Najavljivan gotovo podjednako glasno i pompezno kao i ukrajinska ofanziva, koja po svemu sudeći doživljava neuspeh na frontu, završen je NATO samit u Vilnjusu – istorijski, kako je nazvan na zvaničnom sajtu Severnoatlantske alijanse.
Od ranije se znalo da će jedna od glavnih tema na samitu biti Ukrajina i kako da joj se pomogne u sukobu s Rusijom "dokle god to bude bilo potrebno". Pred sam samit bilo je gotovo izvesno da će oba partnera ostati uskraćena za svoje želje: NATO nije dobio nikakvu ukrajinsku pobedu i trofej ofanzive kojima bi mogao da se pohvali, a Ukrajina nije dobila članstvo u Severnoatlantskoj alijansi pa ni vremenski rok kada bi mogla da joj se pridruži.
U komunikeu od 90 tačaka, završnoj deklaraciji samita, osim što se Kijevu obećava dalja vojna i ekonomska pomoć, uz konstataciju da je budućnost Ukrajine NATO, navodi se da će saveznici "ponuditi Ukrajini poziv da se priključi NATO-u kada članice postignu dogovor i kada se ispune uslovi". Vremenski okvir je, dakle, neodređena budućnost. Pouzdana koliko i ukrajinska ofanziva.
U dokumentu kojim se najavljuje jačanje kolektivne odbrane NATO-a, mapiraju tačke sveta koje predstavljaju bezbednosni izazov, govori o operacijama vezanim za svemir, klimatskim promenama, ulozi žena u miru i stabilnosti, najčešće se pominje Rusija.
"Ruska federacija je najveća i direktna pretnja sigurnosti saveznika i miru i stabilnosti u evroatlantskom regionu", konstatuje se na samom početku teksta.
Nešto niže u završnom dokumentu navodi se da NATO ne želi sukob s Rusijom i ne predstavlja pretnju po nju. Upravo suprotno tome, iz deklaracije se jasno čita da sve što je Rusija tražila i traži kada govori o uvažavanju njene bezbednosti nije uvaženo.
U završnom dokumentu ističe se značaj protivraketnog štita koji je već razmešten i razmešta se u Evropi, govori se o strateškim nuklearnim snagama, posebno onih iz SAD, kao najvažnijoj garanciji bezbednosti alijanse, daje se puna podrška politici otvorenih vrata saveza. I izričito se navodi da NATO nikada neće priznati "okupaciju" Krima, da potpuno podržava teritorijalni integritet Ukrajine, a od Rusije se traži da se "bezuslovno i trajno povuče sa teritorije Ukrajine". I u delu o podršci alijanse mirovnim naporima, pominje se samo mirovna formula ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog – ruska strana u tim pregovorima i njeni zahtevi jednostavno ne postoje.
Ne postoje izgledi za mirno rešenje sukoba
NATO je praktično objavio da ne postoje nikakvi izgledi za mirno rešenje sukoba u Ukrajini, kaže za RT Balkan politikolog Aleksandar Pavić.
"Rusija će znati, ako postigne mir sa ovakvom Ukrajinom, ostatak te zemlje će ili ući u NATO ili će biti neprekidni izvor pretnje za Rusiju s obzirom da alijansa obećava da će da militarizuje Ukrajinu do maksimuma i da će najverovatnije da postane njen član kada se završi rat", ističe naš sagovornik.
On dodaje da je jasno da ne postoje nikakvi izgledi za mirno rešenje pogotovo jer je objavljeno da NATO nikad neće priznati ni Krim u sastavu Rusije niti bilo kakvu promenu granica Ukrajine.
"Što znači da je apsolutni kompromis isključen. U isto vreme napravljen je Savet Ukrajina-NATO u kojem će Ukrajina biti tretirana ravnopravno kao da je članica, ali pošto formalno to nije, za nju neće važiti Član 5 kojim se saveznice obavezuju na kolektivnu odbranu u slučaju da jedna od njih bude napadnuta. Ukrajina nije dobila čak ni takvu bezbednosnu garanciju", napominje Pavić.
Čak je NATO istakao da oni ne žele rat sa Rusijom, podseća naš sagovornik.
"Dakle, vrlo je jasno da žele da nastave rat protiv Rusije do poslednjeg Ukrajinca i ne daju ni minimum signala da može da dođe do kompromisa sa Rusijom niti da se zadovolje osnovni ruski bezbednosni zahtevi ili interesi", ističe Pavić.
Govoreći o neslaganjima među zemljama članicama, budući da su se mogla čuti različita mišljenja i o članstvu Ukrajine u NATO-u, ali i o širenju alijanse na indopacifički region, Aleksandar Pavić kaže da se radi o manjim neslaganjima.
"Sve te države vrlo dobro znaju da bez Amerike nema NATO-a i da ono što Amerika odluči oni mogu da gunđaju, ali će na kraju da to prihvate ako to SAD stvarno želi. Tako da su oni postali voljni saučesnici u američkim daljim nastojanjima da održi svoju ulogu globalnog policajca", kaže Pavić.
Ukazuje i na to da ko god je čitao ceo završni dokument može da uoči da ne postoji deo zemaljske kugle gde NATO ne oseća da je njegov bezbednosni interes.
"Kao u filmu o Džejmsu Bondu: ni svet nije dovoljan. Oni su pomenuli i Indopacifik i Afriku i Bliski istok i Okeaniju i istočnu Aziju. Nema mesta koje nije pokriveno velikom zabrinutošću NATO-a. I ne samo to, tu su i ženska prava i klimatske promene. To je nešto što po njihovoj ideologiji obuhvata ceo svet", napominje Pavić.
NATO sada služi kao instrument za borbu protiv klimatskih promena, što znači da oni mogu proizvoljno da proglase bilo koga na zemaljskoj kugli kao pretnju za budućnost Zemlje, kaže naš sagovornik.
"Oni, ustvari, žele remilitarizaciju celog evropskog kontinenta pod izgovorom odbrane od ruske agresije. Da ne postoji Rusija, morali bi da je izmisle. Ovo je sve bonaca za vojno-industrijski kompleks, a i za sve one kompleksaše koji smatraju da oni moraju da vladaju celim svetom. To je bukvalno globalna mapa puta", ističe Pavić.
I dodaje da sva njihova gomila reči takođe treba da pokrije činjenicu da gube rat u Ukrajini, da se pokazalo, kako ističe, da njihovi industrijski kapaciteti nisu svi zajedno jednaki vojno-industrijskom kapacitetu Rusije i da podrška celog NATO-a nije dovoljna da spreči ukrajinski poraz.
U globalnoj postavci Severnoatlantske alijanse, našla se, naravno, i Srbija: Zapadni Balkan označen je kao "region od strateškog značaja za NATO", a naša zemlja pozvana je da jača svoje odnose s alijansom i da bude konstruktivna u tome.
Po pitanju situacije na Kosovu i Metohiji, NATO je dao podršku dijalogu Beograda i Prištine pod okriljem EU i po već dobro poznatoj zapadnoj formuli pozvao "obe strane" da odmah rade na smirivanju situacije i vrate se dijalogu.
"Vrlo upada u oči to što NATO ponavlja svoju privrženost teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine, a uopšte ne pominje teritorijalni integritet Srbije, jer je on taj koji ga narušava. Na našem terenu i u našem slučaju, vidi se sva ta njihova lažljiva hipokrizija. Da nije sve to tragično bilo bi duhovito kako se oni pozivaju u tekstu na Rezoluciju 1244, a izuzev četiri, sve NATO države su prekršile Rezoluciju 1244 time što su priznale lažnu državu Kosovo", kaže Pavić.
Vidi se to i po njihovoj retorici po pitanju deeskalacije, gde stavljaju znak jednakosti između lažne države Kosovo i prave države Srbije, dodaje naš sagovornik.
"Svakome je jasno ko je odgovoran za eskalaciju na Kosovu i Metohiji, to je režim u Prištini koji sprovodi teror na severu KiM i protiv srpskog stanovništva uopšte, ali to NATO uopšte ne zanima. Oni žele da učvrste svoju vojnu dominaciju na Balkanu i tako vide saradnju sa Srbijom", navodi Pavić.
Napominje i da je vrlo indikativno to što se u završnom dokumentu pominje da se očekuje konstruktivnost Srbije u javnoj komunikaciji što se tiče NATO-a.
"Dakle, hoće da utiču na to kako se Srbija i Srbi javno izražavaju o NATO-u. Praktično hoće da mi još hvalimo NATO, da se zahvalimo što nas je bombardovao. To je takođe nešto potpuno neprihvatljivo i tragikomično", ističe Pavić.
Ovakvim nastojanjima Severnoatlantske alijanse svakako na ruku neće ići istraživanja javnog mnjenja koja, bez obzira na to ko ih sprovodi, pokazuju da apsolutna većina građana Srbije ne želi u NATO i ima negativan stav prema savezu. U junskom istraživanju koje je za potrebe RT Balkana uradila Nova srpska politička misao, čak 85 odsto ispitanika reklo da ne podržava ulazak Srbije u NATO.
"Znamo svi dobro šta je NATO, ovaj dokument samo podvlači to njihovo neverovatno licemerje, potpuno intelektualno nepoštenje i vrlo jasnu nameru da nastave svoju agresiju i na Rusiju i na Srbiju i na međunarodno pravo", zaključuje Aleksandar Pavić.