Superćelijska oluja sinoć je pogodila grad Beograd, Srbiju i region, a preti da se ponovi.
U pitanju je izuzetno razorna i retka pojava sa vetrom orkanske jačine od preko 110 kilometara na sat i udarima od preko 150 kilometara na sat, koja je za sobom ostavila nekoliko ozbiljno povređenih građana (u regionu je bilo i žrtava), na hiljade oborenih stabala, krovova i fasada, više stotina oštećenih automobila, domaćinstva bez struje, a čak su i kranovi i skele padali kao kule od karata.
Prema rečima meteo-stručnjaka, u spektru oluja sa grmljavinom, superćelije su najređi tip oluje i sa sobom donose vetrove, izrazito veliki grad, a ponekad i slaba do razorna tornada.
Ono što superćeliju čini jedinstvenom u poređenju sa svim drugim tipovima oluje je to što sadrži dubok i uporan rotirajući uzlazni tok koji se zove mezociklon. Superćelije su najčešće u centralnom delu Sjedinjenih Država, ali se mogu pojaviti u drugim delovima Amerike, ali i sveta. Ako je okruženje povoljno, oluje sa grmljavinom superćelija mogu trajati nekoliko sati, navode meteorolozi.
Meteorolog Goran Mihajlović kaže da je superćelijska oluja prešla putanju od 1.000 kilometara, te da je imala i nešto intenzivnije i manje intenzivne faze.
Ono što uzrokuje nastanak superćelijske oluje, kako je objasnio, jeste sudar toplog i hladnog vazduha, različit smer vetra po visini, dovoljno vlage, velika razlika u temperaturi koja generiše izuzetnu energiju i vrtložna kretanja koja za posledice imaju olujni, a na momente i orkanski vetar, rekao je Mihajlović.
On je naglasio da je Srbija bila na udaru sličnih vremenskih nepogoda i ranije, poput nevremena u Lazarevcu 2014. godine, u mestu Šopići, kada je silovit vetar prevrnuo šleper, povređeno je 26 osoba, palo je čak 10 dalekovoda pod visokim naponoma, pa je veći deo grada ostao bez struje, oštećeno više od 1.000 kuća, a bilo je i manjih tornada koja su se javljala u Vojvodini.
Prema izgledima vremena za naredne dane, sve do subote uveče će biti uslova za razvoj superćelijske oluje, za Srbiju, oblast od Alpa, preko zapadnog Balkana sve do Karpata.
"Razvoji će lokalno biti veoma snažni i brzopokretni, premeštaće se sa zapada-severozapada ka istoku, uz pojavu krupnog grada (5 cm u prečniku) i uz kratkotrajno olujne (24 m/s), izolovano i orkanske (28 m/s) udare vetra u zoni najintenzivnijih oblaka", upozorio je Republički hidromeorološki zavod.
Tačnu lokaciju događaja, premeštanja i jačine samih nepogoda, kako kažu, ipak je teško odrediti unapred, pa će za konkretne lokacije izdavati hitna upozorenja na grmljavinske nepogode jedan do dva časa unapred.
U Srbiji su sinoć najveću štetu pretrpeli Šabac, Sremska Mitrovica, Loznica, Vladimirci, Koceljevo i opština Bogatić i Čačak. Stradala su poljoprivredna dobra u selima Mačve, na potezu kod Nove Pazove, Bačkog Polja, Despotova i Kule. Vanredna situacija proglašena je u Šidu, Rumi i Sremskoj Mitrovici, a u Bijeljini stanje elementarne nepogode.
Kada je srpska prestonica u pitanju, najviše intervencija bilo je na opštinama Savski venac i Novi Beograd.
Prema rečima gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, sanacija terena i štete trajaće narednih sedam do deset dana.
"Beograd je pogodila jedna od najjačih oluja do sada. Sve raspoložive ekipe javnih komunalnih preduzeća Beograda od sinoć su na terenu, stotine radnika i desetine vozila, i reaguju u cilju smanjenja negativnih efekata ove ekstremne pojave. Sinoć je prvi prioritet bio da se saobraćajnice učine prohodnim, kao i da se otkloni svaka neposredna opasnost po građane", rekao je Šapić.
Građanima je upućen apel da, iz bezbednosnih razloga, samoinicijativno ne uklanjaju granje i stabla sa električnih vodova, krovova i slično, kao i da narednih dana izbegavaju parkove i groblja.
Na VMA pomoć je potražilo oko 40 ljudi sa različitim povredama lica i preloma, a prema saopštenju MUP-a spaseno je 20 osoba u okviru 201 inetrvencije.
Iz JKP "Zelenilo Beograd" saopštili su da su intervencije u toku na više lokacija i da će nastaviti radove dok god bude potrebno.
"Radnici 'Zelenila' svakog dana, tokom cele godine, obilaze sva stabla na javnim zelenim površinama i primenjuju sve mere nege, ali da je sada, usled jakog vetra i kiše koja je padala, došlo do preloma grana i stabla i da ovakve situacije nije moguće predvideti", navodi se u saopštenju Beokom servisa.
MUP: Saveti za građane
Iz Sektora za vanredne situacije objavili su savete kako se ponašati u slučaju sličnih nepogoda kada se nađete na otvorenom.
"Kada se tokom oluje nađete na otvorenom, treba se skloniti od bilo kakvih visokih struktura (jarbola, stubova, tornjeva) i imati u vidu da je sigurno rastojanje jednako visini strukture. Treba izbegavati visoke konstrukcije, visoko drveće, ograde, telefonske kablove i električne vodove. Pokušajte da pronađete zaklon u zgradi ili u automobilu, a ako to nije moguće, sedite na zemlju", navodi se na sajtu MUP-a.
Ukoliko ste u šumi, zaštitite se ispod grana niskog drveća - nikada nemojte stajati ispod visokog drveća na otvorenom prostoru.
"Izbegavajte granicu između šume i otvorenog prostora, bolje je da uđete u šumu.
Izbegavajte otvorena polja, vrhove brda i planina, obale, jarkove ili druga vlažna mesta. Ne prelazite preko vode, ne plivajte, nemojte držati kišobran ili druge metalne provodne predmete u rukama (štapove za golf, štapove za pecanje i slično). Izbegavajte da budete u blizini metalnih objekata, bicikala, opreme za kampovanje i slično, nemojte stajati uspravno, čučnite ili se makar sagnite, ne dodirujući zemlju rukama, a ako ste u grupi držite rastojanje od pet metara između sebe", dodaju.
A za one u automobilima, savet je da se prvo treba zaustaviti vozilo pored puta dalje od elektrovodova i drveća koje može pasti na automobil.
"Treba ostati u vozilu sa upaljenim pozicionim svetlima dok ne prođe oluja", kažu iz Sektora za vanredne situacije.