Srbija i Balkan
RT Balkan analiza: Može li Haradinaj da postane nacionalni ujedinitelj Albanaca?
Haradinaj je "podigao teško naoružanje" - na sve načine pokušava da animira i privuče sebi ratne veterane, a nije se libio ni da obilazi dijasporu kako bi pronašao podršku, to mu ipak, nije mnogo pomoglo
Svaki predsednik mesne zajednice kod Albanaca sanja da postane nacionalni ujedinitelj, kaže za RT Balkan novinar i publicista sa Kosmeta Živojin Rakočević. Ipak, umesto lidera Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja koji javno iskazuje nameru da to bude, izgleda da će ujedinitelj postati aktuelni prištinski premijer Aljbin Kurti, pokazuju ankete.
Predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj smatra da je umesto izbora potrebno formiranje vlade "nacionalnog jedinstva za rešavanje trenutne krize", a sebe vidi kao lidera te vlade, dok šef poslaničke grupe njegove stranke Besnik Tahiri poziva ostatak opozicije da podrži njihov predlog o izglasavanju nepoverenja vladi Aljbina Kurtija. Plan je, kako najavljuju, da se u rušenje aktuelne vlasti krene od septembra.
U tu svrhu, Haradinaj je "podigao teško naoružanje" - na sve načine pokušava da animira i privuče sebi ratne veterane, a nije se libio ni da obiđe dijasporu kako bi pronašao podršku.
Da li bi lider ABK Ramuš Haradinaj mogao da postane nacionalni ujedinitelj Albanaca, ili će to ostati njegov pusti san?
Prema rečima profesora političkih nauka iz južnog dela Kosovske Mitrovice Nedžmedina Spahiua aktuelnom premijeru Aljbinu Kurtiju raste rejting zbog poteza prištinske opozicije, a Haradinaj nema nikakve šanse.
"Na rast rejtinga aktuelnog premijera najviše utiču predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Kurtijevi rivali u Prištini. Rejting mu uništavaju njegovi ministri. Tako je, recimo, u periodu između parlamentarnih izbora na kojima je osvojio vlast i lokalnih izbora 9 meseci kasnije, Kurtijeva stranka izgubila 2/3 svojih glasača. Međutim kako je otpočela kriza na severu Kosova, a sa time i kritike opozicije na Kurtijev račun, opoziciji je naglo pao ugled u javnosti", ukazuje profesor Spahiu.
Kao da to nije bilo dovoljno, navodi naš sagovornik, "sad imamo i slučaj lažnih ratnih veterana" koji protestuju protiv odluka Kurtijeve vlade.
"Na platnom spisku ratnih veterana je oko 37 hiljada veterana, a kosovska javnost zna da ih je u stvarnosti bilo manje od 10 hiljada. Sam Hašim Tači svojevremeno je izjavio da ih je bilo 'ne više od 15 hiljada'. A u podacima Međunarodne organizacije za emigracije (IOM), koja je popisivala bivše ratnike (gde je takođe je malo uvećan broj) stoji broj manji od 10 hiljada", navodi Spahiu, dodajući da takvi ljudi definitivno nemaju ugled da ikoga ruše:
"Broj je 'naduvan' zbog korupcije lokalnih komandanata koji su primili novac da bi upisivali ljude na liste veterana. I sada ko protestuje? Protestuju korumpirani komandanti koji su uzimali novac da bi lažno upisivali ljude ne spiskove ratnih veterana. Naravno da takvi ljudi nemaju ugled da ruše vladu."
U prilog ovim tvrdnjama govori i najnovije istraživanje "Balkanskog barometra 2023" i publikacije "Puls javnosti 2023" koje je finansirao USAID. Prema njihovoj računici, 51,5 odsto građana zadovoljno je vladom i radom Aljbina Kurtija.
Novinar i publicista Živojin Rakočević ocenjuje da želja Ramuša Haradinaja da postane ujedinitelj nije drugačija nego kod bilo kog Albanca, ali da on za to nema podlogu.
"Svaki predsednik mesne zajednice kod Albanaca sanja da postane nacionalni ujedinitelj. Ramuš Haradinaj ima isti osećaj i namere, ali je unutrašnje jedinstvo, uprkos svemu, jedna vrsta nemoguće misije u kojoj nema osnovne podloge, a to su institucije. Neuređene, nerazvijene i poluplemenske institucije nikome ne mogu služiti, a ponajmanje mogu biti unutrašnji podsticaj za jedinstvo. Zato svako sanja da postane ujedinitelj i da se u njegovoj ličnosti ostvari ono čega nema u institucijama", kaže Rakočević.
Haradinaj je, prema Rakočevićevim rečima, neka vrsta moćnog oblasnog gospodara, gotovo vlastelina, on u tom domenu odlučuje i tako se ponaša.
"S druge strane, jasno je da mu nedostaje socijalna komponenta i u njoj se gasi njegova moć. Aljbin Kurti ostvaruje snove OVK i ekstremnijih socijalnih populista. Uradio je ono što OVK komandanti nisu uspeli. Bez njegove ekstremno nacionalističke politike i krajnjeg socijalnog populizma ne može se formirati vlast u Prištini. Albance može ujediniti samo neko koga vide kao moćnog spoljnog neprijatelja - u ovom trenutku to je Beograd", ističe Živojin Rakočević.
"Haradinajeva kampanja u albanskoj dijaspori ne može bitno uticati na Kurtija, jer veliki broj ljudi se više ne vezuje za albanski nacionalni program, već za brigu o tome kako će da prežive njihove porodice na Kosovu, kako će da im nađu posao u Nemačkoj i obezbede mesto posle 1. januara 2024, kada će bez viza moći da se putuje u članice EU", objašnjava naš sagovornik.
Kako Rakočević kaže:
"Jedan deo dijaspore koji ima novca i bavi se biznisom je ucenjen da izdvaja sredstva kojim se kupuje srpska zemlja na Kosovu, dok polovina tog novca završava u rukama organizacija koje ga prikupljaju. Ogroman broj ljudi se zbog svega toga oseća prevareno i izdano."
Iako Haradinaj ima uporišta u organizacijama veterana OVK, i to je jedna vrsta uzajamnog interesa uz neprestana trvenja, razmirice i sumnjičenja za učešće u "oslobođenju".
"Jasno je da on ne može biti njihov predvodnik, ali su zloslutne žalopojke u kojima on jadikuje zbog toga što se municija ne proizvodi nigde gde žive Albanci. Njega brine Kurtijevo slikanje sa dronovima, jer ugrožava desetogodišnji plan prema kom bi 'vojska bila spremna za rat'. Sve je to zloslutna retorika, odsustvo bilo kakve ideje i gotovo siguran put u propast", ukazuje Rakočević.
Iako su građani zadovoljni radom Aljbina Kurtija, a poznavaoci prilika ocenjuju da će njegov rejting zbog situacije na severu porasti, istraživanja publikacije "Puls javnosti 2023" takođe pokazuju da je čak 76,8 odsto građana nezadovoljno političkim pravcem kojim Priština ide, zbog sankcija i "lošijeg odnosa sa međunarodnim partnerima".
Bilo kako bilo, sačekaćemo i "taj septembar" koji najavljuju iz ABK da vidimo da li je Haradinaj uzalud "podigao teško naoružanje" ili je, ipak, uspeo da odigra na pravu kartu i probudi nacionali sentiment sunarodnika, a sebe predstavi kao ujedinitelja.
