Strašne posledice upotrebe kasetne municije u Srbiji tokom NATO agresije 1999. obesmišljavaju tvrdnje Kijeva da je neće koristiti na civilnim područjima – kasetne bombe usmerene na niški aerodrom završile su u centru grada, pa pijaci i u baštama, ubivši 16 civila, među kojima i ženu u poodmakloj trudnoći, i ranivši još 18 ljudi.
"Iako se u vojnim školama uči da osam do 14 odsto ostane neeksplodirano, procenat može da bude mnogo veći i to predstavlja najveću opasnost za civile. Ako su kasetne bombe bačene na kameniti teren, eksplodiraće ih više, a ukoliko su bačene na zemlju, procenat eksplozije je manji. U Vijetnamu je nedavno ubila čoveka pola veka pošto je bačena", izjavio je za "Novosti" penzionisani podoficir i nosilac ordena za hrabrost Slađan Vučković, koji je u aprilu 1999, na Kopaoniku, ostao bez obe ruke, kada je eksplodirala kasetna bomba.
Dodao je da se radi o nepreciznom i neselektivnom oružju koje ubija sve, te da nije reč o odbrambenom sredstvu jer ih nijedna zemlja ne koristi na svojoj teritoriji.
Direktor Centra za razminiranje Srbije Bojan Glamočlija kaže da je u našoj zemlji od NATO agresije očišćeno 14.028.603 kvadratna metra teritorije od neeksplodiranih kasetnih bombi, od civilnih površina očišćena su područja Kopaonika, Sjenice, Tutina i Niša, a ostali su Ponikve i Bujanovac, odnosno još 610.137 kvadratna metra za čišćenje.
"Prošle godine smo prvi put uspeli da preko Centra obezbedimo međunarodne donacije za pomoć žrtvama mina. Išli su na rehabilitaciju, zamenili su proteze", rekao je Glamočlija.
Program za razminiranje pokrenut je 2008. pošto su rusko Ministarstvo za vanredne situacije i MUP Srbije potpisali sporazum. Od tada je najpre ruski, a potom i rusko-srpski tim očistio od eksplozivnih naprava oko 6,1 milion kvadratnih metara terena. Kako je objavljeno 2018, otkriveno je i uništeno 13.160 neeksplodiranih mina.
Srbija osetila kasetne bombe na svojoj koži
Prema podacima Norveške narodne pomoći, u nesrećama od kasetnih bombi u Srbiji evidentirana je 191 žrtva. Poginula je 31 osoba, a ranjeno 160. Najviše ljudi je stradalo za vreme NATO agresije.
"Tokom ovih delovanja smrtno je stradalo 26 ljudi, a teže ili lakše ranjeno – 151. Od završetka NATO agresije do novembra 2008. stradalo je još 14 ljudi, od čega pet smrtno, dok je ranjeno devet, među kojima su pirotehničari, poljoprivrednici, deca, slučajni prolaznici", istakli su iz Centra i dodali da je do danas bilo i četiri nesreće tokom čišćenja kada je stradala jedna osoba, a troje ih je povređeno.
Prema rečima vojnog analitičara Aleksandra Radića, najveći problem je to što su bombe vrlo male, teško ih je pronaći, a ne smeju ni da se pomeraju, već moraju da se unište na licu mesta.
"One se neće aktivirati dok na njih ne naiđu kola, poljoprivrednik s mašinom, ili dok ih deca ne uzmu u ruke. Nikada ne možete biti sasvim sigurni gde su bačene, kao što nikad ne znate pouzdano da li ste neki teren sasvim raščistili", zaključio je Radić za "Novosti".