Srpsko državljanstvo najviše traže građani BiH, dok Rusi žele posao

Interesovanje za srpsko državljanstvo prošle godine neznatno je poraslo u odnosu na 2021, pa je srpski pasoš dobilo 29.251 ljudi. Najviše ih je poreklom iz Bosne i Hercegovine – 22.879, manje od pet odsto je iz Hrvatske i isto toliko iz Severne Makedonije, pokazali su podaci Komesarijata za izbeglice i migracije (KIRS).

Međutim, imajući u vidu da srpski zakoni ne ograničavaju broj državljanstava, ovaj podatak nije i potvrda doseljavanja, piše "Politika".

Najviše stranaca koji su se doselili u Srbiju je iz Rusije – više od 37 odsto ukupnog broja imigranata. Razlog njihovog doseljavanja je radni angažman. Za njima slede Kinezi (20 odsto), a ove godine je zabeležen trend doseljavanja državljana Turske i Indije.

Tako su državljani Rusije i Kine najbrojniji i kada je reč o zahtevima za privremeni boravak. Među 38.479 onih koji su odobrenje tražili prvi put, u 64 odsto slučajeva najčešći razlog je bilo zaposlenje. Izdate su i 34.573 radne dozvole strancima koji imaju privremeni boravak u Srbiji.

Dozvole za rad dobilo je i 593 stranca kojima je Srbija stalno mesto boravka i najviše ih je iz Rusije i Kine.

Podaci KIRS-a ukazuju i na to da je pogrešan utisak da se zbog rata Ukrajinci doseljavaju u Srbiju – za većinu njih Srbija je samo prolazna destinacija. Od evidentiranih 137.853 izbeglica iz Ukrajine boravišne prijave su izdate za samo njih 24.443. Privremena zaštita odobrena je za 1.115 ukrajinskih izbeglica, azil su zatražila i dobila četiri državljanina Ukrajine a izdato je 437 radnih dozvola.