RT Balkan analiza: Šta za Srbiju znači približavanje ASEAN-u?

Asocijacija zemalja Jugoistočne Azije (ASEAN) odobrila je pristupni zahtev Srbije u Ugovor o prijateljstvu i saradnji u Jugoistočnoj Aziji, saopštila je Vlada Srbije nakon sastanka ministara spoljnih poslova ASEAN-a u Džakarti (Indonezija).

Članice te organizacije su Indonezija, Filipini, Malezija, Singapur, Tajland, Kambodža, Laos, Vijetnam, Brunej Darusalam i Mjanmar, a među potpisnicama Ugovora o prijateljstvu i saradnji nalaze se Kina, Indija, Japan, Rusija, SAD, Turska, EU, Francuska i Velika Britanija.

Lista deluje daleko, ali primamljivo, pa se postavlja pitanje koliki značaj ima za Srbiju približavanje ASEAN klubu, naročito ako se ima u vidu da zemlje ASEAN-a imaju ukupnu populaciju od 662 miliona ljudi i kombinovani bruto domaći proizvod (BDP) od 3,2 biliona dolara. 

Na taj način pokazujemo da nam je veoma stalo do saradnje sa tom značajnom grupacijom, ocenjuje za RT Balkan Dragana Mitrović sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu i dodaje da su neke od tih zemalja jako velika tržišta, poput Indonezije ili Singapura.

"Neki su veliki investitori, neke su članice G20, pa ta namera da intenziviramo saradnju ima i ekonomski i politički značaj. Mi možemo u ekonomskom smislu da računamo i na neka od tih tržišta, kulturnu i obrazovnu razmenu, razmenu u oblasti investicija, tako da je to što gledamo otvorenih očiju u tom pravcu - dobra i pozitivna stvar", kaže Mitrović.

U prilog tome ide i podatak koji je navela Vlada Srbije da je naša zemlja sa deset članica ASEAN-a u 2022. godini ostvarila ukupnu razmenu od 710 miliona dolara, uz ocenu da postoje svi izgledi da će se trend rasta u trgovinskoj razmeni nastaviti.

Prema podacima Privredne komore Srbije koje je prenela "Politika", naša zemlja je u toj razmeni, tokom prvih devet meseci 2022. godine beležila deficit, "jer smo izvozili drvo, mašine za pakovanje, fosfate kalcijuma, kombinovane frižidere i zamrzivače u vrednosti od svega 30 miliona dolara".

"S druge strane, u istom periodu smo uvezli pametne telefone, kaučuk, palmino ulje, integrisana elektronska kola, kafu i drugu robu u vrednosti od 491 milion dolara", navodi list.

Četvrta svetska ekonomija do 2030. godine

Očekuje se da do 2030. godine Asocijacija država Jugoistočne Azije postane "četvrta svetska ekonomija po veličini", navodi se u saopštenju Vlade.

"Politika" podseća da je region postao naročito značajan tokom pandemije, kada je zbog korona mera poskupeo transport robe iz Kine, što je uzrokovalo porast cena sirovina i finalnih proizvoda, pa se ASEAN nametnuo kao alternativa.

Osim toga, svaka članica ASEAN-a ima neku specijalnost i izvozne proizvode po kojima je poznata, pa su postali prepoznatljivi svetskoj javnosti kao odgovorni snabdevači i pouzdani partneri.

"Tako su recimo Malezija i Vijetnam poznati po proizvodnji elektronskih uređaja, Filipini po tekstilu i procesiranoj hrani, Tajland po automobilima i hrani, a kod ekonomski razvijenijeg Singapura reč je o poluprovodnicima i biofarmaceutskim proizvodima", navodi list.

Manje razvijene zemlje ASEAN-a dodatno izdvaja i niža cena proizvoda u odnose na one koje poslednjih godina nudi Kina, a srpski privrednici će zbog svih poskupljenja sirovina i materijala koje su do sada koristili, a koje dolaze iz Kine, sa poskupljenjima transporta i energije, i te kako će gledati da smanje troškove.

Balansiranje između Istoka i Zapada 

U političkom smislu, potpisivanjem Ugovora pokazujemo da brinemo o razvoju i unapređenju odnosa sa različitim ekonomijama i drugim formatima saradnje.  

"To jača našu poziciju, povećava broj naših prijatelja u svetu, što ima ogroman značaj u međunarodnim telima, a to se naravno postiže i kroz bilateralne odnose sa tim državama. Mi smo inicijativu pokrenuli pre deset godina, a ovim se pokazuje da se sad prisećamo nekih zaboravljenih prijatelja i da želimo da obogatimo i osnažimo saradnju i da ona dobije i političke i ekonomske sadržaje", kaže Mitrović.

Podseća da ASEAN ima različite formate saradnje sa brojnim državama - plus jedan sa Kinom, plus tri sa Kinom, Korejom i Indijom, plus šest, Istočnoazijski samit itd.

"ASEAN u političkom smislu ima centralno mesto u Aziji i Pacifiku i bitan je za svaku od velikih sila koje nastoje, svaka iz svojih interesa, da ih privole na svoju stranu i oni uvek nekako balansiraju. Neke zemlje su bliže Kini, neke Americi. Međutim, uvek su uspele da kao ASEAN očuvaju relativnu nezavisnost i da opstanu tolike decenije kao grupacija veoma različitih zemalja", navodi.

Potpisivanje Ugovora pokazuje da naš državni vrh pomno prati globalna zbivanja i savršeno balansira između Istoka i Zapada, smatra Mihajlo Rabrenović, stručnjak za strategijski menadžment.

"Upravo je i suština državnog rukovođenja u tome da se pažljivo analizira okruženje, ne samo Evrope, već na globalnom nivou. Da se uvidi u kom pravcu ide razvoj zemalja, područja, interesnih grupacija i da se tome prilagođavamo. Ova inicijativa, odnosno sporazum, reč je o strategijskom predviđanju trendova usled projekcija koje govore da će grupacija tih zemalja bitno da unapredi svoj položaj. Samim tim, Srbija obezbeđuje sebi jednu vrstu strategijske prednosti, blagovremeno", rekao je Rabrenović za televiziju Kurir.