Šta se nudi Srbima najavom izbora na severu KiM: Kompromis ili smokvin list

Pošto je na Tviteru objavio da je smanjeno prisustvo tzv. kosovske policije za 25 odsto u tri zgrade na severu Kosova i Metohije, premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti najavio je sledeći korak: krčenje puta za vanredne izbore na severu. I objasnio da je to deo plan deeskalacije situacije u skladu sa dogovorom sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom.

Raspisivanje izbora na severu ranije je najavljeno i u saopštenju vlade privremenih prištinskih institucija, nakon sastanka glavnog pregovarača Besnika Bisljimija sa Lajčakom. Kako su naveli, posvećeni su "obezbeđivanju neophodne pravne osnove za organizovanje izbora".

Obe izjave i Kurtijeva i ona ranija prištinskih institucija, ostavljaju jednu ključnu nejasnoću, a to je kako bi do tih izbora trebalo da dođe, ukazuje za RT Balkan politički analitičar Đorđe Vukadinović, glavni urednik "Nove srpske političke misli".

"Prema nekim ranijim najavama pominjala se neka peticija koju bi građani Srbije, odnosno glasači, trebalo da pokrenu kojom traže te izbore. Srbi sa severa KiM su unapred rekli da to ne dolazi u obzir. Osim ovog tehničkog pitanja, kako bi se do tih izbora došlo, postoji jedno ključno, suštinsko pitanje koje je čak i predsednik Vučić spomenuo a to je da se sada Srbima kao 'spektakularno', 'spasonosno' i 'kompromisno' rešenje nudi zapravo nešto što su oni već odbili i što nisu prihvatili svojim neizlaskom na izbore", kaže Vukadinović.

Eventualni izlazak na izbore još jedan šamar u lice 

Odjednom se eliminišu uzroci tog neizlaska, svi razlozi koji se tiču Kurtijeve samovolje i jednostranih poteza na raznim poljima poslednjih meseci stavljaju se u stranu i nudi se tobožnji kompromis, pojašnjava naš sagovornik.

"Kao kompromisno i spasonosno rešenje se nudi ili predlaže nešto što bi predstavljalo, ako ne bi bilo nekih drugi promena i pretpostavki, da se Srbi stave pred svršen čin i budu naterani da prihvate nešto što jesenas i zimus nisu hteli da prihvate i zbog čega su bojkotovali izbore", napominje Vukadinović.

On dodaje da se, na primer, govori o tome da je povučeno 25 odsto policajaca, a potpuno je jasno da ni jedan odsto ne bi trebalo da bude na severu.

"A da ne govorimo da je među ključnim razlozima za bojkot bilo formiranje Zajednice srpskih opština, o čemu se u ovim poslednjim izjavama Kurtija i Bisljimija ništa ne govori. Bez političkih i bezbednosnih garancija za Srbe na KiM, izlazak Srba na te izbore bio bi još jedan šamar u lice, ali s druge strane, činjenica je i da je postojeće stanje neodrživo", ističe naš sagovornik.

Vukadinović, međutim, napominje da mu se čini da ima signala da je Beograd spreman na neki vid kompromisa.

"Beograd je odložio ili je bez obrazloženja odloženo unilateralno formiranje ZSO koje je najavljivano za Vidovdan. Manje od 24 sata pre tog događaja, čitava stvar je stopirana, odložena, a možda i stavljena ad akta. To je neki kompromis, ili na granici između kompromisa i kapitulacije, da postoji spremnost sa srpske strane da raspisivanje izbora bude prihvaćeno", kaže Vukadinović.

On, međutim, ističe da bi čak i u tom slučaju bilo neophodno da Priština napravi neke konkretne poteze ili makar formalno da uđe u proces formiranja ZSO ili bi to delovalo kao, kako kaže, još jedan u nizu poraza srpske strane.

O potrebi raspisivanja novih izbora na severu KiM, kao koraku koji mora da učini Priština kako bi došlo do smirivanja situacije, govorili su i predstavnici EU i Zapada koji učestvuju, kao posrednici, u dijalogu Beograda i Prištine.

Pomenuo je taj korak visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj koji je pozvao "obe strane" da se posvete održavanju izbora i dodao da je to srž problema, ali i srž rešenja. Nedavno je o ovome govorio i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar koji je izjavio da su potrebni novi izbori, uz bezuslovno učešće Srba, kako je dodao.

"Oni podrazumevaju da na tim izborima treba da izađu Srbi i tražiće ovog puta od Beograda garancije da će izaći Srbi. Ali moraće da ponude makar nešto, ako ne šargarepu, onda makar neki smokvin list u zamenu za izlazak na izbore, po meni u vidu načelnog procesa početka formiranja ZSO", kaže Vukadinović.

I podseća da se tu ne radi samo o izborima, već i o policiji, statusu vozila sa srpskim registarskim tablicama, Srbima u institucijama, od policije pa nadalje.

"Jer nisu oni izašli iz tih institucija bez razloga, a sada bi trebalo da se u njih vrate jer besmisleno je učestvovati na izborima, a ne vratiti se u institucije. A taj povratak treba da bude praćen nekim konkretnijim ustupcima Prištine. Ovako kako to najavljuju i Kurti i Brisel to deluje kao čista kapitulacija, prihvatanje posle šest meseci nečega što pre šest meseci nismo hteli. Zato mi se čini da će morati nešto da bude ponuđeno", napominje naš sagovornik.

Tu i tamo ZSO se pojavljuje u izjavama zapadnih zvaničnika, doduše fakultativno, ali u izjavama iz Prištine nema ni toga, dodaje Vukadinović.

Predstavnici Prištine, s druge strane, govore već i o vremenskim rokovima kada bi izbori trebalo da budu održani: posle leta.

"To bi podrazumevalo da tokom leta moraju da se povuku neki potezi za koje nisam siguran da li će ih povući, ali možda je leto zgodno za te stvari. Jesen jeste vreme kada bi se ta stvar morala realizovati, da se ne ulazi u još jednu zimu neizvesnosti, a sećamo se kako je izgledala ona prošla, na granici ozbiljnog i opasnog sukoba. Tehnički se to može izvesti relativno brzo i jesen može biti neko vreme za realizaciju. Ako uopšte bude šta da se realizuje i ako bude nekih konkretnijih ustupaka Prištine", zaključuje Vukadinović.