Zajednička budućnost bez granica je ključna za Zapadni Balkan, ocenio je nemački kancelar Olaf Šolc prilikom otvaranja Samita "Berlinski proces" u glavnom gradu Nemačke kome prisustvuje i premijerka Srbije Ana Brnabić.
On je naveo da se stabilnost Zapadnog Balkana ne može posmatrati odvojeno od stabilnosti Evrope i poručio da aktuelna situacija zahteva hitno reagovanje "zbog pretnji po bezbednost i slobode usled agresije Rusije", te da proces normalizacije odnosa Srbije i "Kosova" mora napredovati.
Međutim, tokom posete Beogradu u junu ove godine, Šolc je saopštio da pod parolom "napredak dijaloga" podrazumeva apsolutno priznanje "Kosova" i to je ispostavio kao nemački uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju, rekao je tada predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Dok je ispostavljao uslove o dezintegraciji Srbije, nemački kancelar je objašnjavao da "nema smisla ugroziti budućnost Bosne i Hercegovine i pospešivati secesionističke tenedencije", aludirajući na status Republike Srpske.
Šolc je danas istakao da se "Berlinski proces" bavi podsticanjem napretka u očekivanjima od regiona koja su pobuđena pre više od 20 godina, kao i da "Evropa može biti potpuna samo ako Zapadni Balkan postane deo Evrope".
"Vaših šest zemalja pripada slobodnom i demokratskom delu Evrope, vaš prijem u EU je u našem interesu", poručio je kancelar.
Ipak, pre 20 godina, kada je članstvo u EU obećano Srbiji i ostatku Zapadnog Balkana, o južnoj srpskoj pokrajini nije se govorilo kao o nezavisnoj državi, a 2022. godine Olaf Šolc spominje šest zemalja Zapadnog Balkana, uključujući i "Kosovo".
Nije samo Srbija ta od koje se očekuju veliki ustupci, a da zauzvrat dobije "evropsku perspektivu". Primera radi, Makedonija je promenila ime države nakon referenduma na koji je izašlo manje od 37 odsto građana. Zauzvrat je dobila otvaranje pristupnih pregovora sa EU, četiri godine kasnije.
Nemački kancelar je najavio da će lideri Zapadnog Balkana preduzeti tri važna koraka, zaključenjem sporazuma o putovanju sa ličnim kartama, priznavanju diploma i stručnih kvalifikacija. On je podsetio da je više od 800 studenata, zahvljujući dogovru u okviru Berlinskog procesa, moglo da učestvuje u programu razmene.
"Integrisana budućnost bez granica", to je budućnost Zapadnog Balkana, poručuje Šolc. Ipak, budućnost bez granica podrazumeva da se Srbija odrekne svojih, a integrisanost Zapadnog Balkana, iz ugla Nemačke i Evropske unije, podrazumeva dezintegraciju Srbije.
Kancelar je zaključio da će važna tema današnjeg skupa biti i energetska bezebdnost, te je izrazio zadovoljstvo što su sve zemlje regiona kroz Energetsku zajednicu obavezale na saradnju sa EU.
Pored lidera Zapadnog Balkana, sastanku će prisustvovati predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, specijalni izaslanik EU za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak, kao i predstavnici zemalja članica EU.