Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik nalazi se pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije, ali ne i Evropske unije.
"Radio Slobodna Evropa" bavila se pitanjem koja zemlja EU koči uvođenje mera kojima bi se kaznio lider bosanskih Srba za, kako kažu, "delovanje protivno stabilnosti Bosne i Hercegovine".
Pozivi Evropskog parlamenta za sada ne pomažu, pre svega, zbog Mađarske koja otvoreno podržava predsednika Republike Srpske i shodno tome, odbija da se usaglasi oko sankcija. "Kaznu" mora jednoglasno da donese 27 zemalja članica.
Donošenje odluka o uvođenju sankcija u Evropskoj uniji (EU), piše RSE, je komplikovan proces i zahteva jednoglasan odgovor država članica. Odnos Mađarske prema Miloradu Dodiku je dokaz koliko je nemoguće formalno uvesti sankcije protiv predsednika Republike Srpske (RS). Međutim, kada postoji politička volja, Brisel zna da bude "kreativan" kako bi zaobišao procedure.
Stručnjak za spoljnu politiku EU u Centru za evropske političke studije, Toby Vogel, smatra da nije problem samo u Mađarskoj. On veruje da postoje i neke druge članice EU koje se protive sankcijama, ali se prikrivaju iza otvorenog otpora Mađarske.
"Dodik ima snažnu podršku (mađarskog premijera) Viktora Orbana, ali postoje indicije da se i druge zemlje članice EU, Hrvatska i Austrija, a možda i Grčka i druge takođe protive sankcijama EU. Politika razotkrivanja Orbanovog blokiranja restriktivnih mera protiv Dodika je stoga nezgodna", navodi Vogel za RSE.
Portparol EU Peter Stano ocenjuje da "sankcije drugih obično nisu smernica za EU jer je režim sankcija EU autonoman", što znači da se evropske sankcije zasnivaju na pravnom okviru EU i za odluke o sankcijama potrebno je ispuniti niz kriterijuma koji odražavaju zakone, uključujući i konsenzus.
"Činjenica da neko lice ili entitet EU (još) nije sankcionisala, znači da države članice do sada nisu osetile potrebu da počnu da raspravljaju o ovom pitanju ili nisu uspele da prikupe dovoljno pravnih dokaza za uvrštavanje na listu ili nisu uspele da postignu potreban konsenzus", kaže Stano za RSE.
Međutim, Toby Vogel kaže da postoje koraci koje EU može da preduzme, a koje nijedna država članica ne bi mogla da blokira. Najvažniji korak bi, prema njemu, bio značajno pojačanje EUFOR-a i raspoređivanje trupa EUFOR-a u Brčko, čime će se, prema njemu, RS prepoloviti.
Za razliku od entiteta Federacije BiH, u Brčkom je prekinut kontinuitet Republike Srpske koja je tako teritorijalno "podeljena" na severozapadni i istočni deo.
"To bi bio daleko jači znak da će se EU protiviti bilo kakvoj de fakto secesiji RS od uglavnom simboličnih sankcija", mišljenja je Vogel.