona, poslanik DF-a Predrag Bulatović kazao je da je Đukanović "doveo zemlju u ćorsokak", jer nije predložio mandatara, a ocenio je da zakon "daje osnovu" Miodragu Lekiću da sastavi Vladu od stranka trenutne parlamentarne većine, koje su ga kandidovale za mandatara.
Bulatović je kazao da je funkcija zakona da "propiše" obavezu ne samo Đukanoviću, već svakom budućem predsedniku za situaciju u kojoj se Crna Gora nalazi.
Ustavom nije predviđeno rešenje u kome se trenutno Crna Gora nalazi, kada je Vladi, u ovom slučaju Dritana Abazovića, izglasano nepoverenje u parlamentu, a predsednik države odbio da mandat poveri kandidatu parlamentarne većine Miodragu Lekiću.
Đukanović ima opciju da ne potpiše zakon, na šta je ukazao i Bulatović tokom rasprave, pozivajući ga da "dobro razmisli" o svom potezu, "radi budućnosti Crne Gore i ukupnih odnosa".
Izmene zakona predložio je DF, a podržale su ga partije aktuelne parlamentarne većine, Demokrate i Građanski pokret URA, a koji su u septembru predložile poslanika i nekadašnjeg diplomatu Miodraga Lekića za mandatara.
Đukanović je taj predlog odbio, jer te stranke nisu dostavile potpise podrške mandataru u predviđenom roku. Uz to, nisu, iako to propisuje Ustav, obavili konsultacije sa njim. Đukanović je tada predložio skraćenje mandata Skupštini kako bi bili raspisani prevremeni parlamentarni izbori. Parlamentarna većina je odbila Đukanovićev predlog da se izborima razreši politička kriza.
Problem ambasadora
Pored rokova oko mandatara, predloženim izmenama Zakona predsednik države se obavezuje da imenuje kandidata za ambasadora koga predloži Vlada i podrži nadležni skupštinski odbor.
Ustav Crne Gore predviđa da je u nadležnosti predsednika države da postavlja i opoziva ambasadore na predlog Vlade i uz mišljenje skupštinskog odbora. Crna Gora u ovom trenutku nema ambasadore i diplomatske predstavnike u 18 zemalja.
Danas počinju razgovori o formiranju vlasti u Podgorici
Nosioci četiri izborne danas bi trebalo da počnu razgovore o formiranju vlasti u Podgorici.
Lider pokreta "Evropa sad" Jakov Milatović uputio je ranije poziv za inicijalni sastanak o formiranju vlasti u Podgorici - nosiocu liste "Za budućnost Podgorice" Jeleni Borovinić Bojović, kao i nosiocima lista ”Idemo ljudi!" Danilu Šaranoviću i "Može Podgorica - Ovo je naš grad!" Luki Rakčeviću, prenosi RTCG.
Milatović je predložio da sastanak bude održan danas u 12 sati.
On je nosiocima lista predložio i da timovi lista čine najviše tri člana.