RT Balkan istražuje: Da li i Srbiji prete suše koje su pogodile Evropu

Evropa se suši, a Stari kontinent je poslednji put zadesila ovolika suša pre 500 godina, piše nemački "Špigl".

Da li to znači da ne možemo govoriti o klimatskim promenama i uticaju čoveka na Zemlju, već o cikličnim anomalijama kojima smo sporadično izloženi?

Kriza sa vodenim resursima i hranom prisutna je treću godinu zaredom, a, "Špigl" upozorava da se zemlja isušuje zbog visokih temperatura od 40 stepeni i hroničnog manjka padavina.

Suša je prisutna od juga Portugala i Španije, do centralne i severne Francuske, Holandije, Nemačke, Poljske, baltičkih država, pa čak i do skandinavskih zemalja.

"Slična situacija je i u susednim zemljama južne Evrope. UN poručuje da se evropski kontinent zagreva dvostruko brže od sveta u celini. Na poljima se usevi suše, a vode za piće sve je manje. Poljoprivreda čini do 70 procenata potrošnje slatke vode širom sveta i u centru je krize. Milioni ljudi traže spas od ekstremnih temperatura. Episkopi se mole za kišu", piše ovaj nemački list.

Andrea Toreti iz Kriznog centra evropske opservatorije za sušu napominje da smo prošlog leta imali najgoru sušu u poslednjih 500 godina.

"Samo jednom je bilo dramatičnije, 1540. godine, kada su, prema svedočenju različitih svedoka, reke Rajna, Elba i Sena mogle da se pređu peške. A sada skoro polovinu Evrope muči suša, jedan suvi rekord obara drugi. Nestašica vode mora da postane naš prioritet. Ako ne uspemo da je pobedimo, nemamo šanse ni u borbi protiv klimatskih promena na drugim frontovima", smatra Toreti.

Klimatolog i prof. Fizičkog fakulteta u Beogradu Vladimir Đurđević za RT Balkan kaže da se ne radi ni o kakvim cikličnim ponavljanjima.

"Ovo što se trenutno dešava u svetu i Evropi, pa i kod nas, je direktna posledica klimatskim promena usled emitovanja većih količina gasova sa efektima staklene bašte u poslednjih 150 godina, jer su osnovni izvori za proizvodnju energije ugalj, nafta i gas koji kad sagorevaju, emituje se velika količina ugljen-dioksida. Tako da smo u tom periodu povećali njegovu koncentraciju za 50 odsto u atmosferi, i on doprinosi za 25 odsto efektu staklene bašte", objašnjava Đurđević i dodaje da kada ne bi bilo ugljen-dioksida u atmosferi, prosečna temperatura bila bi niža za 10 stepeni.

Promene sto puta brže

Sagovornik dodaje da smo promenili klimu i zagrejali planetu za jedan stepen.

"To ne izgleda strašno, ali vreme i klima su postali ekstremniji, suše češće, duže traju i intenzivnije su. To je najavljeno još 1960/1970, godina, čak tada samo znali da će mediteranska obala biti zahvaćena sušama. Mi danas živimo nešto što su prognozirali od pre 30-40 godina", primećuje klimatolog.

Kaže da je situacija sa sušom od pre 500 godina bila lokalna anomalija.

"To su posledice oscilacija u prirodnom sistemu, međutim, ovo što se danas dešava je direktna posledica ljudskih postupaka. Te promene se odigravaju brže. Promene klime danas su 100 puta brže u proseku nego u dalekoj prošlosti. Tada je trajalo hiljadama godina, a sada imamo promene koje se dešavaju u razmaku od decenije, a svaka sledeća će biti sve ekstremnija", poručuje Đurđević.

Kada je Srbija u pitanju, kaže da postoji naizmenični trend suša i poplava.

"Kada posmatramo meteorološke podatke za Beograd, koji postoje od 1880. godine, vidi se učestalija pojava suša, što posebno zabrinjava, pre svega jer su veće površine zahvaćene sušom i brže ulazimo u sušni period. Takođe, vidimo da je vlaga u zemljištu sve manja, posebno u južnim krajevima zemlje, što znači da su naši vodni resursi i rezervoari podzemnih voda u riziku od nestajanja. Radi se o vrlo ozbiljnoj pretnji, a epicentar sušenja Evrope je mediteranska oblast, a mi smo na njenom obodu. Tako da smo pod velikim rizikom budući da tokom leta gubimo padavine, a nadoknađujemo ih tokom veoma kratkog perioda, kada se suočavamo sa poplavama", objašnjava on.

Toplija atmosfera i topliji klimatski uslovi dovode do bržeg isparavanje vode iz zemljišta, upozorava Đurđević.

"Tako da iako imate iste količine padavine, one brže ispare i ostave poljoprivredne površine bez vode, tj. dolazi do pojave poljoprivredne suše", priča sagovornik RT Balkana.

Klimatski ekstremi se sve češće smenjuju i zahvataju veće površine, pa ne čudi što imamo požare, poplave i oluje od Amerike do Azije.

"Ceo svet se bori sa klimatskom krizom, to je globalni fenomen i slika koja se ponavlja iz godine u godinu i tako će biti sve dok ne napustimo fosilna goriva i imlementiramo Pariski sporazum po kome bi se porast temperature ograničio na dva stepena", naglašava Đurđević i dodaje da ćemo zauvek nastaviti da živimo u tim narušenim klimatskim uslovima.

Najnepovoljniji scenario bio bi da se do kraja veka zagrejemo za dodatna četiri stepena.

"U tom svetu bi problemi sa pristupom vodi i hrani bili veliki, kao i ekonomski gubici, a procesi proizvodnje skupi i problematični, imali bismo klimatske izbeglice, a protok velikih reka poput Velike i Zapadne Morave, posebno u letnjim mesecima, bio bi znatno manji", zaključio je naš sagovornik.

Ravnoteža je poremećena

Nebojša Veljković, direktor Agencije za zaštitu životne sredine kaže za naš portal da za razliku od Evrope, mi na poljoprivredu ne trošimo 70 odsto slatke vode.

"Mi trošimo vodu na javno vodosnabdevanje, dok na poljoprivredu odlazi nekih 40 odsto. Tako da nećemo brzo osetiti nedostatak vode za piće, ali u trenutku kada poželimo da razvijamo agrar, to je sigurno. Takođe smo poslednji u ovom delu Evrope po prečišćavanju otpadnih voda, a morali bismo i da sakupljamo određene količine padavina kako bismo se pripremili za ekstremne suše", objašnjava Veljković.

Dušan Vasiljević, međunarodni ekspert za zaštitu životne sredine za RT Balkan kaže da ne sumnja da smo kao civilizacija dali veoma veliki negativan doprinos klimatskim promenama i povećanju globalnog zagrevanja.

"Ona se manifestuje ne samo u vrućim talasima, nego i u ekstremnim hladnoćama. Ravnoteža je poremećena, to su procesi koji se dešavaju i zbog zakonitosti prirode na koje nemamo uticaj, ali to ne znači da kao vrsta i civilizacija treba da ignorišemo promene i potrebu da na njih utičemo. Ima načina, tu je koncept brige o sopstvenom okruženju, šta bacamo, gde i kako koristimo, a tu su i pitanja energetike, saobraćaja, racionalnije potrošnje vode", kaže Vasiljević.