Miroslav Kočić u "Relativizaciji": Kada smo bili najjači, bili smo najinkluzivniji

Gost Ljiljane Smajlović u 35. epizodi emisije "Relativizacija" je Miroslav Kočić, antropolog, arheolog i izvršni menadžer projekta "Vinča-Belo brdo". 

Sa arheologijom nećete postati poznati, ni bogati, a definitivno ćete morati da radite 12-14 sati dnevno u korist naroda i države, ističe gost i navodi da zbog toga mora da postoji dobar razlog zbog koga birate tu profesiju. 

Navodi da je, pored naučnog značaja, Vinča-Belo Brdo simbolički neverovatno značajan lokalitet, jer tu je otkrivena ta blistava civilizacija, a taj lokalitet je dao ime celoj kulturi.

"To je zenit neolita u Evropi. Za to vreme u ostatku Evrope, sa izuzetkom Grčke i celog Bliskog Istoka, ostatak Evrope je u malim mobilnim zajednicama. U Vinčanskoj civilizaciji u tom trenutku počinju da se javljaju naselja koja nemaju svoje uzore. To je kao trenutak u kome živimo: pravimo jedan virtuelni svet za koji nemamo nikakav uzor, ne postoji znanje gde to može da ode i kako može da rezultira, već hrlimo u to", objašnjava sagovornik.

Prvi farmeri dolaze iz Anadolije i počinje mešanje sa lepenskovirskom populacijom. Oko 5.400 - 5.300 p.n.e. vidimo prva vinčanska naselja i Starčevo koje se transformiše u Vinču. Ista populacija, navodi Kočić, odjednom menja ceo način života: ekonomiju, način gradnje kuća i koncentriše se  u velike anglomeracije.

"To vam je kao da se sa jako velike planine na Uralu preseljavate u Njujork, to je tolika promena u glavi. Tada se prvi put dešava da ljudi imaju interakcije sa više hiljada ljudi tokom svakodnevnog života. Dešava se nešto za šta fizički, biološki nismo spremni. Naš endokrini sistem, naši hormonalni odgovori nisu spremni na toliko nivoa uzbuđenja svakodnevno", ističe Kočić.

Kao kuriozitet ističe da još u Lepenskom viru imamo autohtono pripitomljavanje pasa.

"Pas je zaista čovekov najstariji, ako ne i najbolji prijatelj", kaže sagovornik Ljiljane Smajlović.

Najranija ekstraktivna metalurgija bakra se dešava na Balkanu, sa lokaliteta vinčanske kulture. "To je taj momenat suživota velikog broja ljudi koji dovodi do inovacije", ističe. 

Nema države, ni policije, ali nema sukoba

Vinčanska civilizacija je trajala bezmalo 1.000 godina i u Srbiji postoji 600 otkrivenih vinčanskih naselja, mada se ona pružaju i van Srbije: od jezera Balaton, do Solunskog zaliva. Jedan od tih lokaliteta je Grivac kod Knića.

"Interesantno je da imate 600 kuća na manje od metar razmaka od komšije, nema države, nema policije, ali je postojao razvijen način za rešavanje sukoba", navodi.

Kako to znate ako nema pisanih tragova?, pita se autorka emisije.

"Pre svega, ranih 2000-ih smo dobili alate da zavirimo ispod zemlje, bez skupljih iskopavanja... Oni su morali da imaju razvijene mehanizme za rešavanje konflikata, jer kako su mogli tako da žive, blizu jedni drugih, sa svom decom, stokom, bez da počnu da pale jedni drugima kuće - što se dešava i danas?", kaže Kočić.

Možda su imali nešto poput modernih nevladinih organizacija, duhovito predlaže autorka.

"Najverovatnije je u pitanju jako dogmatična civilizacija, sa rigidnim pravilima", odgovara Kočić.

On objašnjava da istraživanja pokazuju da u vinčanskoj kulturi svi imaju podjednako.

"Pohlepa je ugrađena u čovekovu prirodu, pa to znači da postoje mehanizmi koji to kažnjavaju, kontrolišu, oduzimaju višak i raspoređuju ga", navodi. 

Međutim, iako rešavaju konflikte, ti lokaliteti su opasani rovovima.

"Može se reći da je to kako oni žive blagostanje, što im je omogućio prelazak na govedarstvo. To im je donelo i mir, ali i inherentnu nestabilnost, jer sada imate resurs (stoku) koji se jako lako može ukrasti. Zato su lokaliteti utvrđeni jedan prema drugom", ističe Kočić.

Zanimljivo je da ima svega par lokaliteta sahrana, te da je verovatno u pitanju sahranjivanje izlaganjem, "slično onome što u hrišćanstvu kažemo 'prah prahu', samo bukvalnije".

Odbija da postane država

Pravila koja smo postavili u neolitu: teritorijalnost, nasledstvo, tradicionalnost... dovela su do moderne civilizacije, kaže gost emisije. Ta civilizacija odjednom nestaje, ali i dalje ne znamo sa sigurnošću zašto.

"Mislim da je u pitanju set faktora: dogmatičnost je dovela do postepenog pada populacije, jer opada volja za reprodukcijom, jer smanjujete broj opcija za ženidbu i udaju: sa nekima ste u svađi, sa nekima ste rodbinski povezani. Zatim dogmatičnost na nivou svakodnevnog života dovodi do zamora i nefleksibilnosti i tada vam je dovoljna jedna epidemija koja preskoči sa stoke na ljude i vi nemate odgovor na to, tj. odgovor je verovatno da se napusti to područje", objašnjava Kočić.

Interesantno je, dodaje, da vinčanska civilizacija ima sve što je potrebno za državu, a odbija da postane država.

On navodi da je jedna od najvećih podmetačina postmoderne "kada vam ubacuju floskule o 'vekovnoj mržnji'" i dodaje da na Balkanu uopšte nije bilo vekovne mržnje.

"Mi na Balkanu imamo genetski izuzetno heterogenu populaciju, imamo pretke i Rimljane i Vinčance i Slovene, čak i Normana u Crnoj Gori itd. Snaga i lepota Balkana je u tome što kada smo bili najjači, bili smo najinkluzivniji, u pitanju je ideja ovog prostora. Sve drugo je manje bitno, pa i genetsko, ovde su se ljudi mešali od paleolita pa na dalje", poručuje Kočić.

Tvrdi da je jedna od najvećih ničeovskih podmetačina da je čovek čoveku vuk i dodaje da to nije istina.

"Ono što čoveka odvaja od životinje su dve stvari: jedna je moć dispozicije u razmišljanju - možemo da razmišljamo u drugom vremenu, u drugom prostoru. Drugo je uslovni altruizam. I glavno je pitanje, ako je to sve istina, zbog čega se ubijamo, ratujemo, imamo globalan pad populacije? Odgovor je spoj kulture, tehnologije i biologije", kaže Kočić.