RFZO: Za lečenje pacijenata u inostranstvu ove godine dato 483 miliona dinara

Od početka 2023. godine u inostranstvo je upućen 281 osiguranik, i to na lečenje 115 dece i 34 odraslih, a na dijagnostiku retkih bolesti 132 osiguranika. Za to su izdvojena sredstva u iznosu od 483 miliona dinara. 

Prošle godine na lečenje u inostranstvo poslato je 188 mališana i 25 odraslih, dok su na dijagnostiku retkih genetskih bolesti poslata 203 mališana, kaže direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Sanja Radojević Škodrić za beogradsku "Politiku".

Najveća godišnja sredstva za lečenje u inostranstvu, u iznosu od 780 miliona dinara, fond je uplatio upravo prošle godine. 

Ovogodišnja suma za ove namene biće dodatno uvećana, rekla je direktorka RFZO-a jer će, kako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, država do kraja godine mimo već planiranih sredstava izdvojiti novih 30 miliona evra za lečenje u inostranstvu i za retke bolesti, a o trošku države najskuplji lek na svetu biće obezbeđen za svu decu obolelu od spinalne mišićne atrofije.

Na pitanje kako komentariše činjenicu da neki građani samoinicijativo odlučuju da idu na lečenje u neku stranu zemlju i skupljaju novac za to putem humanitarnih akcija, Radojević Škodrić navodi da se to dešava kada građani, odnosno pacijenti, nisu dovoljno informisani o tome šta sve obuhvata obavezno zdravstveno osiguranje i na šta imaju pravo o trošku RFZO.

"Pozivamo sve pacijente i njihove porodice da se pre pokretanja bilo kakve akcije prikupljanja novca ili pre ulaska u neki drugi aranžman za lečenje u inostranstvu obrate RFZO-u kako bi dobili potpunu i tačnu informaciju. Čak ukoliko i ne ispunjavaju kriterijume za lečenje o trošku RFZO-a, od fonda mogu da dobiju savet i informacije o uslovima lečenja u pojedinim stranim centrima sa kojima mi sarađujemo", rekla je direktorka RFZO.

Drugo, kako je dodala, o svakom pojedinačnom slučaju odluku o eventualnom slanju u inostranstvo donose najbolji stručnjaci različitih specijalnosti, pa je uvek bolje da pacijenti čuju i njihovo mišljenje.

Ona je navela i da su pacijenti, pre svega deca, najčešće upućivani u inostranstvo zbog transplantacije jetre i bubrega i to u Italiju, Tursku i Englesku, zatim na kardiohirurška lečenja u Englesku, Nemačku i Italiju, ortopedsko lečenje u Tursku, Španiju, Nemačku i Švajcarsku, neurohirurško lečenje u Francusku, Nemačku i Tursku, oftalmološka lečenja u Švajcarsku i Tursku.

"RFZO šalje osiguranike na lečenje u inostranstvo prema propisanim medicinskim indikacijama kada lečenje i dijagnostika ne mogu da se obave u Srbiji, a struka utvrdi da postoji mogućnost uspešnog lečenja i dijagnostike u nekoj od specijalizovanih zdravstvenih ustanova u inostranstvu", naglasila je Radojević Škodrić.

Što se tiče vremenskog roka u kojem se donose odluke, ona je naglasila da ako se radi o hitnim slučajevima, RFZO rešava takve zahteve za jedan dan ili čak za nekoliko sati.