General-major Stupar u "Relativizaciji": 70 odsto srpske vojske uništeno u prvoj deceniji 21. veka

Gost Ljiljane Smajlović u 34. epizodi emisije "Relativizacija" je general-major Milorad Stupar, bivši komandant 72. specijalne brigade srpske vojske.

"Iako sam bio komandant i drugih jedinica i vršio druge funkcije, ali ono što se posebno vrednuje je što sam osnivač i prvi komandant 72. brigade u ratovima na prostoru SFRJ. To je bio moj san, san dečaka koji je sa 14 godina otišao u vojsku", kaže Stupar. 

Ističe da je osnovni princip za tu ofanzivnu jedinicu - sastavljenu od iskusnih boraca srpske i crnogorske nacionalnosti - isključivo dobrovoljnost, zasnovana na visokom borbenom moralu. 

"Iako smo izveli preko stotinu akcija na prostoru bivše SFRJ, nigde nijedan član osuđen", ponosno navodi. 

Preko 70 posto ratne vojske je uništeno

Po njegovim rečima, "najveći izdajnik srpskog naroda je Boris Tadić i njegov mlađi referent Zdravko Ponoš", jer, kako dodaje Stupar, načelnik Generalštaba srpske vojske ne može da bude čovek koji je komandovao samo vodom – "to je početna dužnost".

"Vojska je ubijena njegovim dolaskom. Osnovno merilo bilo koje vojske je bataljon, osposobljen za izvođenje borbenih dejstava. Operacijom 'Ćuran' koju je realizovao Tadić, a sprovodio Ponoš, mi smo sa 400 bataljona svedeni na 100 bataljona. Više od 70 posto vojske je uništeno tada", ističe gost emisije. 

Iskustva iz Ukrajine sada pokazuju da, bez obzira na izmenjenu fizionomiju rata, udare sa distance, specijalne operacije, elektronski rat - pobedu u oružanoj borbi može da ostvari samo kopnena vojska, navodi Stupar.

Podseća da su Tadić i Ponoš počeli reorganizaciju 2007. godine "po strategijskom pregledu koji vlada nije odobrila i tu je nastao sukob između Tadića i Koštunice". Dodaje da predsednik zemlje komanduje vojskom u ratu i miru, ali da tu postoje ograničenja - pre svega u vidu planskih dokumenata koja, kako kaže, ne donosi pojedinac, već skupština i vlada.

Ko god krši zakon, mora kad tad da odgovara, ističe. 

"Ja živim za dan kada će bivši predsednik države Boris Tadić odgovarati za ono što je uradio vojsci. To nije samo uništenje borbenog dela vojske. Radi se o velikoj materijalnoj šteti. Nama su rasprodavana sredstva, čamci, minolovci, davane su naše zgrade i zemljište - budzašto", evocira Stupar efekte reorganizacije vojske. 

Još jedna posledica bilo je njegovo penzionisanje. Iako je, kako kaže, sve četiri vojne škole završio kao prvi u rangu, magistar je političkih nauka, i prošao je sve dužnosti u kopnenoj vojsci, dodaje da to nije iskoristio i da je penzionisan sa 49 godina.

"Ćerka mi kaže da sam 'prevaziđen' jer sam ostao u dvosobnom stanu kapetana u Pančevu, na 13. spratu", kaže gost Ljiljane Smajlović. 

Vojska Srbije mora da bude samo vojska srpskog naroda

Stupar ističe da je odbrana KiM koju je organizovao General Lazarević 1999. danas osnova za to kako je izgrađena Surovikinova linija na Dnjepru.

Podseća i da je general Lazarević imao dobre kontakte sa Đinđićem, sa kojim je razgovarao o vojnotehničkom sporazumu iz Kumanova i zahtevu da se 1.000 vojnika i policajaca vrati na granicu.

"Mi smo 2000. godine u rejonu Pirota napravili taj odred, a onda su 'žutaći' i Boris Tadić, ministar odbrane u to vreme, govorili 'to je Miloševićeva vojska'", navodi.

Dodaje da on sam i ljudi koje poznaje nisu i nikada neće biti ničija vojska.

"Vojska Srbije mora samo da bude vojska srpskog naroda i građana Srbije. Zato je bio ponižavajući taj odnos petooktobaraca. U roku od nedelju dana, preko 2.000 oficira i podoficira je penzionisano. Ja sam penzionisan 2006. godine u 49. godini života, sa službenom ocenom 5,00", priseća se sagovornik Ljiljane Smajlović.

Osnov za penzionisanje je bio to što je, boraveći u specijalnim snagama i na ratištu SFRJ, imao 40 godina staža. Suština je, tvrdi, to što se suprotstavio takvim gledanjima na dalji razvitak vojske koja su bila usmerena na profesionalizaciju, ukidanje obaveznog vojnog roka i podređivanje sile vojske Srbije NATO potrebama.

O pitanju odbrane nacionalnog suvereniteta nema diskusije

Ključnu ulogu u izgradnji borbenog morala ima opšte opredeljenje naroda, ocenjuje general-major i dodaje da je zbog toga "veoma nezadovoljan".

"Mi po ključnim nacionalnim pitanjima imamo svađu političkih partija. A po mom mišljenju, po tim pitanjima nema političke borbe, ona su jedinstvena, isto onako kako su bila u Kraljevini Srbiji, kada se ratni plan iznosio svim političkim partijama. O pitanju odbrane nacionalnog suvereniteta, teritorijalnog integriteta, odbrane slobode naroda - nema diskusije, mora biti jedinstvo, jer se iz toga crpi borbeni moral onih koji su spremni da daju život braneći državu", poručuje Stupar.

Kaže da je u ratu izgubio dosta mladih i pametnih ljudi, i da mu se "plače kada priča o tome".

"Zato je ta moja gorčina, zbog tog odnosa prema vojsci. Vojska je kičma sistema, nešto čemu dajemo svoju decu", podseća gost emisije.

Govoreći o trenutnoj situaciji na KiM, Stupar ocenjuje da bi mogla da se reši odmah, kad bi Kfor postupao po međunarodnom pravu.

"Po vojnotehničkom sporazumu, carska ovlašćenja na prostoru KiM ima komandant Kfora. Sve ovo što nam se dešava, dešava se zbog toga što on ne ispunjava Rezoluciju 1244 i taj sporazum, jer on sa svojim ovlašćenjima mora da bude garant suživota Albanaca i Srba na KiM", ističe general-major.

Dodaje i da "Kosovo" mimo Rezolucije 1244 i svog tzv. ustava pravi kosovsku vojsku, pre svega uz pomoć Nemačke i SAD.

"KBS ne bi smele da imaju minobacače i haubice 105 milimetara. A komandant Kfora to gleda. Ne bi smele da se održavaju nikakve vojne vežbe, to je demilitarizovana zona", podseća Stupar. 

Kasetna municija ima psihološko dejstvo

Rat Ukrajine i Rusije je tragičan, poručuje general-major i kaže za sebe da je veliki protivnik rata, "jer general koji zna šta je rat, sve čini da do njega ne dođe".

"Pošto NATO neće da uđe u sukob sa Ruskom Federacijom, moguće je da u sukob sa RF uđe savez država, koji vidim u Poljskoj, Litvaniji i Estoniji, možda i u Rumuniji, i naravno Ukrajini. Tu NATO ne bi mogao da se angažuje po članu pet njihovog statuta, ali bi dao punu podršku tim zemljama", navodi Stupar. 

Kaže da paralele mogu da se naprave sa akcijom "Oluja".

"Nisu nas pobedile ustaše i hrvatska država, nego plaćenička vojska američkih generala koji su isplanirali, dali sredstva i omogućili da se kroz informativni rat razbije jezgro i moral naroda i krajiške vojske. Bez NATO snaga, ne bi nas nikad pobedili", tvrdi Stupar. 

Sličnost može da se pravi i kada je u pitanju upotreba kasetnih bombi, čije je slanje Ukrajini pre neki dan najavio američki predsednik Džozef Bajden. 

"Na našu zemlju je bačeno oko 1.000 kontejnera kasetnih bombi, poginulo je oko 200 vojnika i civila. Radi se o monstruoznom oružju koje ima izuzetne kvalitete u borbi i nije tačno da oni to daju zbog nedostatka municije, već daju zbog potrebe vođenja ukrajinske kontraofanzive", smatra general-major.

To su one kasetne bombe za koje su Amerikanci 2016. godine rekli da će ih do 2018. uništiti, priseća se autorka emisije. 

"Kasetna municija ima psihološko dejstvo, to donosi paniku među stanovništvom. Radi se o krajnjem stepenu podizanja oružane borbe, nije ona bez razloga zabranjena. Ako daju i F-16 sa kog može da se lansira nuklearno oružje, posle ostaje samo taktičko nuklearno oružje. Približavamo se ozbiljnom sukobu ako se ovako nastavi", smatra sagovornik Ljiljane Smajlović.

Ne možete privatnoj vojsci da date moć koja ugrožava jačinu državne vojske

Stupar tvrdi da Rusija nikada neće dozvoliti da izgubi ovaj rat, jer onda dolazi u opasnost zbog dešavanja unutar Ruske Federacije, što je, kako kaže, pokazao i sukob sa Vagner grupom.

"Unutrašnja kohezija u RF je pokazala određene pukotine, a Rusija se može pobediti samo iznutra. Zato će Rusija na pojačavanje borbene moći od strane NATO-a, odgovoriti na isti način", kaže general-major.

Smatra da je ruska vojska "daleko, daleko nadmoćnija po mnogim borbenim sistemima od NATO-a, pogotovu sa hipersoničnim raketama".

Sve vojske, objašnjava Stupar, imaju obavezno služenje vojnog roka ili profesionalnu vojsku. U sukobu se često pojavljuju dobrovoljci, za koje kaže da su "vrh jednog naroda", ali ističe da oni dolaze pod sistem komandovanja vojske ili države. To je, navodi, regularna vojska, uređeni sistem.

"Plaćenička vojska nije u sistemu države, ona je pod privatnom jurisdikcijom i njima komanduje određeni čovek koji je vezan za državu, jer ne možete da stvorite takvu vojsku ako nemate pomoć države i obaveštajnih i bezbednosnih službi. Međutim, kad oni dođu na ratište, pošto se smatraju najboljim, najobučenijim - što jeste slučaj, jer imaju najbolju opremu – oni žele da dobiju određenu zonu. I Vagner je to dobio. Ali gde je greška? Ne možete takvoj privatnoj vojsci da date moć koja ugrožava jačinu državne vojske. Ne treba im dati tenkove i avione, da oni postaju armije", poručuje Stupar i naglašava da "nije protiv plaćeničke vojske, ali da mora da se vodi računa koliko sredstva i moć im se daju.