Srbija i Balkan

Na meti vandala Žiča i Trajanova tabla: RT Balkan istražuje kolike su kazne

Za skrnavljenje Koloseuma propisuje se novčana kazna od 2.000 do 15.000 evra, pa čak i zatvorska kazna do pet godina
Na meti vandala Žiča i Trajanova tabla: RT Balkan istražuje kolike su kazne© happyimages - Slavica Stajic / Pavle - stock.adobe.com

Trend da se spomenici kulture žvrljaju, služe za ispisivanje imena i različitih simbola, nažalost je prisutan i kod nas u Srbiji.

Na meti izgrednika i neznalica našla se Trajanova tabla stara dva milenijuma, ali i manastir Žiča na čijim freskama je urezano na stotine imena i godina.

Kako bismo saznali kakav je status ovih kulturnih dobra, kao i da li je vandalsko ponašanje ovakve vrste kažnjivo zakonom, RT Balkan kontaktirao je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture - Beograd, u čijoj se nadležnosti kulturna dobra nalaze. Međutim, do objave članka nismo dobili odgovore na naša pitanja.

Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva za naš portal kaže da prvo treba utvrditi da li su oštećenja novija ili datiraju od ranije.

"Prema Krivičnom zakonu i članu 212, propisuje se da se za uništenje i oštećenje tuđe stvari, prema stavu jedan osoba kazni novčanom kaznom ili do šest meseci zatvora. A po trećem stavu, ako je došlo do štete koja prelazi 1,5 miliona dinara ili je delo učinjeno prema kulturnom dobru, zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra ili dobru koje uživa prethodnu zaštitu, sledi kazna od šest meseci do pet godina zatvora", kaže Crnobrnja.

Naš sagovornik skreće pažnju da zakon postoji, ali da je pitanje u kojoj ga država primenjuje.

Crnobrnja kaže da je u Srbiji najugroženije arheološko nasleđe, te da iako imamo više od 20.000 arheoloških lokaliteta, veliki broj je ugrožen jer se ne nalaze u centru grada, odnosno pred očima javnosti.

"Nalaze se na nepristupačnom terenu, i kada odete tamo imate šta da vidite, jezivo je. Samo 192 lokaliteta je proglašeno kulturnim dobrom, svi ostali uživaju trajnu prethodnu zaštitu. Tako da je glavno pitanje da li će skrnavljenje biti sankcionisano, kako nikom ne bi palo na pamet da to ponovi", navodi sagovornik RT Balkan.

Crnobrnja podvlači da mnogi nisu ni svesni značaja kulturnog dobra.

"Ova vrsta vandalizna treba da se posmatra kao svako krivično delo, isto kao i obijanje tuđeg stana ili uništenje nečije imovine. Samo što ovde nije oštećena jedna porodica, već svaki pojedinac i naši potomci. Zato se i zove nasleđe", podvukao je arheolog.

"Tabula Traiana", kako glasi latinski naziv za ovu tablu na nekadašnjem rimskom putu, posvećen je rimskom caru Trajanu. Zajedno sa mostom, izgradio ih je na Dunavu tokom pohoda na Dačane severno od ovog dela reke, između 100—103 godine nove ere.

Na tabli se nalazi i latinski natpis. Uklesana je u stenu u đerdapskoj Donjoj klisuri, 2,5 km uzvodno od Tekije. 

Mesto na kome se danas nalazi ipak nije originalno, jer je Trajanova tabla posle puštanja u rad hidroelektrane Đerdap isečena iz prvobitne stene i postavljena u stenu 21,5 m iznad prvobitnog mesta, tako da može da se vidi sa reke.

U pitanju je spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Žiča - simbol srpstva i uništenja

Manastir Žiča je simbol osnivanja srpske države, autonomije srpske crkve i nacionalnog identiteta. Spomenik kulture sazidao je Stefan Prvovenčani Nemanjić, a veruje se da je podignut u razdoblju od 1206. do 1217. godine.

Idejni autor nekih arhitektonskih, kao i programskih rešenja zidnog slikarstva bio je Sava Nemanjić, Sveti Sava, prvi srpski arhiepiskop.

Manastir je stradao krajem 13. veka, a obnovio ga je početkom narednog stoleća kralj Stefan Uroš II Milutin Nemanjić.

Deo je raške graditeljske škole. Fasade su crvene bojene, po ugledu na svetogorsku arhitekturu, a bogata je i izuzetnim primercima zidnog slikarstva.

Oštećena je tokom Prvog i Drugog svetskog rata.

Koloseum na meti vandala

Da podsetimo, rimski Koloseum, amfiteatar iz 80. g. nove ere, posle 2.000 godina bogate istorije, zahvaljujući nepromišljenim turistima postao je podloga za ispisivanje njihovih imena.

Prvo je početkom jula Ivan Dimitrov, 27-godišnji fitnes instruktor koji živi u Bristolu, napisao svoje i ime svoje devojke u unutrašnjosti zidina, da bi juče tinejdžerka iz Švajcerske urezala svoje ime.

Iako je Dimitrov izjavio da nije bio svestan starosti građevine, njemu i Švajcarkinji preti novčana kazna od 2.000 do 15.000 evra ili čak i kazna zatvora do pet godina.

image