Gujon: Svako srpsko dete iz regiona treba bar jednom da poseti svoju maticu

Cilj dečjih kampova je da svako srpsko dete rođeno u regionu makar jednom dođe u Srbiju i da boravi u Beogradu, ne bi li upoznalo svoju maticu, izjavio je direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon, te dodao da je reč o programu koji će postati tradicionalan a za koji je sada izdvojeno 27 miliona dinara.

U Beogradu će do kraja avgusta biti održano šest letnjih kampova u kojima će boraviti 800 srpske dece iz celog regiona – iz Rumunije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske – dok ih je 90 već stiglo iz Severne Makedonije.

Mnogi od njih, ukazuje Gujon, nikad nisu bili u Srbiji ili kad su bili, nisu posetili prestonicu.

"Za decu iz Glamoča, iz Mostara koja će doći, iz Kumanova koja su sada tu, Srbija je njihova matica, a Beograd i njihova prestonica, ne samo srpska već i svetska. Svi oni nose Srbiju u srcu. Jer Srbi su jedan narod i ne žive samo u Srbiji već u svim zemljama regiona, a ima ih mnogo i mi ih obilazimo kao Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu", naglasio je Gujon za RTS.

Dodao je da je interesovanje dece za kampove veliko, odnosno da su imali duplo više mesta, došlo bi duplo više dece.

Uz to, po Gujonovim rečima, prioritet Uprave biće otvaranje dopunskih škola srpskog jezika.

"Za dve i po godine otvorene su 34 škole od Malte do Rusije, preko Austrije, Holandije, Španije, a od septembra će prvi put biti i tri dopunske škole srpskog jezika u Americi", naveo je on i dodao da je školama poklonjeno i 25.000 udžbenika.

Pored rada s dijasporom Gujon je rekao i da u okviru humanitarne organizacije "Solidarno za Kosovo" rade nekoliko projekata na KiM – renoviranje dve škole i ambulante kod Velikog Ropotova u Tomancu i Rajanovcu.

Pomoć Srbima na Kosmetu i u BiH

Takođe, za nedelju dana počinje 12. po redu letovanje na moru za decu iz kosmetskih enklava.

"Ove godine smo izabrali zajedno sa Eparhijom raško-prizrenskom decu iz Kosovskog pomoravlja i iz Goraždevca, koje je takođe stradalničko mesto, gde je ubijeno dvoje dece na reci Bistrici", podseća Gujon.

Zahvaljujući triput većem budžetu za potrebe Srba u regionu Uprava će, pored kampova za decu, sprovesti u septembru konkurs za samoodržive projekte u regionu.

"Prethodne dve i po godine smo pomogli 150 povratničkih domaćinstava u Federaciji BiH, ali i u Crnoj Gori, kroz mehanizaciju, kroz steone junice, kroz stoku i time pokazali da je Srbija uz njih", naglasio je Gujon.

Uz to u Federaciji Bosne i Hercegovine pokrenuli su i veliku akciju zaštite imovinskih prava Srba.

"To znači da ćemo zaštititi 57.000 hektara srpske zemlje u Federaciji, koja bi bila izgubljena da se nismo uključili. To je najveći rizik tamo, da oni koji su otišli za vreme rata ili nakon njega izgube imovinu, ono što je pripadalo njima ili njihovim porodicama", zaključio je Gujon.