Sudbina Milorada iz Metohije: Sude mu za ratni zločin, srušili mu kuću, a on kriv samo što je Srbin

Godinu i mesec dana posle hapšenja i pošto mu je u međuvremenu kuća u Metohiji sravnjena sa zemljom, pred većem Osnovnog suda u Prištini protekle sedmice počelo je suđenje Miloradu Đokoviću, jedinom i poslednjem Srbinu iz Vitomirice kod Peći.

Đoković je optužen da je "od 1998. do 1999. godine u selu Ozdrim kod Peći i nekim okolnim selima, kao pripadnik srpskih policijskih i vojnih snaga, odgovoran za ubijanja, racije, premlaćivanja, maltretiranja, hapšenja, mučenja, postupanja na svirep i neljudski način, držanje albanskih civila". Krive ga i za navodnu pljačku, paljenje i uništavanje kuća civilnog stanovništva albanske nacionalnosti. 

Na početku suđenja, posle 13 meseci u zatvoru visoke sigurnosti kod Podujeva, Đoković je izjavio da se ne oseća krivim za navodne ratne zločine koji mu se stavljaju a teret, a njegov advokat Vasilije Arsić ponovio je da Milorad nikad nije bio aktivni pripadnik vojske ili policije Srbije. Mirno je živeo na svom imanju u Vitomirici, a iako mu je tokom martovskog pogroma 2004. godine kuća spaljena, nije se odrekao svog imanja, ostao je na svojoj zemlji, obnovio kuću, nastavio da živi u Vitomirici...

Advokat Arsić pred većem Osnovnog suda u Prištini rekao je i da Đoković sigurno ne bi ostao na Kosovu, ne bi obnavljao svoju kuću, ne bi ostao u Vitomirici kao jedini Srbin da je počinio bilo kakav zločin, da je učinio bilo šta mimo zakona.

Zbog čega robijaju Srbi sa Kosova: "Ratni zločini", njive, kuće, stanovi, NATO bombe i kralj Nikola

Dva meseca pred početak suđenja i mesec pred podizanje optužnice, Miloradu je u zatvor stigla vest da mu je kuća u Vitomirici ovog puta ne samo spaljena, nego srušena do temelja, tako da se sada jedva nazire i mesto gde je bila. Upravo na mestu gde je Đoković mislio mirno da živi, lokalne vlasti planirale su seoski put kao i autobusko stajalište, koje nije moglo da bude ni na jednom drugom mestu u selu, nego baš na temeljima Miloradove kuće.

Nekoliko godina pre hapšenja, Đoković je  započeo proces sa lokalnim vlastima u Peći oko placa koji je svojevremeno dobio od opštine i na kome je sagradio kuću.

I taman što je stigla presuda Višeg suda Kosova u Miloradovu korist, stigle su i optužbe za navodni ratni zločin. Milorad je uhapšen u Peći, a desetak meseci posle hapšenja, ostao je i bez kuće pa sad ima presudu da je kuća njegova, ali kuću nema pošto je objekat srušen a čak i šut, sve do poslednje cigle uklonjeno sa placa.

Navodno, ne zna se ko je to uradio, a oni koji su rušili verovatno su računali da se Milorad više neće vraćati na svoju imovinu pošto mu sa placa uklone i poslednju ciglu.

Oni koji poznaju Milorada uzroke njegovog teškog stradanja potražili su ovih dana u rečenici – "Šta ću, ne mogu da se predam", koju je poslednji Srbin iz Vitomirice poslednjih godina izgovorio nekoliko puta. Miloradovi prijatelji sa kojima smo pričali, uvereni su da bi on uveliko bio na slobodi, da optužbi za ratni zločin ne bi ni bilo, samo da se odrekao placa, da se odrekao svoje kuće i da se odrekao prava da živi u svojoj Metohiji.

Kako je prošle godine objavljeno, Milorad je uhapšen posle navodne "višemesečne istrage jedinice za istraživanje ratnih zločina". Predmet se, kako je pisala prištinska štampa, odnosi na "7. maj 1999. godine kada je u regionu Peći ubijeno devet civila albanske nacionalnosti a nestalo još pet osoba".

Milorad se u Vitomiricu vratio pre 15 godina. Po povratku, albanska porodica Prekaj koja je koristila njegovo imanje optužila je Milorada da je on lično ubio njihovog oca. Iako se kasnije ispostavilo i da je nesrećni Sadrija Prekaj poginuo posle rata u saobraćajnoj nesreći, Miloradu zemlja, niti pravo da je obrađuje, nisu vraćeni.

Usledila je i peticija 400 meštana susednog sela Dubovo koji su Đokovića optužili da je kriv i što je – vojska kralja Nikole na placu koji je vlasništvo Đokovića 1913. ubila 12 Albanaca!

"Na gorespomenutoj parceli godine 1913, tokom ozloglašene akcije Save Batarije, ubijeno je dvanaest Dubovčana i jedan gost porodice Dubovčana. Spomenik njima mi Dubovčani podigli smo u centru sela, za vreme srpske okupacije posle 1990. u tadašnjim okolnostima. Međutim, izgradićemo novi, tačno na mestu gde su streljani heroji postradali od crnogorskog genocida onog vremena", stoji u pomenutoj peticiji u kojoj je ponovljen zahtev da se Đokoviću oduzme imovina na kojoj je "prolivena krv naših predaka".

Posle toga, a na osnovu "argumenata" iz peticije, odbornici SO Peć doneli su odluku da se Đokoviću oduzme i kuća i zemlja. Đoković ne odstupa, kreće u borbu za svoje, a stižu i etikete da je "produžena ruka Miloševićevog režima koji je kolonizovao Kosovo".

Nešto kasnije, nađena su i dva svedoka  za optužbe za "ratne zločine". Jedan je, neki Gaši, čak svojim očima video kako Milorad ubija Esata Morinu. Lokalna televizija jednom je, u gluvo doba noći organizovala uključenje uživo i to sa groba Esata Morine, a sagovornik reporteru bio je upravo svedok Gaši  ...

Milorad Đoković iz Vitomirice, jedan je od devetorice Srba sa juga i centralnog dela Kosova i Metohije zatočenih u kosovskim zatvorima.

Sem Milorada, po osnovu pritvora, pravosnažnih sudskih presuda robijaju i Zoran Kolić iz Dobrotina, Nenad Arsić iz Čaglavice, Duško Arsić iz Matičana, Goran Stanišić iz Slovinja, Zoran Đokić iz Peći, Zlatan Krstić iz Nerodimlja kod Uroševca, Gavrilo Milosavljević iz Istoka i Dragiša Milenković iz Gračanice.

Za Milorada Đogovića, na početku suđenja zatraženo je da se mera pritvora zameni kućnim pritvorom, odbrana je navela da je spremna da pruži i dodatnu garanciju kaucijom od 20.000 evra da okrivljeni neće napuštati Vitomiricu. Tužilac se, međutim, usprotivio tom predlogu, a predsedavajući, sudija Valjon Kurtaj odbio je da Đokovića pusti u kućni pritvor. 

Možda i zbog dileme, gde bi Đoković izdržavao kućni pritvor kad mu se kući ne zna ni temelja.