Najavljeni roditeljski dodatak za peto i šesto dete nije previše obradovao mnogočlane porodice sa više od petoro dece koje strahuju da bi najavljene sistemske mere države mogle da ih zaobiđu, jer se ne sprovode retroaktivno.
Država je, naime, do sada izdvajala finansijsku pomoć za prvo, drugo, treće i četvrto dete, pa su se roditelji sa većim brojem mališana po pravilu osećali diskriminisano i odbačeno.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, gostujući na televiziji Pink prošle nedelje, rešio da tu nepravdu promeni najavljujući roditeljski dodatak za peto i šesto dete koji "neće biti jednokratna pomoć", već "sistemska - iz meseca u mesec".
I premijerka Srbije Ana Brnabić potvrdila je da će država dati dodatnu novčanu podršku porodicama sa petim i šestim detetom.
"To neće biti jednokratna, već mesečna, stalna podrška kao što smo to uradili sa drugim, trećim, četvrtim detetom", kazala je ona za TV Pink.
Milana Kostić iz Novog Sada, savetnica za dojenje, preduzetnica i majka šestoro dece - uzrasta od tri meseca do 13 godina - kaže da se ne nada previše jer su je do sada razne pomoći mimoilazile.
"Iskustvo mi je to pokazalo. Evo, i sada sam se porodila u aprilu, pa se na mene ne odnose od juna najavljene izmene zakona za preduzetnice. Tako će verovatno biti i sa ovim merama. Ali svaka pomoć je dobrodošla, verujem da te sume koje se sada izdvajaju veoma znače, za razliku od onog doba kada se dobijalo po 4.000 dinara, što je mesečno bilo dovoljno samo za pelene", kaže ova Novosađanka.
Ilustrujući koliko je ta suma mala, Kostić navodi da majke koje nemaju dovoljno mleka, za dohranu, odnosno za adaptirano mleko godišnje u proseku troše između 2.000 i 2.500 evra.
RT Balkan je pokušao da kod nadležnih institucija sazna kad bi ove sistemske mere mogle da stupe na snagu, ali s obzirom da je za sada sve na nivou ideje, treba sačekati da Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom prođe sve neophodne procedure i bude usvojen u Skupštini Srbije.
Iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju kažu da su doneli Rešenje o nominalnim iznosima roditeljskog dodatka, paušala za nabavku opreme za dete, jednokratne pomoći za rođenje drugog i trećeg deteta i dečijeg dodatka i cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak, koji se usaglašava dva puta godišnje, 1. januara i 1. jula.
"Roditeljski dodatak za rođenje prvog deteta od 1. jula 2023. godine iznosi 366.122, 62 dinara. Roditeljski dodatak za drugo dete, koji se isplaćuje u 24 rate, sada iznosi 324.772,08 dinara (mesečno 13.532,17 din.), za treće dete, isplata u 120 rata, 1.948.632,48 dinara (mesečno 16.238,60 din.), a za četvrto dete 2.922.948,72 dinara u 120 rata (mesečno 24.357.90 din)", naveli su iz resornog ministarstva.
Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za RT Balkan kažu da su oni nadležni za isplatu novca, koja će početi čim zakon bude usvojen - znači ne pre septembra.
Milana Kostić priznaje da bi volela da podrška države ne bude samo materijalna.
"Moj suprug i ja nismo stvarali decu da bi smo na njima zaradili ili ih posmatrali kao trošak. Volela bih da sam ranije bila izjednačena sa drugim zaposlenim majkama, da sam imala ista prava po pitanju trudničkog i porodiljskog bolovanja koje traje do dve godine. Volela bih da deca imaju mesta u vrtiću, da mogu da naslede knjige...", nabraja Kostić.
Najveći je problem, ukazuje sagovornica RT Balkan - to što društvo sa podrugljivošću posmatra porodice sa više dece.
"Nekad se osećam glupo kada popunjavam obrazac, pa je navedeno samo do četvrtog deteta. Sa druge strane, na ulici me gledaju kao troglavu aždaju, ali iskreno, oguglate na takve poglede i neumesne komentare. Mi smo želeli decu, dobili smo ih kad smo želeli, nisam imala probleme u trudnoći, deca su došla na svet zdrava i to je najvažnije", navodi naša sagovornica.
Šta je roditeljski dodatak?
Roditeljski dodatak je finansijska pomoć koju država daje majkama za rođenje do četiri deteta, a visina same pomoći zavisi od toga koje je dete po redu.
Dodatak može dobiti i otac, ako ispunjava uslove, a u slučaju da majka nije živa, da je napustila dete ili je iz drugih, objektivnih razloga, sprečena da brine o detetu.
Zahtev se podnosi u porodilištu u okviru e-prijave novorođenčeta, najkasnije šest meseci od dana rođenja deteta. Rok za dostavu rešenja o novčanim primanjima se dostavlja na kućnu adresu majke u roku od dva meseca. Ako se zahtev podnosi nezavisno od prijave rođenja, podnosi ga majka lično u nadležnom organu — gradskoj/opštinskoj upravi, u odeljenju za dečju zaštitu i socijalna pitanja.
Na rešenje se čeka najkasnije nekoliko meseci, posle čega bi sve uplate trebalo da budu islaćene do 20. u mesecu.
Šta još država može da preduzme?
Stopa fertiliteta u Srbiji iznosi 1,63 deteta po ženi, što stručnjaci ocenjuju kao obećavajuću pronatalitetnu politiku, odnosno onu koja daje rezultate.
Svi su, ipak, saglasni da ima još prostora za napredak i dodatni rad.
Gordana Plemić iz Udruženja "Roditelj" za RT Balkan zaključuje da, iako je svaka finansijska pomoć dobrodošla, ne može da bude glavni podsticaj za rađanje.
"Žena treba da dobija porodiljsko bolovanje, da po povratku sa posla ne računa na isključenost, već usklađenost rada i roditeljstva, normalnu platu, da ne zazire od otkaza. Sistemska pomoć treba da uključi i problematiku lečenja, obrazovanja, mora da bude paket mera kako za roditelje, tako i naslednike", podvlači ona.