Srbija i Balkan
Predsednik Saveta za srpski jezik: Radićemo na izmeni Zakona o rodno osetljivom jeziku
Postojeći zakon je anahron, donet je 1991, i ne može se precizno primenjivati, što se pak najviše odrazilo na status ćirilice u savremenoj jezičkoj kulturi, koju su počeli potiskivati latinicom
Jedan od prioriteta nedavno osnovanog Saveta za srpski jezik je da se Zakon o jeziku i pismu što pre uskladi sa savremenom jezičkom situacijom, a ne s onom iz davno nestale SFRJ, izjavio je redovni profesor Filološkog fakulteta Aleksandar Milanović, ujedno i predsednik pomenutog Saveta.
"Mi danas ne znamo tačno gde i kada moramo koristiti službeni jezik i pismo, što je svojevrstan apsurd, nezabeležen u savremenim državama. Pročitajte pažljivo zakon pa ćete shvatiti posle čitanja da niste sigurni čak ni da li je obavezna primena ćirilice, pa i standardnog srpskog jezika, u obrazovanju, nauci, medijima, administraciji ili poslovanju! Sve je to u postojećem zakonu neprecizno određeno", istakao je profesor Milanović u intervjuu za "Politiku".
Dodao je da je postojeći zakon anahron, donet je 1991, i ne može se precizno primenjivati, što se pak najviše odrazilo na status ćirilice u savremenoj jezičkoj kulturi, koju su počeli potiskivati latinicom mnogi, od firmi, banaka i medija u stranom vlasništvu do pojedinih izdavačkih kuća.
Milanović je rekao i da se nada da će Vlada Republike Srbije imati više sluha za stavove srbističke struke, no što ih je imala do sada i da će Savet, u kojem postoji veliko jedinstvo u mišljenjima, u direktnim razgovorima s predstavnicima vlasti moći argumentovano da obrazloži svoje savete i preporuke.
Komentarišući promene srpske gramatike koje je najavio Zakon o rodno osetljivom jeziku i drakonske kazne za one koji iste ne budu primenjivali, Milanović je rekao da niko ne spori da u svim oblastima žene treba da budu ravnopravne s muškarcima.
"Međutim, više su nego sporne lingvističke osnove Zakona, kao i uvođenje verbalnog delikta što se zakonom propisuje. Nije poželjan nijedan zakon koji predviđa i javno promoviše promenu svesti, a pojedina lingvistička rešenja iz različitih priručnika koji su u skladu s mišljenjima normiranim zakonom moraju nas zabrinuti (apostolka, biskupica itd.) jer ne pretenduje samo na promenu srpskog jezika no i na promenu vanjezičke realnosti", izjavio je prof. Milanović.
Zakon o rodno osetljivom jeziku je donet prebrzo i bez konsultovanja relevantnih institucija u domenu lingvistike (srbističkih katedara, Instituta za srpski jezik, SANU, Matica srpska itd.) i zato u ovom obliku ne bi trebalo da se održi, zaključio je predsednik Saveta za srpski jezik.
