Lider Pokreta Evropa sad Milojko Spajić, koji je viđen za mandatara Vlade Crne Gore, zna koga ne želi da vidi u novoj vladi, ali ne zna koga želi - tako bi se najkraće mogla opisati trenutna politička situacija u Podgorici.
Prošlo je više od 40 dana od parlamentarnih izbora, ali dogovora o novoj vladi nema. Zbog nedostatka dogovora probijen je i rok za održavanje konstitutivne sednice Skupštine, koja je naposletku ipak održana danas.
Poslanički mandati su potvrđeni, ali rukovodstvo nije izabrano. Na adresu Skupštine nije stigao nijedan predlog za predsednika, pa se sednica odlaže do daljeg.
Zapravo, odluka o predsedniku Skupštine odlaže se dok Spajić ne napravi konačni dogovor sa strankama o vladi, jer će taj sporazum budućih vladajućih partija podrazumevati i raspodelu funkcija u Skupštni.
Još pre nego što je Državna izborna komisija Crne Gore potvrdila konačne rezultate, Spajić je započeo neformalne razgovore o novoj vladi.
Iako još nije zvanično izabran za mandatara, pojedinačno je razgovarao sa svim parlamentarnim strankama od kojih očekuje da bi mogli da budu deo njegovog kabineta. Kako je obećao u izbornoj noći, na pregovore nije zvao stranke oko Demokratskom partije socijaliste Mila Đukanovića, ali ni Građanski pokret Ura Dritana Abazovića.
DPS očekivano nije pozvan, a Abazović je nepoželjan jer Spajić tvrdi da upravo on stoji iza afere o južnokorejskom kralju kriptovaluta Do Kvonu, obelodanjene uoči izbora, a koja je PES koštala boljeg izbornog rezultata.
Zato Spajić ne želi da pregovara sa Abazovićem, ali ga to nije sprečilo da pregovara sa Demokratama koje su na izborima nastupale sa Abazovićem.
Lider Demokrata Aleksa Bečić rekao je danas da ne postoji nijedno sporno pitanje između Demokrata i Pokreta Evropa sad, kada su u pitanju pregovori o formiranju vlasti.
"Šta su otvorena pitanja između drugih partija, to je na gospodinu Spajiću da kaže. Intencija je da imamo celovit dogovor", naveo je on.
Pregovori se zakomplikovali
U susret početku zvaničnih razgovora, Pokret Evropa sad je poslao na adrese mogućih koalicionih partera 10 principa buduće vlade. Od stranaka traži da se najpre izjasne o tim principima, pa ako su im prihvatljivi i ako stave svoj potpis na njih, nastaviće pregovore o eventualnom učešću u vlasti.
Iako se najpre govorilo da je potrebno da nova vlada bude stabilna, vrlo brzo se odustalo od većeg obima poslaničke podrške, pa se sada opet pregovara o tome da vlada bude oformljena uz pomoć podrške 41 poslanika, taman koliko je i potrebno za većinu u parlamentu koji ima 81 mesto.
Vladi koja bi imala podršku tesne većine od 41 poslanika protive se predstavnici CIVIS-a, koji su na izborima nastupili sa Pokretom Evropa sad. Funkcioner te stranke Zoran Miljanić izjavio je danas da ta stranka neće podržati vladu sa samo 41 poslanikom, već traži da ona ima podršku najmanje 49 poslanika.
Taj broj u ovom trenutku izgleda kao nedostižan za Spajića koji nema iskustva u pravljenju koalicionih sporazuma, a vidi se da ne može ni da iskontroliše sopstvenu koaliciju sa parlamentarnih izbora.
Ucenjivačka moć pripala Bošnjačkoj stranci
U postojećoj raspodeli mandata, ucenjivačka moć pripala je Bošnjačkoj stranci Ervina Ibrahimovića, koja ima šest poslanika. Uz poslanike PES-a, Demokrata, SNP-a, manjinskih stranaka i Bošnjačke stranke, Spajić bi imao dovoljan broj poslanika.
Međutim, sudeći prema izveštajima crnogorskih medija, pregovori sa Bošnjačkom strankom su se zakoplikovali. Na nedavnom sastanku Spajića i Ibrahimovića koji je trajao tri sata, Bošnjačka stranka je iznela svoje zahteve.
Ibrahimović je tražio da principi koje je njegova stranka sastavila budu ispoštovani. Oni se ne tiču preuzimanja bilo kakvih resora, već opštih principa kako će vlada funkcionisati, poput suzbijanja korupcije u državnim preduzećima, uvođenja imovinskih kartona za policijske inspektore i slično.
Spajić je navodno rekao da su mu ti principi prihvatljivi.
U javnosti se pak stvorila slika da u vladu ne mogu u isto vreme Bošnjačka stranka i koalicija "Za budućnost Crne Gore". Predstavnici ove koalicije, Andrija Mandić i Milan Knežević, razgovarali su sa Spajićem, ne o mogućim resorima, već o spomenutim principima PES-a.
I Mandić i Knežević su izjavili da su im principi prihvatljivi, pa očekuju nastavak pregovora i svoje mesto u vlasti u skladu sa svojim izborim rezultatom, kako je u ostalom uobičajeno u svim demokratskim državama.
Za to vreme u crnogorskim medijima svakodnevno osvanu različiti tekstovi o tome da je Spajić odlučio da u novoj vladi ne bude koalicija "Za budućnost Crne Gore" već Bošnjačka stranka, ili obrnuto.
Tako se danas u medijima pojavila vest da je Spajić "prelomio" i da će u vladi biti Mandić i Knežević.
Kome i zašto odgovara da u medijima izlaze takvi tekstovi pre definitivnog dogovora i zašto se time pravi pritisak na Spajića, posebno je pitanje.
Na njega je već izvršen uticaj sa stranih adresa. Američka ambasadorka u Crnoj Gori Rajzing Rajnke saopštila da bi vlada trebalo da bude formirana što pre, ali da prosrpska koalicija "Za budućnost Crne Gore" nije partner Vašingtona.
Istu poruku uputile su i evropske diplomate u nastojanju da utiču na Spajića da u vladu ne uključi Mandića i Kneževića.
Zbog takvog otvorenog mešanja u unutrašnje prilike u zemlji reagovao je Beograd, pa je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je zabrinut ako u novoj vladi u Podgorici ne bude mesta i za Srbe.
Izbor mandatara od ponedeljka
Od danas, nakon što je konstituisan novi saziv Skupštine Crne Gore, teče rok za izbor mandatara. Predsednik države Jakov Milatović najavio je da će od ponedeljka početi konsultacije sa predstavnicima parlamentarnih stranaka o novom mandataru.
"Danas će stići pozivno pismo svim političkim subjektima i na taj način počinjem ovu formalnost", najavio je danas Milatović.
Nakon toga, Milatović ima 30 dana da nekome dodeli mandat, a kako je najavio, očekuje da to bude ranije, kao i da vlada bude sastavljena pre roka.
Pitanje je na osnovu čega Milatović o novoj vladi govori sa optimizmom, jer crnogorski mediji prenose da je u Podgorici sinoć održan sastanak mogućih članova nove vlasti, ali da dogovor nije postignut. Da je to istina pokazala je i sednica Skupštine na kojoj nije izabrano rukovodstvo.
Kao što se može zaključiti na osnovu svega navedenog, svi imaju svoje principe, uslove, zahteve i savete - i stranke, ali i ambasade u Podgorici. Na Spajiću je da pronađe rešenje, onako kako to kompromis i predviđa: da niko ne dobije sve, ali da svi dobiju dovoljno. Zbog rokova koji teku, Spajić će od danas morati da pazi i na vreme, kojeg je sve manje.